Vrvi kao u košnici na trasi buduće dvokolosečne pruge u Karlovcima
Od 1. februara kada je obustavljen železnički saobraćaj između Beograda i Novog Sada, Sremski Karlovci su postali poprište velikih radova u sklopu grandioznog projekta izgradnje dvokolosečne pruge velikih brzina koja će za nekoliko godina povezati glavni grad Srbije i prestonicu Mađarske.
Već prvih dana februara stara pruga koja je prvi put kroz Karlovce prošla 1882. godine, demontirana je, a na trasi kojom su do tada prolazili vozovi, svako malo žitelji Sremskih Karlovaca svedoci su novih građevinskih zahvata i promene izgleda dobro poznatog pejzaža.
Modernizacija pruge od Stare Pazove do Novog Sada, pa tako i deonice koja prolazi kroz Karlovce, poverena je međudržavnim ugovorom ruskoj kompaniji „RŽD Internešnel“ koja posluje u sklopu „Ruske železnice“ i od 2014. godine se bavi gradnjom železničke infrastrukture u Srbiji.
Prvi objekat koji je u Karlovcima započet pošto su šine uklonjene, bio je pothodnik u blizini semafora na državnom putu koji će služiti za prolazak pešaka i biciklista do Dunava, budući da na prugama za brzine vozova do 200 kilometara na sat, kao što je ovde slučaj, nema ukrštanja s putevima u nivou. Radovi na pothodniku svakim danom napreduju, a da bi tu građevinu povezali sa zgradom nekadašnjeg Saveznog centra za mehanizaciju odakale će pešaci ulaziti u taj objekat, po rečima direktora projekta brze pruge na deonici od Stare Pazove do Novog Sada Zlatibora Kurucića, ovog leta privremeno će u zoni radova biti izmenjena trasa državnog puta.
- Kada za to dođe vreme u narednom periodu, preusmerićemo promet vozila s magistralnog puta na alternativnu saobraćajnicu, odnosno devijaciju u dužini od stotinak metara, koju ćemo radi nesmetanog i bezbednog obavljanja saobraćaja i asfaltirati – objašnjava Kurucić. – To je neophodno da bi mogla da se uradi kampada ispod sadašnje saobraćajnice. Kada se to završi, vozila će se vratiti na staru trasu.
Za nekadašnji Savezni centar za mehanizaciju, što između ostalog najiše zanima žitelje Karlovaca, Kurucić kaže da će deo zgrade u kom je bila pekara, biti srušen zbog gradnje pothodnika. Napominje da je projektom predviđeno da tu bude lift koji će spuštati pešake i bicikliste na donji nivo odakle će dalje ići na drugu stranu do buduće saobraćajnice koja će ih voditi do obale Dunava.
Osim ovog, radnici uveliko grade još jedan pothodnik kod doskorašnje građare „Dragojlović“. Po rečima Kurucića, biće to prolaz za putnike do perona, ali njime će pešaci i biciklisti takođe moći da izađu na pomenuti budući put uz dvokolosečnu prugu kojim će automobili stizati do Dunava. Na mestu gde se gradi ovaj drugi pothodnik, ističe naš sagovornik, predviđeno je da bude i nova stanična zgrada. Stara karlovačka železnička stanica koja je podignuta kao i pruga 1882. neće imati više tu funkciju i sva je prilika, postaće spomenik kulture.
Kako se odmiče od mesta buduće železničke stanice ka Novom Sadu, na dva mesta prave se propusti za prihvat vode iz slivnog područja tog dela Karlovaca. Kurucić podseća da je površina između pruge i odbrambenog nasipa prirodna retenzija Karlovaca i da će propusti koji su u izgradnji omogućiti da se ubuduće voda iz viših delova mesta nesmetano sprovodi u tu retenziju.
Nedaleko odatle u toku je i gradnja nadvožnjaka u obliku latiničnog slova „S“. Nosiće ga deset stubova, imaće devet raspona i biće dug oko dve stotine metara. Preko njega će, kada pruga bude stavljena u funkciju, automobili jedino moći da stignu do Dunava. Nadvožnjak će se spuštati na pomenuti put uz prugu, uz koji će biti izgrađene pešačka i biciklistička staza.
Zlatibor Kurucić kaže da je polovina decembra rok do kog radovi koji se izvode sada u Karlovcima treba da budu završeni, i da pruga bude osposobljena za saobraćaj dizel-vozova. Objekti koji su trenutno u izgradnji u Karlovcima su samo deo od 52, koliko ih na deonici za koju je zadužen „RŽD Internešnel“ ima.
Niče i most preko potoka
Osim ukrštanja sa putevima u nivou, pruga za vozove do 200 kilometara na čas, ne „trpi“ ni oštre krivine, pa će buduća trasa koloseka biti delom „ispravljena“. Kako kaže Zlatibor Kurucić, od Karlovačkih vinograda pruga uslovno rečeno prolazi kroz pojas između odbrambenog nasipa i Dunava. - U jednom momentu pruga će seći nasip i izaći na most preko Ešikovačkog potoka, koji se sada betonira – objašnjava Kurucić. - Stara pruga išla je preko zatvorenog propusta koji je dugačak stotinak metara. Sada to više nije moguće, pošto taj propust ne može da podnese opterećenje nove dvokolosečne pruge. Tu sada gradimo most u obliku ćiriličnog slova „P“. Potok će prolaziti ispod mosta, a pruga preko njega. Most će biti viši dva metra u odnosu na staru prugu. U tom nivou otprilike će biti i novoprojektovana pruga u poređenju sa starom. Imaće zaštitnu ogradu kao i zvučnu barijeru.
Ova kompanija od septembra 2017. u Čortanovcima gradi železničke objekte, jedinstvene za Srbiju – tunel, koji se sastoji od dve cevi ukupne dužine 2,2 kilometra i vijadukt dug tri kilometra na koji će vozovi izlaziti iz tunala i u Prosjanicama, u blizini postrojenja „Naftahem“ silaziti na tlo. Svi ovi radovi koji se uzvode u rasponu od 40,4 kilometra koliko ima od Stare Pazove do Novog Sada takvog su obima i značaja da se ne bez razloga kaže da je to najveće gradilište trenutno u Evropi. Rok za završetak modernizacije pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koja se finansira iz ruskog kredita, je decembar 2021. godine.
Zorica Milosavljević
Foto: V. Fifa
