Сви који у Беочину желе да раде добили су шансу

Председник општине Беочин Митар Милинковић каже за „Дневник“ да ће, пошто њихов буџет не може да истрпи такву инвестицију, потражити помоћ Покрајинске владе и Управе за капитална улагања АПВ, с којом већ имају одличну сарадњу.

– За Зону 2 смо урадили планску и техничку документацију, али с нашим буџетом не можемо је инфраструктурно опремити те ћемо потражити помоћ виших нивоа власти – напомиње Милинковић. – За ту прву фазу потребно нам је око 100 милиона динара, а градила би се у три или четири фазе, на планираних 25 хектара, колико имамо.

По његовим речима, нова зона била би наслоњена уз фабрику „Лафарж“ и била би тик уз главни пут ка Беочину, а добили су већ зелено светло од Покрајине да има воље да им се помогне при изградњи.

Фирме које послују у општини запошљавају доста радника, чиме је незапосленост пала на мање од десет одсто.

– То су фирме „Метал матик“, која се бави машинском обрадом челика и запошљава око 70 радника, компанија „Марс“ с исто толико, затим добро послују и фирме „Џеј Џеј“ са стотинак радника, од којих је доста и са стране. Добро послује и фирма „Реминг“, „Подунавље“ упошљава доста радника, доста су заступљени и ауто-превозници и многи други – каже Милинковић.

Он објашњава да их „мучи“ фабрика „Лафарж“ јер менаџери, руководиоци и високопозиционирани радници подижу просечан ниво плате у тој општини, што није ни приближно близу стању на терену. Појашњава да су они пријављени у Новом Саду и Београду, где живе, а у Беочину остварују приходе, и допринос на зараде не остаје у њиховој општини, већ одлази у место пребивалишта, те је, што се тога тиче, општина доста ускраћена, а због зарада спадају у прву категорију развијености, уместо трећу. Компанија „Лафарж“ запошљава званично око 300 радника, али послује и с кооперантима.

Пројектима Европска престоница културе обухваћени су, осим Новог Сада, и општине Ириг и Беочин, када ће се у Беочину реновирати Завичајни музеј у Черевићу. Председник општине Беочин Митар Милинковић каже да ће у склопу пројекта бити реновиран и Шпицеров дворац у Беочину, који већ годинама пропада, а под покровитељством је Министарства културе, те Општина не може без дозволе да улаже у њега.

– Биће урађена и бициклистичка стаза од Петроварадина до Беочина и почаствовани смо што смо укључени у тај пројекат те ћемо бити један од културних пунктова – каже Милинковић. – Стаза је битна због границе с Хрватском те доста бициклиста из Европске уније прође баш кроз нашу општину.

– Они ангажују и фирме које запошљавају раднике за њих, такорећи „изнајмљују“ раднике, те их доста долази са стране, из Новог Сада, других општина, али и из унутрашњости. Упошљавају и доста теренаца, односно сезонских радника – каже Милинковић.

Он наводи да доста радника из Беочина путује у Нови Сад на посао и приличан број је упослен у фабрикама „Лир“ и „Делфи“.

– Гледајући живот у Беочину, све више изгледа да фале радници, и то у свим сферама – истиче председник општине Беочин. – Исти је случај и када је пољопривреда у питању.

Градња станова за младе, како је планирано пре 18 година када је почела, настављена је, захваљујући фирми из Суботице те ће Беочин, у којем зграда није никла од 1991. године, добити петоспратницу на уласку у град с 90 нових станова на 4.500 квадратних метара, а како тврди председник општине Митар Милинковић, иако су сви дигли руке, зграда ће бити завршена. План је да то буде у мају 2020. године.

Та општина нема много државног пољопривредног земљишта, свега 450 хектара, и све је издато у закуп, а последњи закупац је винарија „Ковачевић“ из Ирига, која је у Грабову узела у закуп 196 хектара и посадила винограде.

– Та парцела је годинама била запуштена, зарасла у шипражје и нико је није хтео, и то је сада потпуно сређено, већ су посађени и нови засади и  сада је та локација непрепознатљива у односу на некадашњи изглед. Сад су виногради под конац и лепо их је видети, а упослили су и 20 радника из наше месне заједнице – каже Митар Милинковић. –И они ће сада морати да упошљавају раднике са стране јер сви који су желели да раде, добили су шансу.

Власник винарије „Ковачевић“ Мирослав Ковачевић купио је и три куће у близини винограда, које је већ реновирао и где намерава да направи мини-фарму крава и оваца, те су већ увезли око 20 јуница.

Капиталне инвестиције у овој години, које ће се наставити и у наредној, јесу базени и изградња станова. Председник општине Беочин Митар Милинковић каже да је за базен завршена техничко-пројектна документација, те ће ребалансом буџета издвојити новац за почетак изградње, али ће тражити и помоћ Покрајине. Беочинци ће тако 2020. године имати свој базен, а радови крећу на јесен, и домаће фирме су се понудиле да помогну при радовима.

– Желе да развију и сеоски туризам и покрену производњу млека и органских сирева јер је у Грабову, испод саме Фрушке горе, недирнута природа – каже Милинковић.

Доста малих винара послује на територији општине, а највише их има у Баноштору, мада ни друге месне заједнице не заостају.

– Сусек је познат по сточарима и има око 300 домаћинстава која се баве узгојем стоке, у Баноштору послује осам или девет регистрованих малих винарија које су већ брендиране, ни Беочин не заостаје за њима, док је Черевић воћарски крај. И држава је много помогла винарима, и у prеthodnom периоду и ове године, те их је све више, а Општина свакако помаже свим пољопривредницима – истиче Милинковић. – Сусек је и ратарски крај, у којем се гаје пшеница, жито, кукуруз, соја, сунцокрет. Свако место има заступљену и неку другу културу, али преовлађује подела по месним заједницама.

Раковац, која се граничи с Лединцима и најближи је Новом Саду, све више постаје приградско насеље. Некада је у том крају било више заступљено виноградарство, док је данас, по Милинковићевим речима, све више градска средина. Недавно су у том месту завршени радови на канализацији, пошто је то највећа месна заједница након Беочина, и остало је да се до краја године асфалтира још неколико улица.

Маша Стакић