Svi koji u Beočinu žele da rade dobili su šansu

Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže za „Dnevnik“ da će, pošto njihov budžet ne može da istrpi takvu investiciju, potražiti pomoć Pokrajinske vlade i Uprave za kapitalna ulaganja APV, s kojom već imaju odličnu saradnju.

– Za Zonu 2 smo uradili plansku i tehničku dokumentaciju, ali s našim budžetom ne možemo je infrastrukturno opremiti te ćemo potražiti pomoć viših nivoa vlasti – napominje Milinković. – Za tu prvu fazu potrebno nam je oko 100 miliona dinara, a gradila bi se u tri ili četiri faze, na planiranih 25 hektara, koliko imamo.

Po njegovim rečima, nova zona bila bi naslonjena uz fabriku „Lafarž“ i bila bi tik uz glavni put ka Beočinu, a dobili su već zeleno svetlo od Pokrajine da ima volje da im se pomogne pri izgradnji.

Firme koje posluju u opštini zapošljavaju dosta radnika, čime je nezaposlenost pala na manje od deset odsto.

– To su firme „Metal matik“, koja se bavi mašinskom obradom čelika i zapošljava oko 70 radnika, kompanija „Mars“ s isto toliko, zatim dobro posluju i firme „Džej Džej“ sa stotinak radnika, od kojih je dosta i sa strane. Dobro posluje i firma „Reming“, „Podunavlje“ upošljava dosta radnika, dosta su zastupljeni i auto-prevoznici i mnogi drugi – kaže Milinković.

On objašnjava da ih „muči“ fabrika „Lafarž“ jer menadžeri, rukovodioci i visokopozicionirani radnici podižu prosečan nivo plate u toj opštini, što nije ni približno blizu stanju na terenu. Pojašnjava da su oni prijavljeni u Novom Sadu i Beogradu, gde žive, a u Beočinu ostvaruju prihode, i doprinos na zarade ne ostaje u njihovoj opštini, već odlazi u mesto prebivališta, te je, što se toga tiče, opština dosta uskraćena, a zbog zarada spadaju u prvu kategoriju razvijenosti, umesto treću. Kompanija „Lafarž“ zapošljava zvanično oko 300 radnika, ali posluje i s kooperantima.

Projektima Evropska prestonica kulture obuhvaćeni su, osim Novog Sada, i opštine Irig i Beočin, kada će se u Beočinu renovirati Zavičajni muzej u Čereviću. Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže da će u sklopu projekta biti renoviran i Špicerov dvorac u Beočinu, koji već godinama propada, a pod pokroviteljstvom je Ministarstva kulture, te Opština ne može bez dozvole da ulaže u njega.

– Biće urađena i biciklistička staza od Petrovaradina do Beočina i počastvovani smo što smo uključeni u taj projekat te ćemo biti jedan od kulturnih punktova – kaže Milinković. – Staza je bitna zbog granice s Hrvatskom te dosta biciklista iz Evropske unije prođe baš kroz našu opštinu.

– Oni angažuju i firme koje zapošljavaju radnike za njih, takoreći „iznajmljuju“ radnike, te ih dosta dolazi sa strane, iz Novog Sada, drugih opština, ali i iz unutrašnjosti. Upošljavaju i dosta terenaca, odnosno sezonskih radnika – kaže Milinković.

On navodi da dosta radnika iz Beočina putuje u Novi Sad na posao i priličan broj je uposlen u fabrikama „Lir“ i „Delfi“.

– Gledajući život u Beočinu, sve više izgleda da fale radnici, i to u svim sferama – ističe predsednik opštine Beočin. – Isti je slučaj i kada je poljoprivreda u pitanju.

Gradnja stanova za mlade, kako je planirano pre 18 godina kada je počela, nastavljena je, zahvaljujući firmi iz Subotice te će Beočin, u kojem zgrada nije nikla od 1991. godine, dobiti petospratnicu na ulasku u grad s 90 novih stanova na 4.500 kvadratnih metara, a kako tvrdi predsednik opštine Mitar Milinković, iako su svi digli ruke, zgrada će biti završena. Plan je da to bude u maju 2020. godine.

Ta opština nema mnogo državnog poljoprivrednog zemljišta, svega 450 hektara, i sve je izdato u zakup, a poslednji zakupac je vinarija „Kovačević“ iz Iriga, koja je u Grabovu uzela u zakup 196 hektara i posadila vinograde.

– Ta parcela je godinama bila zapuštena, zarasla u šipražje i niko je nije hteo, i to je sada potpuno sređeno, već su posađeni i novi zasadi i  sada je ta lokacija neprepoznatljiva u odnosu na nekadašnji izgled. Sad su vinogradi pod konac i lepo ih je videti, a uposlili su i 20 radnika iz naše mesne zajednice – kaže Mitar Milinković. –I oni će sada morati da upošljavaju radnike sa strane jer svi koji su želeli da rade, dobili su šansu.

Vlasnik vinarije „Kovačević“ Miroslav Kovačević kupio je i tri kuće u blizini vinograda, koje je već renovirao i gde namerava da napravi mini-farmu krava i ovaca, te su već uvezli oko 20 junica.

Kapitalne investicije u ovoj godini, koje će se nastaviti i u narednoj, jesu bazeni i izgradnja stanova. Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže da je za bazen završena tehničko-projektna dokumentacija, te će rebalansom budžeta izdvojiti novac za početak izgradnje, ali će tražiti i pomoć Pokrajine. Beočinci će tako 2020. godine imati svoj bazen, a radovi kreću na jesen, i domaće firme su se ponudile da pomognu pri radovima.

– Žele da razviju i seoski turizam i pokrenu proizvodnju mleka i organskih sireva jer je u Grabovu, ispod same Fruške gore, nedirnuta priroda – kaže Milinković.

Dosta malih vinara posluje na teritoriji opštine, a najviše ih ima u Banoštoru, mada ni druge mesne zajednice ne zaostaju.

– Susek je poznat po stočarima i ima oko 300 domaćinstava koja se bave uzgojem stoke, u Banoštoru posluje osam ili devet registrovanih malih vinarija koje su već brendirane, ni Beočin ne zaostaje za njima, dok je Čerević voćarski kraj. I država je mnogo pomogla vinarima, i u prethodnom periodu i ove godine, te ih je sve više, a Opština svakako pomaže svim poljoprivrednicima – ističe Milinković. – Susek je i ratarski kraj, u kojem se gaje pšenica, žito, kukuruz, soja, suncokret. Svako mesto ima zastupljenu i neku drugu kulturu, ali preovlađuje podela po mesnim zajednicama.

Rakovac, koja se graniči s Ledincima i najbliži je Novom Sadu, sve više postaje prigradsko naselje. Nekada je u tom kraju bilo više zastupljeno vinogradarstvo, dok je danas, po Milinkovićevim rečima, sve više gradska sredina. Nedavno su u tom mestu završeni radovi na kanalizaciji, pošto je to najveća mesna zajednica nakon Beočina, i ostalo je da se do kraja godine asfaltira još nekoliko ulica.

Maša Stakić