Скупштина Војводине усвојила буџет: У каси новац за здравство, путеве, нове школе, фабрике воде...

Имајући у виду да је износ покрајинске касе и ове године увећаван, од последњег ребаланса нови буџет за 2023. годину већи је за 13,3 милијарде динара односно за више од 14 посто. Фискални дефицит пројектован је у износу од 9,3 милијарде динара или 9,5 одсто укупних прихода. Капитални део буџета чини 34,5 милијарди динара, што је 32 одсто од укупног буџета, наведено је у образложењу Предлога на данашњој седници.

За усвајање одлуке гласало је 95 посланика владајуће већине коју чине коалиције око Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Савеза војвођанских Мађара и Покрет обнове краљевине Срсбије, а против је било осам посланика из посланичке групе „Војвођански фронт”, Српске Радикалне странке и Демократске странке Србије.

Предлог војвођанске касе за 2023. годину посланицима је изнео председник Покрајинске владе Игор Мировић који је као параметар за упоређивање узео годину у којој је СНС преузела управљање Војводином, а он постао председник покрајинског извршног органа. Он је казао да је буџет је за скоро 46 милијарди већи од буџета наслеђеног од prеthodnе покрајинске администрације 2016 године.

Он је додао да за овакве успехе дугују захвалност власницима, управама предузећа и запосленима, а посебно новим запосленима којих од 2016. године до данас има више од 70.000, што је, како је објаснио, еквивалентно отварању 70 компанија са 1.000 људи, или више од 140 предузећа са 500 новозапослених. Пораст прихода из дела пореза на зараде и добит представља најдиректнији одраз профитабилности привреде, раста броја запослених и раста просечне зараде. Мировић је изнео податак да је 2016. било 510.000 запослених, а у овој години је тај број порастао на већ 580.000 , док је просечна нето зарада у међувремену је порасла са 46.000 на скоро 70.000 динара.

За вантелесну оплодњу 40 милиона

Председник Покрајинске владе Игор Мировић истакао је да је за област социјалне заштите повећано издвајање са 970 милиона ове, на 1,9 милијарди динара, од чега је значајан део планиран за мере пронаталитетне политике. Матерински додатак, односно месечна надокнада за незапослене мајке које роде треће и четврто дете повећана је са 15.000 на 22.500 динара, а за решавање стамбених потреба породица са троје или четворо деце биће издвојено 250 милиона, а  за вантелесну оплодњу 40 милиона.

Нагласио је да је  покрајинска администрација на чијем је челу од 2016. године износ јавног дуга покрајине са смањила са девет милијарди на испод пет милијарди, а његово учешће у текућим приходима са 17 на мање од шест процената.

Он је из средстава за капиталне инвестиције најавио изградњу нове школе „Милош Црњански“ у Новом Саду, новог културног центра у Врбасу, у ревитализацију локалне путне мреже широм Војводине, од чега ће за Нови Сад бити уложено 700 милиона, а наставиће се велике инвестиције и у ревитализацију покрајинског здравственог система кроз наставак изградње Каменице 3, реконструкције објекта Каменице 1, јединица интензивне неге на Кардиохирургији, реконструкције клиника за урологију, офталмологију, максилофацијалну хирургију, оториноларингологију и пластичну хирургију у Клиничком центру Војводине, као и потпуну реконструкцију једног дела специјалне психијатријске болнице у Новом Кнежевцу.

Најавио је и завршетак реконструкције стадиона у Зрењанину, изградњу спортске сале у Новом Кнежевцу, а биће започета и нова фискултурна сала у оквиру Гимназије „Лаза Костић” у Новом Саду предлогу буџета, припрема се техничка документација за изградњу Научно-технолошког парка 2  и објекат студентског ресторана, а са Новим Садом у плану је почетак радова на ревитализацији Алмашког краја. Мировић очекује до марта 2023. и завршетак пројекта аутоматског система одбране од града у оквиру радарских станица Бајша и Самош.

– Као посебну предност буџета за наредну годину желим да истакнем да ће вредност средстава планираних за област пољопривреде и водопривреде износити готово 10 милијарди динара, а највећи раст, од 150 милиона планиран је за набавку приплодних грла стоке – казао је председник Покрајинске владе.

Значајне инвестиције најавио је и у области заштите животне средине, образовања, подизање привредног потенцијала улагањем у индустријске зоне одређених општина, те у развој туристичких капацитета.

– Наставићемо финансирање изградње фабрике воде у Темерину, реконструкцију постојећих постројења у Оџацима и Беочину и започећемо изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Врднику. За управљање отпадом отпадним водама хемикалијама и биоцидним производима биће издвојено 178 милиона динара – рекао је Мировић.

Истакао је и да ће директно из буџета Србије за Војводину бити усмерено од 60,8 милијарди динара и то за пројекат изградње брзе пруге од Новог Сада до Суботице, за пројекат изградње брзе саобраћајнице од Новог Сада до Руме, за проширење лука у Сремској Митровици и Богојеву, за завршетак реконструкције Клиничког центра Војводине, за изградњу новог моста у Новом Саду, за реконструкцију и доградњу граничног прелаза Хоргош, за изградњу комуналне канализационе инфраструктуре и инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада, за подстицај за поновну употребу искоришћавања отпада и за постројење за пречишћавање воде за пиће и за реконструкцију болнице у Кикинди.

– Када све то саберемо и када анализирамо и друге пројекте долазимо до податка да ће укупне буџетске капиталне инвестиције на територији Војводине у наредној години достићи чак 103 милијарде динара, што до сада није забележено– закључио је Мировић.

Потпредседница Скупштине Војводине и посланица СПС Александра Ђанковић нагласила је да буџет, осим развојног карактера има одлике и социјалног и друштвено-одговорног планирања које морају бити саставни део сваког буџета.

Бранислав Ристивојевић из ДСС је најавио да није усвојен План развоја Војводине па се и даље не знају приоритети и да највећи део буџета завршава у Новом Саду, уместо да се равномерније распореде инвестиције, док је Ђурађ Јакшић из СРС изјавио да је износ буџета „оптичка варка“ јер је инфлација много већа од стопе за колико је увећан буџет.

Представници СВМ посебно су истакли инвестиције у културу и националне заједнице, али и инфраструктурне објекте на северу Војводине, а посланик ове странке Бојан Баги похвалио је инвестирање у здравство, констатујући да је највише новца отишло за здравствене установе у Новом Саду и да би та расподела требала да буде равномернија.  

А. Савановић