Скупштина Војводине данас о буџету за 2019. годину
Посланици Скупштине Војводине расправљаће данас о буџету за 2019. годину. На предложеном дневном реду су, осим буџета, Предлог одлуке о кадровском плану и максималном броју запослених за наредну годину, акти о коришћењу новца из Фонда за шуме, за воде и за развој ловства, Предлог о коришћењу пољопривредног земљишта у Војводини и програм мера за пољопривредну политику.
Посланици ће расправљати и о неколико здравствених програма, укључујући неонатални скрининг на цистичну фиброзу, програм за вантелесну оплодњу, унапређивање дијагностике и лечења обољења штитасте жлезде, очување плодности код оболелих од малигних болести и друго.
Скупштина Војводине ће усвојити и Предлог одлуке о посебном програму јавног здравља за Војводину, као и Предлог о новој мери пронаталитетне политике – материнском додатку за незапослене мајке трећег или четвртог детета. Предложено је да тај додатак износи 15.000 динара и траје две године. На дневном реду је и Предлог плана за коридор транспортног гасовода Футог–Бегеч.
За 2019. годину планиран је покрајински буџет од 74,4 милијарде динара, наводи се у Предлогу покрајинске скупштинске одлуке о buyеtu АПВ. То је око 13 милијарди динара више него 2016. године, када је формирана ова покрајинска влада, и 1,34 милијарду више у односу на ребалансирани буџет за 2018. годину.
Покрајински buyеt за 2019. годину пројектован је реално, у складу с фискалном стратегијом и, управо захваљујући фискалној консолидацији постигнутој у Републици Србији, планиран је на принципима да се очува достигнуто учешће капиталних расхода, односно инвестиција, ниво подршке мерама социјалне и демографске политике, наставак интензивног улагања у здравствени систем, као и за подршку пројектима у области заштите животне средине.
Субвенције
Субвенције су планиране у износу од 9,2 милијарди динара, што је 2,84 одсто више него у 2017. години. Највише субвенција се очекује у пољопривреди, водопривреди, за развој предузетништва, у запошљавању, изградњи зграде РТВ-а и информисању, пре свега на језицима националних мањина. У наредној години биће настављено директно субвенционисање отварања нових фабрика и нових радних места преко Развојне агенције Војводине.
Највећи део новца из покрајинске касе и наредне године ће, осим улагања у инфраструктуру и здравство, бити усмерен у привреду и пољопривреду. Капитални део buyеta планиран је у износу од 19,3 милијарди динара и већи је више од девет одсто од износа који је за ту намену био опредељен поставком buyеta за 2018.Мере пронаталитетне политике планиране су без умањења. Матерински додатак је нова мера за незапослене мајке трећег и четвртог детета, а наставља се и финансирање биомедицински потпомогнуте оплодње и подршка решавању стамбеног питања и унапређењу становања породицама у којима се роди треће или четврто дете.
Планираним буџетом за 2019. годину обезбеђен је исти или виши ниво улагања и у областима образовања, културе, информисања и спорта, као и у области остваривања права националних мањина.
Утврђен је и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о остваривању материнског додатка за незапослене мајке за треће или четврто дете, чиме се обезбеђује виши степен заштите породице у виду новчане помоћи, коју остварује незапослена мајка која је, почев од 1. јула 2018. године, родила треће или четврто дете. Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор у интервјуу за „Дневник” рекао је да је вредно пажње то што је планирани buyеt за наредну годину номинално 1,36 милијарду динара већи него последњи ребалансирани овогодишњи.
– Рачуница показује да је тај оквир покрајинског buyеta изнад седам одсто – сматра Пастор. – У структуралном смислу остаје проблем који је био перманентно присутан и у prеthodnim годинама у односу на величину капиталних улагања, мислим да ће то неко системско питање кад-тад морати да се стави на сто. Добро је да је у овом предлогу буџета остао континуитет приоритета. Као учесник политичке сцене, иза себе имам неколико буџета и мени је најбитније што ћемо овим покрајинским буџетом створити претпоставку за решавање низа ствари.
Најзначајније инвестиције
Најзначајније инвестиције које су планиране за наредну годину су: улагања у пречистаче отпадних вода код Бачке Тополе, Малог Иђоша и Србобрана, изградња Студентског културног центра, реконструкција комплекса „Хетерленд” код Новог Бечеја, набавка десет возила за превоз пацијената на дијализу, суфинансирање два акцелератора и адаптација простора за њихов смештај у Институту за онкологију у Сремској Каменици, адаптација Гимназије „Исидора Секулић” у Новом Саду, те пројекат е-управе.
Такође, наставља се улагање у започете вишегодишње велике пројекте, као што су изградња и опремање Радио-телевизије Војводине, адаптација Народног позоришта у Суботици, завршетак радова око „Жежељевог” моста, изградња Сентандрејског пута у Новом Саду, проширење садржаја термалних базена на Палићу, даље улагање у инфраструктуру у здравству и улагање у заштиту културног наслеђа.
То је оно што видим и у светлу републичког буџета, али и у светлу припремних активности за доношење локалних. Реално је да у 2019. години буде концентрисање снаге, односно новца и потенцијала са свих нивоа власти, и мислим да је то добар приступ. Председник Одбора Скупштине Војводине за буџет и финансије Јован Лазаров рекао је за наш лист да је евидентно да је Војводина велико градилиште и да имамо већу упосленост јер се мало-мало отвара по једна фабрика у покрајини. На позитивна привредна кретања у Војводини указују уступљени приходи Републике Србије од пореза на зараде од 18 одсто и пореза на добит предузећа од 42,7 процента.
Он истиче да је изузетно важна програмска оријентација предложеног покрајинског buyеta, што показује да ће за капиталне пројекте у 45 општина и градова у наредној години бити издвојена 1,4 милијарда више него у овој.
Е. Д.
