РЕЗОН:Анатомија српске деструктивности

Што су генерације новије то су горе. Доћи ће време када ће постати тако зле да ће обожавати моћ; одабраће насиље, а поштовање према доброти ће нестати. Деца ће обешчашћивати родитеље, брат ће се свађати с братом. Овим цитатом из Хесиода, Ерих Фром започиње своју “Анатомију људске деструктивности”. 

Анатомија српске деструктивности повезана је с антикомунизмом и демократском револуцијом. У периоду транзиције неморал, неваспитање, дрскост, вулгарност и безобразлук постали су свакодневица. Ко је боље и више крао, бивао је већи господин. Њихова, неваспитана деца, с минимумом знања, али обучена у инсигније конзумеристичке моћи, уздигла су се на ниво идола. Пред очима деце поштених, честитих људи, која су била добри ђаци, поштење је прерасло у безвредну имовину. Криминал, лаж и злочин, прихваћени су као узвишена друштвена вредност.  

Нико из опозиције нема право да пита зашто се ђаци и њихови родитељи понашају као банда разуларених хуља! Ви сте им то дали! Од 2000. до 2012. измењени су закони и правила који су то спречавали! У то време уздигла се каста адвоката, корумпираних судија и тужилаца који су злочин и насиље учинили некажњивим. Ви сте деструкцију друштва кроз законито безакоње, успоставили као оригинални облик државног уређења. 

Колико пута је мењан Закон о образовању? Шта смо тим изменама добили? Јесу ли ђаци постали писменији и образованији? Нису! Напротив! Из године у годину знали су све мање, али су постајали насилнији. Јесу ли родитељи почели више да поштују школу и просветне раднике? Не. Сасвим супротно. Школа је за њих постала непотребна институција, која малтретира њихову децу. Колико пута смо мењали закон о породици? Шта смо тим изменама постигли? Јесу ли родитељи и деца постали повезанији више него што су били пре усвајања транзиционих вредности? Не. Постали су удаљенији. У великом броју случајева, странци једни другима. Колико пута смо мењали кривични законик и зашто? Јесмо ли због тих измена постали боље, толерантније, пристојније друштво. Не. Десило се обрнуто. Потонули смо у варварство.

Укинули смо смртну и смањили затворске казне. Је ли то смањило број преступника? Је ли било мање убица, сецикеса, разбојника, насилника, силоватеља? Јесу ли политичари мање крали и пљачкали народ? Никако. Одрали су му кожу с леђа. Извукли су сваком човеку све из џепова, до последњег динара. Масовна убиства, нарко банде, насиље над женама и немоћнима упостављени су као неминовна транзициона аномалија. 

Набројте колико је тога било у тоталитарној Титовој Југославији? Колико је било малолетничког насиља? Колико често су убијали највише државне званичнике? Председнике владе, министре, директоре полиције? Јесу ли могли некажњено да распродају фирме и имовину, или су ишли на строге затворске казне? Је ли било породичних убистава? Је ли било масовних злочина? Јесу ли ђаци смели мрко да погледају учитеља или наставника? Ни на памет није смело да им падне. Уместо тога поштовали су их и ценили. Плашили их се. И трудили се да буду добри ђаци. Да ли су родитељи веровали образовном систему? Неспорно. Јесу ли људи који су срушили Југославију били угњетавани и понижени? Ни случајно. Били су елита, и као елита су уништили све институције, да би направили нови, себи и својим робноновчаним амбицијама подесан систем. 

Уместо уласка у идилу демократије претворили смо се у дивљу хорду. Свако је отимао шта је хтео. Колико је хтео. Мајке и очеви су убијали децу. Деца мајке и очеве. Секли су их као у холивудским филмовима и бацали по контејнерима. Ђаци су прерасли у бандите с ташнама који киње, туку и понижавају наставнике и професоре. Криминалци су постали контроверзни бизнисмени. Продавци дроге највећи инвеститори, као Чуме, “земунски клан” и Дарко Шарић. Политичари лопови, најугледнији и најморалнији чланови друштва. 

Речју, Срби су после 5. октобра уместо у обећани рај доспели у нежељени пакао. Зашто смо онда све то радили? Зашто смо мењали све те законе? Зашто смо одустајали од свих добрих решења у корист нових, непроверених правила? Знам шта ћете рећи – због Европе. Да јој будемо ближи. Да се изједначимо са хиперцивилизованим државама Запада. 

Шта је то у историји Европе што један број људи нагони да јој се клањају као божанству? Зашто је она њихов тотем? Зашто јој се диве до нивоа табуа? 

Рећи ће због културе. Због уметности. Због филозофије. А главни разлог биће им демократија. 

Кад изблиза погледамо историју, у тој обожаваној Европи вођен је највећи број најсмртоноснијих ратова на целој планети. На територији Европе почињен је највећи број најмонструознијих злочина. У име европских вредности извршен је геноцид над Индијанцима у Јужној и Северној Америци. У име европске културе и цивилизације десеткован је народ Африке, а бројна афричка племена и народи били су жртве сурових мучења и геноцида. Конрадово “Срце таме”, описало је само 10 део стварних бестјалности које су цивилизовани Европљани починили над афричким “дивљацима”. Ко не верује нек отпутује у Афику. И нек пита аутохтоно становништво шта мисли о Европи и Европљанима. Био сам. У више држава. И свуда су рекли исто – Европљани су најгори ниткови и зликовци који постоје под небеским сводом. 

У име европских и демократских вредности спаљивани су живи људи у Вијетнаму и Камбоџи. Нека их неко пита шта мисле о Европи и Европљанима? Био сам. И из прве руке знам да нас држе за најгоре варваре и злочинце који ходају планетом. 

Рођење и место рођења ништа не значе. Човек се постаје одгојем и васпитањем. Фром мудро истиче да је степен људске деструктивности растао с развојем цивилизације. А Нортроп Фрај закључује да је деструкција једна од одлика идеологије политичког Запада. Свет би био много боље место да га Европљани нису открили.

Да би се изашло из идеолошког ћорсокака у који смо гурнути пре 24 године под хитно треба пооштрити казне за сва кривична дела. Закон о деци и породици учинити строжим и лишити га индивидуалистичког лицемерја. Закон о образовању вратити на ниво од пре антибирократске револуције. Смањити утицај матријалистичког робовања моди и брендовима. Џон Дјуи не греши кад каже да је захвалност мајка свих врлина.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу)