РЕЗОН: Ко има образа да буде ваш саучесник?

Све што сам о њима написао у последњих 25 година, као и питања из овог текста, дужан сам сопственој савести.

Ко сте ви и шта знате да радите да бисте били кандидати на изборима? Кад бисте организовали бесплатну прославу колико људи би вам се одазвало? Кад бисте изашли на улицу ко би вам се срдачно јавио, а да није ваш страначки колега? Ко би вам се искрено обрадовао? Ко би вам од срца пружио руку? Ко би вам поверио своју кућу и судбину своје породице? Ко би вам понудио своју фирму на управљање? Своје депозите у банкама и акције у фирмама? Своја богатства да о њима бринете и да их чувате? Ко би вам дао кључеве од своје имовине да несметано располажете њоме на четири године? Ко би вам дао децу да им будете ментори и тутори четири године? Ко би вам поверио да му израдите бизнис план за оснивање, или, још боље, унапређење личног бизниса? Ко би вам дао кључ свог сефа у банци да чувате његове драгоцености?

Ко би вас питао за савет како да постане успешан? Постоји ли човек, или група људи који би тражили да им будете саветници, у послу и животу?

Ни случајно! Нико. Ниједан човек који вас познаје. Зашто онда мислите да Новосађани који вас не познају треба да вам повере своје животе? Да вам повере четири године будућности своје деце? Да ризикују с развојем својих компанија? Да калкулишу са својим радним местима? Са својом егзистенцијом? Да вам поверимо град од 450.000 душа на управљање?

Шта сте урадили? Који је ваш успех? Ко има образа да буде ваш саучесник? Ко је спреман да вас подржи? Да заједно са вама ради на разарању свог града? Ко жели да има мању плату? Да лошију услугу плаћа скупље? Да слуша лажи? Да гледа преваре на сваком кораку? Да крши закон?

Шта мислите зашто нема људи на вашим митинзима? Грађани не желе да буду у истом друштву са вама. Не каже народ без разлога да се и гуштера боји онај кога су змије уједале. Пробали су са вама. И знају како им је било. Никад не могу заборавити тужне поворке отпуштених радника и њихове вапаје испред Градске куће и Извршног већа, које су сви игнорисали. Због тога вам многи не би поверили ни трафику на управљање. У ваше вереме избори су били општа грабеж. Крао је ко је шта стизао. Људи су се закључавали у куће у страху да не дођете по њихову личну имовину. Ви сте се борили за моћ да бисте завредели да будете подмићени и поткупљени. Вама су избори служили као квалификациони турнир за лигу корупције.

Злурад човек, а има и таквих, рекао би да ипак има појединаца, или чак групација које би вас прихватиле у друштво, или чак и за лидере. Да постоје људи, који уместо законитости и добронамернсти бирају преступ. Не треба веровати, али ти зли језици кажу да би се многи вас одлично снашли међу криминалцима.

Шта вас покреће да се бавите политиком? Шта вас мотивише да се удружујете? То, доказано је, није нагон да чините добра дела. Није рационална тежња да донесте благостање Новом Саду и Новосђанима. Није потреба да отавите траг у историји! Није амбиција да унапредите услове живота житеља Новог Сада, у садашњости и будућности. Није ентузијазам бољег живота заједнице. Покреће вас једино и искључиво страст за задовољавањем себичних потреба, за моћи и богаћењем. То није тежња за напретком кроз личну жртву и допринос, него кроз малигну деструктивност. Похлепа која изазива патњу других.

То није голи инстинкт. Ни у једном човеку угњетавање других није природно условљен порив. Крађа целих булевара, или целе топлане, уништавање комплетне привреде, тежња да се прода водовод или систем грејања превазилази физиолошке потребе. То је ваш карактер. Ви грабеж видите као модел задовољавања своје неутаживе жудње да уживате у привилегијама голе власти. Ви нисте гоњени страшћу за стварањем, него уништавањем. Неконтролисано и расипничко располагање градским буџетом и другим ресурсума су ваш једини животни и политички интерес. У 10 посто од 43 милијарде стаје сав ваш ентузијазам, сви ваши снови. То је ваша религија, ваш култ, ваш завет.

Да бисте прикрили своја стварна стремљења сакривате иза великих речи и наратива, о слободи, ропству, људским и грађанским правима. Али, не по угледу на Росоа, већ по узору на његовог разбојника који отима све што му треба и то настоји да уздигне до нивоа закона.

То је истинска настраност. Спознати своје лоше намере, а ништа не предузимати да их спречиш, већ се хвалити њима, и нудити их као општи модел понашања и пут опште доробити.

Кажите отворено како се мирите с непобитном чињеницом да је носилац ваше листе за 16 месеци закључио чак 17 незаконитих уговора и исплатио више од седам милиона евра? Који је за посао на који није одлазио узимао плату као заслужени поклон. Годинама. И који 23 године без трунке гриже савести тврди да је једини открио и господарио умећем телепортације.

Је ли тешко изабрати између Боре Новаковића и компаније, и проф. др Весне Труркулов? Између деструткивизма, преступништва и назадовања с једне стране, и конструктивизма, прогреса и успеха с друге стране? Глумљене пристојности и истинске уљудности? Између 30 година непрестаног преступништва и изузетне каријере спасиоца људских живота? Између дилетантизма и врхунског професионализма? Ако је то избор, одлука није тешка! Ни за кога, ко није у свађи с разумом, нема никакве дилеме. За сваког коме криминал није ближи од поштења, нема двоумљења. Сви, којима је боље сутра важније од катастрофаног прекјуче, знају за кога ће гласати!

Милорад Бојовић

(Аутор је стучњак за односе с јавношћу)