РЕЗОН Већинска народна воља  и слободни избори

Ако желе да воде државу политичари морају прво стећи моћ и поштовање у својој партији, а партије морају стећи поштовање на националном нивоу. Ако жели да постигне успех политичар мода бити способан да стекне поверење своје странке, а да након тога својим замислима одушеви већину грађана. Добри лидери имају способност да убеде мноштво да је оно што оно желе и чему теже оствариво. Подразумева се да имају много мудрости, не малу количину знања, части, разборитости, родољубља и човекољубља. Склоност да брзо доносе одлуке, да уливају поверење и изазивају поштовање. Успешне вође испољавају страствену жељу да остваре своје замисли. Да буду одлучне и непоколебљиве, али и да имају способност да вешто чине уступке у преговорима. Не знам много Срба који на основу наведених карактеристика могу препознати било ког опозиционог лидера.

Не може се заступати оно што не постоји. Од ступања на сцену 2000. године до данас успели су да грађанима униште веру у политику и поштовање према политичарима. Баш као што нису затворили само оне фабрике поред којих нису прошли, ни у улици где живе већ 11 година не могу да задобију поверење. Лидер је немоћан ако га не подржава народ. Ако га не поштује јавно мњење. На власт се не долази противно вољи народа. С друге стране Вучић успех дугује добровољној подршци већине народа. Он свој рејтинг и политичку моћ не заснива на диверзијама нити на подршци страних амбасада, већ на поверењу грађана. И ко год верује да може да га победи бесмисленим перформансима тај о политици зна мање него што се зна о квалитету животних услова на Марсу.

Као и ранији, и последњи перформанс опозиције с пиштаљкама, лупањем у клупе, нападима на друге посланике и скупштинско обезбеђење био је чист театар апсурда. Као и све што су рекли након тога, у настојању да оправдају своје бесмислене поступке. Шта им је повод, а шта циљ за политички харакири који су извршили пред камерама? Куну се - тражимо да се утврди већинска народна воља и да грађани боље живе. Аферим! Просечан грађанин се пита две ствари, зашто су онда своју неславну дувачку епопеју започели у тренутку кад су на дневном реду били закони који омогућавају пензионерима да добију повећање пензија, да деца до 16 година добију по 10.000 динара, да се повећају плате у јавном сектору, да се субвенције за пољопривреднике са девет увећају на 18 хиљада динара, да се за скоро 300 милиона увећа буџет за културу. Али, нема места чуђењу. Нема ту никаквог парадокса. Њихов мотив био је заснован на себичним политичким калкулацијама. Циљ им је био да грађане онемогуће да добију „Вучићеве паре”. Чињеница да оне великом броју људи омогућавају бољи живот, била је суштински повод за акцију, јер их они виде не као људе, не као грађане, већ као Вучићеве гласаче. Самим тим, из њихове перспективе логична је свака акција која је усмерена против њих.

Од свега је најзанимљивије да посланици и лидери опозиције, који себе промовише као културну елиту, ниједном речју нису споменули Закон о филмском и осталом аудио-визуелном наслеђу, који ће омогућити да се дигитализују и од пропадања заштите најбоља дела српске кинематографије, набоље радио и ТВ драме, документарне емисије, значајне информативне емисије, музика. Тај закон је један од најзначајнијих од увођења вишестраначја, јер ће омогућити да нове генрације могу да виде највреднија дела српске кинаматографије. Нисам нимало зачуђен што су игнорисали бољитак грађана и унапређење културе. Исто то су радили и док су били на власти. Исто то би радили и кад би дошли на власт. Међутим, то се неће десити. Из бројних разлога. Први и главни јесте чињеница да се на власт долази вољом грађана. А воља грађана је таква да ће Српска напредна странка освојити власт лакше него икад. Због постигнутих резултата, али велике заслуге за то припашће и опозицији. У целости. И појединачно.

Грађани који су имали аспирације да навијају за опозицију требало би да се запитају је ли неко међу апостолима перформанс политике Јуда Искариотски? Да ли је то намерно, или из нехата. Ако је прво, зашто то ради? Ако је друго, је ли свестан шта ради? Постоје ли међу њима двоструки играчи? Је ли то онај који је отуђио фејсбук групу свом коалиционом партнеру? Или онај ко износи оптужбе за то? Или они који нису учествовали у дувању, звиждању и кунг-фу нападима на немоћне посланичке клупе. Шта год да је истина, грађани су уверени да је нечасно да једни другима краду фејсбук странице. Да је још нечасније да једни друге оцрњују у медијима, а да онда тврде како би Србију из узбурканих вода, одвели у мирно море среће и благостања. Кад се толико гложе сад кад немају шта да деле, како би се гложили кад стекну моћ?

Треба да се запитају зашто су језик навијачких хорди пренели у Парламент? Зашто су газили и уништавали клупе у којима је од 1950. до 1953. седео Иво Андрић? Зашто су пропустили прилику да говоре о законима и својим амандманима? Зашто су уништавали свој рејтинг у дану кад су тражили ванредне изборе? Тешко је наћи логичне разлоге у погрешним намерама. Све што је из њих настало бесмислено је и у детаљима и као целина.

Зашто су тражили изборе? Њихов захтев изашао је из погрешне рачунице да су простести уздрмали власт и да у Београду стоје јако добро. Обе процене су погрешне. Протести су само ојачали СНС. Хомогенизовали њихов редове. Дали им нову енергију. А грађани су се у потпуности разочарали у опозицију. На последњем протесту у Новом Саду било је педесетак људи, а протест је трајао само четири минута - најкраће у историји Новог Сада.

Дакле, изборе су тражили са жељом да их не буде, како би могли да тврде - ето ми хоћемо, али СНС се плаши. То је, наравно, још један мисаони и аналитички ћорсокак. СНС не побеђује зато што се плаши избора, већ зато што им је изборна кампања природно окружење. Зато што имају јасан програм - више фабрика, радних места, путева, пруга, мостова, болница, боље пензије, плате, бољи стандард грађана.

Кад већ не могу сами, нити уз помоћ својих аналитичара и инспицијената из иностранства да је сазнају, Вучићевим противницима можда астролози могу да открију истину. Да будемо поштени, и док су владали више су се уздавали у врачаре, него у сопствени рад. Нека им звездочатци кажу да ли ће икад моћи да победе, да се у међувремену не брукају узалуд, јер Вучића руше сваке године од 2012. и не полази им за руком. Астролози ће се наћи пред лаким задатком. Губитнику није тешко прорећи судбину. Нема у опозционој агенди ничега што народу треба, а што већ нема. Посао. Веће плате. Веће пензије. Путеве. Пруге. Болнице. Нове школе.

Да закључим, опозиција је најбољи политички партнер СНС-а, свака њихова акција доноси гласове напредњацима. Сваки њихов перформанс промовише СНС и обезбеђује раст њиховог рејтинга. Опозиција треба да појача своје пеформансе, попут оног из Скупштине, с вувузелама, пиштаљкама и осталим навијачким реквизитима. Пошто немају храбрости да сами признају, ја ћу ту урадити уместо њих. Самоликвидација коју су започели катастрофалним простестима без смисла, и која је настављена још бесмисленијим хулиганством у сали Скупштине Србије, имаће своје финале на дан гласања. Како ће ићи у једној или две колоне, уопште није битно. Грађани не гласају за странке које раде против њихових интереса.

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик