РЕЗОН: Ниједан Србин који се обрадовао писму против Србије не жели добро Србији
Ниједан Србин који се обрадовао писму педесетак америчких конгресмена и европских посланика против Србије, не жели добро Србији. Има их много. Једва су дочекали. Мада се узалудно радују. Прво, радост заснована на негативном је голи ресантиман. Друго, писмо представља добро познату стратегију уцена. Писмо репрезентује 200 година стару доктрину да ће Србија, ако не следи интересе Запада, чак и кад је то директно против њених интереса, у интересу Русије изазвати сукоб на Балкану. То је изузетно бесмислена тврдња, које би се данас постидео и Метерних. Њено упориште у разуму једнако је тврдњи да је земља равна плоча и да судбину земље одређују људи гуштери.
Писмо је само по себи безначајно. Потписало га је мање од један одсто укупног броја посланика из наведених земаља. Битним га чине редакције чији се власници налазе у Лондону и Вашингтону. И странке које се надају да ће им таква писма помоћи да завладају Србијом. То што политичари чијем се писму радуду подржавају независност Косова и Куртија, није им од велике важности.
Осим што представља гомилу произвољности, писмо је најобичнији спин који служи као димна завеса за још отворенију подршку Запада Куртију. Не мислим да Русија Србији жели било шта друго, него што јој желе западне земље. Али, без обзира на њене империјалне интересе, поштено је да проверимо колико пута нас је бомбардовала Москва, а колико пута западне силе? Фер је да испитамо колико милиона Срба је погинуло због Русије и да ли би нам прекид односа с Москвом вратио Косово? Да ли би нам то помогло да анулирамо све здравствене последице од НАТО бомбардовања? Да ли би наши ђаци, када би знали само оно знају америчка деца, били бољи људи? Да ли би српски патриотизам био прихватљивији од видовданске етике кад би био верификован кроз беспоговорно прихватање западних аршина правде и човечности? Кад бисмо уместо о Достојевском учили о Стивену Кингу да ли бисмо били прихваћени као космополите? Када би сви Срби снимали лоше копије холивудских филмова, као Бјелогрлић и Драгојевић, да ли бисмо престали да будемо затуцано балканско племе?
Јесмо ли на Косову 1389, и касније, гинули за Русе, или смо страдали да би у Бечу могли несметано да уживају у дворским сплеткама? Јесмо ли 1689. на наговор Руса или Аустрије напали Турке на Косову? И јесмо ли после тога под Чарнојевићем и Шакабентом због Руса или Аустрије бежали у Војводину? Јесмо ли имања у Војводини добијали да би бранили царску Русију, или царску Аустрију? Јесу ли се Карађорђевићи и Обреновићи обогатили тргујући су Русима или с Аустријом? Да ли је то што смо од 1952. године генерале слали да се обучавају у НАТО-у, имало икакву корист за нас 1999. године, кад су нас убијале НАТО бомбе?
Аутори писма тврде да Запад не успева да заштити Косово од српске и руске агресије. Кажу да је Косово суверена и функционална демократија. Бесмислице без премца. На Косову Курти малтретира Србе, а не обрнуто. Ако је суверено, зашто му треба признање Србије? Ако је суверено зашто му то одриче већина чланица УН? Да ли се суверена демократија мери бројем сиромашних грађана, или бројем ухапшених Срба? Да ли је европска верзија aparthеjda, којом се Србима ограначавају основне људске слободе и права, демократија по мери потписника писма? Питам се како би потписници реаговали кад би, на пример Лимбург одучио да не буде саставни део Холандије? Када би Северна Ирска, рекла збогом Лондону? Када би Хаваји, затражили да после 64 године дружења, изађу из састава САД?
У писму се тражи и да се престане с подржавањем политике која је усредсређена на Београд. Ништа ново. На сличан начин о Србима је размишљао, говорио, писао и радио на њиховој сатанизацији лорд Дејвид Овен. Он је у својој књизи „Балканска одисеја“ Србе назвао лажовима и преварантима, који су заслужили све што им се догађа. Овен је ишао чак дотле да је оспоравао и српски допринос победи над фашизмом у Другом светском рату.
- Историја на Балкану указује на традицију спремности да се спорови решавају посезањем за оружјем и прихватањем насилног, или чак договореног пресељења становништва као последице рата - каже Овен.
Исто као и он, аутори писма кажу да „међународна заједница мора да учи из наше прошлости”. Све док их на то нису подстакли странци, балкански народи нису међусобно водили ниједан рат. Срби су се углавном међусобно отимали за престо, али је међусобно сукобљавање резултат остваривања интереса великих сила.
Писмо тражи равноправан третман српске и албанске стране. Подржавам, и позивам се на истините чињенице супротне неистинама наведеним у писму. Срби су испунили све договоре, а косовски Албанци ниједан. Не спроводе Срби насиље над Албацима, него обрнуто. И када траже равноправан третман, онда треба да позову свог пиона Куртија и саопште му да треба да формира Заједницу српских општина. Да треба да престане да шиканира недужно спрско становништво.
Питам се где проналазе инспирацију за оваква штива? Јесу ли забрану права на другачије мишљење нашли код Спинозе? Или код Декарта? Или су им пут у једноумље показали Лок, Хјум, Мил, или Монтескје? Можда су искључивост и надменост западне надрасе нашли код Хегела, Хоркхајмера, Адорна, Хабермаса или Гадамера? Зашто мислите да ми верујемо да Курти самостално спроводи своју насилничку политику? Зашто верујете да ми мислимо да је његово неслагање плод његове непослушности? Да је у питању искључиво лични афект неуравнотеженог ума? Немојте нас потцењивати. Немојте потецењивати наше грађане. Више од 80 одсто Срба зна да је његова самовоља маска.
Но, никог не треба да чуде албански лобисти, жиранти косовске сецесије, њима је то посао. Искрено, не чуде ме ни београдски политичари, који тврде исто што и Куртијеви лобисти. Притом, не спорим им да воле Србију. Само је воле на неки чудан, разуму непознат начин. Миљковић би рекао - песме им немају ни памети ни жара.
По чему је чин врхунског патриотизма кад политичари и странке отворено траже да им странци помогну да дођу на власт? Лично, немам такав увид у патриотизам. Ниједан човек који држи до добробити сопственог народа, не може с радошћу одобравати акције других држава које су штетне за његов народ. И његову државу. Притом не мерим патриотизам бројем оштрих речи против других, или против сопствене државе и народа. Патриотизам није плакат. Нити ружна реч. Или осећање. Патриотизам није ни метафизичка категорија. Патриотизам је логички приступ стварности, по којем себи и свом народу желиш, уздајући се у себе, своје ресурсе и своје снаге, да живи боље, у миру и слози, с настојањем да се онемогући било какво наметање интереса других држава. Патриотизам се огледа у оригиналном доприносу светској култури. Светској науци. Спорту. Поштењу.
Кад се све зброји није тешко погодити како би изгледала Србија по мери опозиције. Наставило би се њено сакупљање. И по ширини и по дужини. Тамо где се стало 2012. године. Одмах би прекинули с јачањем војске. С тим да њихов антимилитаризам није скопчан с разумом, већ с лошом намером. Међународна заједница не може да сачува ништа што држава није у стању да сачува сопственом снагом. Зато су војску темељно и самопрегорно уништавали 12 година.
Мада јесте усмерено против Србије, писмо је заправо погубно по опозицију, јер обелодањује да су све њихове тврдње о Вучићевој лошој косовској политици апсолутна лаж, и да Вучић и СНС једини истински бране Косово. Јер, да је којим случајем тачна иједна реч коју о Вучићевој косовској политици изговара и лева и десна опозиција писма не би било.
Кад се све зброји, писмо има три сврхе. Да легализује Куртијево насиље. Да присилно покуша да издејствује доделу треће фреквенције Новој С или Н1. И, да Вучића одврати од расписивања превремених парламентарних избора и тиме спречи дебакл опозиције.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик