REZON: Ko ima obraza da bude vaš saučesnik?
Prihvatam sve optužbe da ne mislim ništa dobro o opoziciji.
Sve što sam o njima napisao u poslednjih 25 godina, kao i pitanja iz ovog teksta, dužan sam sopstvenoj savesti.
Ko ste vi i šta znate da radite da biste bili kandidati na izborima? Kad biste organizovali besplatnu proslavu koliko ljudi bi vam se odazvalo? Kad biste izašli na ulicu ko bi vam se srdačno javio, a da nije vaš stranački kolega? Ko bi vam se iskreno obradovao? Ko bi vam od srca pružio ruku? Ko bi vam poverio svoju kuću i sudbinu svoje porodice? Ko bi vam ponudio svoju firmu na upravljanje? Svoje depozite u bankama i akcije u firmama? Svoja bogatstva da o njima brinete i da ih čuvate? Ko bi vam dao ključeve od svoje imovine da nesmetano raspolažete njome na četiri godine? Ko bi vam dao decu da im budete mentori i tutori četiri godine? Ko bi vam poverio da mu izradite biznis plan za osnivanje, ili, još bolje, unapređenje ličnog biznisa? Ko bi vam dao ključ svog sefa u banci da čuvate njegove dragocenosti?
Ko bi vas pitao za savet kako da postane uspešan? Postoji li čovek, ili grupa ljudi koji bi tražili da im budete savetnici, u poslu i životu?
Ni slučajno! Niko. Nijedan čovek koji vas poznaje. Zašto onda mislite da Novosađani koji vas ne poznaju treba da vam povere svoje živote? Da vam povere četiri godine budućnosti svoje dece? Da rizikuju s razvojem svojih kompanija? Da kalkulišu sa svojim radnim mestima? Sa svojom egzistencijom? Da vam poverimo grad od 450.000 duša na upravljanje?
Šta ste uradili? Koji je vaš uspeh? Ko ima obraza da bude vaš saučesnik? Ko je spreman da vas podrži? Da zajedno sa vama radi na razaranju svog grada? Ko želi da ima manju platu? Da lošiju uslugu plaća skuplje? Da sluša laži? Da gleda prevare na svakom koraku? Da krši zakon?
Šta mislite zašto nema ljudi na vašim mitinzima? Građani ne žele da budu u istom društvu sa vama. Ne kaže narod bez razloga da se i guštera boji onaj koga su zmije ujedale. Probali su sa vama. I znaju kako im je bilo. Nikad ne mogu zaboraviti tužne povorke otpuštenih radnika i njihove vapaje ispred Gradske kuće i Izvršnog veća, koje su svi ignorisali. Zbog toga vam mnogi ne bi poverili ni trafiku na upravljanje. U vaše vereme izbori su bili opšta grabež. Krao je ko je šta stizao. Ljudi su se zaključavali u kuće u strahu da ne dođete po njihovu ličnu imovinu. Vi ste se borili za moć da biste zavredeli da budete podmićeni i potkupljeni. Vama su izbori služili kao kvalifikacioni turnir za ligu korupcije.
Zlurad čovek, a ima i takvih, rekao bi da ipak ima pojedinaca, ili čak grupacija koje bi vas prihvatile u društvo, ili čak i za lidere. Da postoje ljudi, koji umesto zakonitosti i dobronamernsti biraju prestup. Ne treba verovati, ali ti zli jezici kažu da bi se mnogi vas odlično snašli među kriminalcima.
Šta vas pokreće da se bavite politikom? Šta vas motiviše da se udružujete? To, dokazano je, nije nagon da činite dobra dela. Nije racionalna težnja da doneste blagostanje Novom Sadu i Novosđanima. Nije potreba da otavite trag u istoriji! Nije ambicija da unapredite uslove života žitelja Novog Sada, u sadašnjosti i budućnosti. Nije entuzijazam boljeg života zajednice. Pokreće vas jedino i isključivo strast za zadovoljavanjem sebičnih potreba, za moći i bogaćenjem. To nije težnja za napretkom kroz ličnu žrtvu i doprinos, nego kroz malignu destruktivnost. Pohlepa koja izaziva patnju drugih.
To nije goli instinkt. Ni u jednom čoveku ugnjetavanje drugih nije prirodno uslovljen poriv. Krađa celih bulevara, ili cele toplane, uništavanje kompletne privrede, težnja da se proda vodovod ili sistem grejanja prevazilazi fiziološke potrebe. To je vaš karakter. Vi grabež vidite kao model zadovoljavanja svoje neutažive žudnje da uživate u privilegijama gole vlasti. Vi niste gonjeni strašću za stvaranjem, nego uništavanjem. Nekontrolisano i rasipničko raspolaganje gradskim budžetom i drugim resursuma su vaš jedini životni i politički interes. U 10 posto od 43 milijarde staje sav vaš entuzijazam, svi vaši snovi. To je vaša religija, vaš kult, vaš zavet.
Da biste prikrili svoja stvarna stremljenja sakrivate iza velikih reči i narativa, o slobodi, ropstvu, ljudskim i građanskim pravima. Ali, ne po ugledu na Rosoa, već po uzoru na njegovog razbojnika koji otima sve što mu treba i to nastoji da uzdigne do nivoa zakona.
To je istinska nastranost. Spoznati svoje loše namere, a ništa ne preduzimati da ih sprečiš, već se hvaliti njima, i nuditi ih kao opšti model ponašanja i put opšte dorobiti.
Kažite otvoreno kako se mirite s nepobitnom činjenicom da je nosilac vaše liste za 16 meseci zaključio čak 17 nezakonitih ugovora i isplatio više od sedam miliona evra? Koji je za posao na koji nije odlazio uzimao platu kao zasluženi poklon. Godinama. I koji 23 godine bez trunke griže savesti tvrdi da je jedini otkrio i gospodario umećem teleportacije.
Je li teško izabrati između Bore Novakovića i kompanije, i prof. dr Vesne Trurkulov? Između destrutkivizma, prestupništva i nazadovanja s jedne strane, i konstruktivizma, progresa i uspeha s druge strane? Glumljene pristojnosti i istinske uljudnosti? Između 30 godina neprestanog prestupništva i izuzetne karijere spasioca ljudskih života? Između diletantizma i vrhunskog profesionalizma? Ako je to izbor, odluka nije teška! Ni za koga, ko nije u svađi s razumom, nema nikakve dileme. Za svakog kome kriminal nije bliži od poštenja, nema dvoumljenja. Svi, kojima je bolje sutra važnije od katastrofanog prekjuče, znaju za koga će glasati!
Milorad Bojović
(Autor je stučnjak za odnose s javnošću)