РЕЗОН: Фотеља, узвишено божанство слободе

Свесни да је Бора Новаковић, носилац листе, уздуж и попреко компромитована личност, опозициону политику представља кадар ДСС-а Милош Тубић

Број један на опозицоној листи с поносом обећава Новосађанима да он и његова коалиција неће урадити ништа епохално, осим отпуштања људи, реваншизма, и стопирања пројеката. Уз бестидну обману да ће заједно са својим новим другарима из некад мрске Лиге социјалдемократа Војводине и Новаковићем, који је за 16 месеци закључио 17 уговора мимо закона, и исплатио више од седам милиона евра, Нови Сад учинити слободним и просперитетним, онда и само онда кад и ако поново заседну у фотеље. Тубић Новосађанима обзнањује да пуца од поноса што је од 2012. до 2016, био директор “Тржнице”, иако је и тада стуб новосадске власти чинила Српска напредна странка, о којој данас, док седи ван директорске фотеље, говори с гнушањем.

Али, љубав према фотељама и преступништво нису једини амалгам који сједињује опозициону коалицију. Други је опсурно братство и јединство ДСС-а с Лигом социјалдемократа Војводине. Кажу, ми се с Лигом не слажемо ни у чему, али то није важно кад је у питању локална власт. Сократовски речено, врхунац срамоте јесте кад човек сам себи противречи. Пре само три године, у јуну 2021. захтевали су да СНС избаци Лигу из градске власти, јер подржава политику Запада да је у Сребреници почињен геноцид. И онда у јеку кампање Запада да се у УН усвоји резолуција да је у Сребреници почињен геноцид, ДСС потпише коалицију с Лигом. То је директан основ да их Новосађани туже за увреду.

Трећа обмана Новосађана јесте Нови Сад на води. Пројекат је одобрен 2000. године, усвајањем ГУП-а, када је ДСС био део градске власти, а данањши носилац заједничке листе Борислав Новаковић потпредседник Скупштине града. Уместо 37 хектара зеленила хтели су да граде хотеле и пословно-комерцијалне обејкте. Хтели су да проширују канал Шодрош, а бродоградилиште су заједничким снагама продали у пљачкашкој приватизацији. Мењали су се све херувим до херувима. Филантроп до филантропа. Прво Бокан, па Дарко Шарић који је био инвеститор по мери ком су поклонили хотеле Војводина и Путник.

Четврта је да ће побољшати рад јавних предузећа. Обелодањивање њихових старих махинација разоткрило је њихове будуће планове. Медији су подсетили да је удружена опозиција 2012. хтела да прода градски водовод странцима и да по истом моделу по ком су уништили целокупну градску привреду, поново желе да их опљачкају, кријући се иза флоскула о борби за бољи живот и развој града.

Да појасним. Душа лакомца каклулише само потенцијалну награду. Не и губитак. Њега не интересује шта ће бити сутра. Нити како његова грамзивост утиче на друге људе. Он следи само свој интерес. Демократска странка и Лига социјалдемората Војводине су имале план, у ком су их 2012. омели избори, да “Водовод и канализацију” продају странцима под фирмом “стратешког партнерства”. У исто време су запослили 250 страначких људи, на чије плате су за четири године потрошли 1,2 милијарде динара. На плате својих кадровика спискали су две фабрике воде и десетине колометара канализације, говорећи, како град нема новца за улагање.

Каква обмана. Каква превара. Каква беспризорна манипулација. О томе колико су пљачкали и колико су намеравали да опљачкају говори податак да је од њиховог одласка с власти, од јесени 2012. до маја 2024. у развој водовода и канализације из градског буџета инвестирано 14 милијарди динара, односно 119.658.351 милиона евра. То је 2,2 милијарде динара, односно 19 милиона евра више него што је у време Лиге и ДС-а требало да донесе “страни партнер”.

Са тих 14 милијарди изграђено је 135 километара нове водоводне мреже, и реконструисано 156 километара постојеће мреже. Изграђена су два нова резервоара воде, дограђена је фабрика воде “Штранд”, урађена је регенерација 37 бунара, санирано осам бунара утискивањем дренова, 12 филтерских поља. Поред тога, изграђено је 303,5 километара нове и реконструсано 16,9 километара постојеће канализационе мреже, са 13.756 нових прикључака. Изграђено је 35 црпних станица и четири постројења за пречишћавање отпадних вода - У Бегечу, Степановићеву, Ковиљу, као и у Руменки.

Очигледно је, да је прича о партнерима била измишљотина. И пошто причају да могу боље  да се боре за развој града, од нерадничког и криминалног СНС-а, логично би било да Новосађанима објасне, како СНС-у нису требали страни партнери? Како је све оно што је опозиција хтела да препусти странцима, урађено из градског буџета?

Нема ту шта смислено да се каже. Сви знају, па чак и они сами, да је прича о страном партнеру и инвестиционим улагањима била маска за огољену продају свих изворишта, свих бунара, фабрика воде, целокупне водоводне и канализационе мреже у Новом Саду. То је била завера против грађана Новог Сада. У лице су им сипали бајке о демократији, љубави и сарадњи са Европом, а иза леђа су планирали да их претворе у робове страних мултинационалних компанија, којима би морали да плаћају енормно високе цене за воду, јер стране компаније интересује само профит.

Грађани треба да знају да је распродаја највредније градске имовине и данас једини план удружених љубитеља фотељашке слободе. Јесу ли лепо рекли – не нудимо ништа, само нас фотеље занимају. И оно што у тавким умовима уз фотеље иде. У новцу и натури. Они се у кампањи понашају као кад евнух уђе у сарај и чезне за свиме што је изгубио.          

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу