РЕЗОН Фантомски гласачи патент ДОС-а

П .Т. Барнам, највећи опсенар Америке, каже да је живот преваранта стално настојање да се по сваку цену заборави његова прошлост, јер само тако може да налази нове жртве, да поново вара. А најбољи начин заборава је напад на другог. Време је да то рашчистимо једном заувек. Крађу на изборима, преко превара с бирачким списковима и непостојећим бирачима патентирале су странке данашње опозиције. Они су од 2000. до 2012. број бирача повећали за више од 260.000, иако је Србија у истом периоду изгубила више од 460.000 становника.

Само у време Вучићеве владавине у бирачким списковима евидентиран је пад броја гласача, у складу са смањењем броја становника. То може да провери свако ко уме да сабира и одузима. Такав прегалац лако ће утврдити да су оптужбе о регистрацији фантомских бирача за које га оптужују клеветничка политичка диверзија, за коју опозиција сматра да јој вреди двоструко. Као мач против Вучића, и као штит од сопственог неуспеха.

Пажљивом анализом стастистичких података од 1994. до 2012. године дође се до запањујућих података, који доказују бруталне размере изборних махинација ондашње власти, данашње опозиције. Србија је 2000. имала 7.661.365 становника, а за изборе, које је организовао Милошевић, у бирачки списак је било уписано 6.508.856 гласача. Пописом из 2002. утврђено је да Србија има 7.498.001 становника, дакле, 163.364. становника мање. Међутим, на изборима 2004. године, које је организовала данашња опозиција, у бирачки списак је уписано 6.532.263 бирача. Поставља се питање на који начин је број бирача порастао за 23.407, ако је било 163.364 становника мање? Још већа нелогична разлика у броју бирача појавила се 2008. године. Тада је у бирачки списак уписано 6.749.688 бирача, што је за 240.832 више него 2000. године, иако је број становника и даље непрестано опадао.

Пажљивом компарацијом статистичких података може се утврдити на који начин је дошло до драстичних манипулација бирачким списковима. Први круг председничких избора 2008. године одржан је 20. јануара, а други 3. фебруара. Парламентарни избори одржани су 11. маја исте године. У јануару 1990. године рођено је 12.276 беба. Под условом да у међувремену нико није умро и није се исписао из држављанства, за толико је могао да се увећа бирачки списак у јануару 2008. године, јер су ти људи напунили 18. година, или су их пунили на дан избора. За парламентарне изборе могло је да се упише 48.667 нових бирача, јер је од јануара до јуна 1990. рођено толико беба. Никако 240.832, колико се појавило у време “поштене демократске” власти. А ни једно ни друго, јер смо изгубили 163.364 становника.

Највећи нелогични скок бирача десио се 2012. године. Србија је 2012. имала 7.199.077 што је 462.288 становника мање него 2000. године. Међутим, на изборима 2012. године, последњим које је организовала тадашња власт, данашња опозиција, било је уписано 6.770.013 бирача. Само ДОС зна како су у бирачком списку имали 261.157 бирача више, при паду броја становника од 462.288. Јер, не постоји ниједан параметар којим се може доказати да је Србија 2012. могла имати више бирача него 2000. године.

Од доласка Вучића и СНС-а на власт, ствари се драстично разликују. Број бирача прати пад броја становника. За изборе 2022. у бирачки списак је уписано 268.324 гласача мање него 2012. Што је логично, јер је по попису утврђен пад броја становника у односу на 2012.

Кад се све сумира, крађа избора била је политичка тема само до 2000. и после 2012, у периодима кад опозиција није владала Србијом. У време њихове власти од 2000. до 2012. организовано је пет избора и њихови опоненти су сваки пут признавали резултате. Од силаска с власти, па до данас, они нису признали ниједне, увек су своје поразе заташкавали изговорима о крађи.

Држава је исувише озбиљна ствар да би се о њој размишљало као о столу за рулет. Само тамо један број може да се увећа од пет до 35 пута. У политици вреди правило - један човек, један глас.

Бројеви су убедљивији од сваке речи. Нико разуман не може бити у свађи са њима. Да би опозиција изгубила могућност алибија и изговора, предлажем да се гласање одвија јавно. Као на Евровизији. Сваки човек из своје куће позове Изборну комисију, и јавно, у директном преносу каже за кога гласа. И, да не буде више има ли га нема ли га? Је ли тачно, или није? Је ли покрадено, или није? Лепо, свако може да прати и пише глас по глас. Може трајати дуго? Може! Тако ће се отклонити све недоумице у чисту победу Вучића и СНС-а. И још недвосмисленији пораз његових противника.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу