REZON Fantomski glasači patent DOS-a

P .T. Barnam, najveći opsenar Amerike, kaže da je život prevaranta stalno nastojanje da se po svaku cenu zaboravi njegova prošlost, jer samo tako može da nalazi nove žrtve, da ponovo vara. A najbolji način zaborava je napad na drugog. Vreme je da to raščistimo jednom zauvek. Krađu na izborima, preko prevara s biračkim spiskovima i nepostojećim biračima patentirale su stranke današnje opozicije. Oni su od 2000. do 2012. broj birača povećali za više od 260.000, iako je Srbija u istom periodu izgubila više od 460.000 stanovnika.

Samo u vreme Vučićeve vladavine u biračkim spiskovima evidentiran je pad broja glasača, u skladu sa smanjenjem broja stanovnika. To može da proveri svako ko ume da sabira i oduzima. Takav pregalac lako će utvrditi da su optužbe o registraciji fantomskih birača za koje ga optužuju klevetnička politička diverzija, za koju opozicija smatra da joj vredi dvostruko. Kao mač protiv Vučića, i kao štit od sopstvenog neuspeha.

Pažljivom analizom stastističkih podataka od 1994. do 2012. godine dođe se do zapanjujućih podataka, koji dokazuju brutalne razmere izbornih mahinacija ondašnje vlasti, današnje opozicije. Srbija je 2000. imala 7.661.365 stanovnika, a za izbore, koje je organizovao Milošević, u birački spisak je bilo upisano 6.508.856 glasača. Popisom iz 2002. utvrđeno je da Srbija ima 7.498.001 stanovnika, dakle, 163.364. stanovnika manje. Međutim, na izborima 2004. godine, koje je organizovala današnja opozicija, u birački spisak je upisano 6.532.263 birača. Postavlja se pitanje na koji način je broj birača porastao za 23.407, ako je bilo 163.364 stanovnika manje? Još veća nelogična razlika u broju birača pojavila se 2008. godine. Tada je u birački spisak upisano 6.749.688 birača, što je za 240.832 više nego 2000. godine, iako je broj stanovnika i dalje neprestano opadao.

Pažljivom komparacijom statističkih podataka može se utvrditi na koji način je došlo do drastičnih manipulacija biračkim spiskovima. Prvi krug predsedničkih izbora 2008. godine održan je 20. januara, a drugi 3. februara. Parlamentarni izbori održani su 11. maja iste godine. U januaru 1990. godine rođeno je 12.276 beba. Pod uslovom da u međuvremenu niko nije umro i nije se ispisao iz državljanstva, za toliko je mogao da se uveća birački spisak u januaru 2008. godine, jer su ti ljudi napunili 18. godina, ili su ih punili na dan izbora. Za parlamentarne izbore moglo je da se upiše 48.667 novih birača, jer je od januara do juna 1990. rođeno toliko beba. Nikako 240.832, koliko se pojavilo u vreme “poštene demokratske” vlasti. A ni jedno ni drugo, jer smo izgubili 163.364 stanovnika.

Najveći nelogični skok birača desio se 2012. godine. Srbija je 2012. imala 7.199.077 što je 462.288 stanovnika manje nego 2000. godine. Međutim, na izborima 2012. godine, poslednjim koje je organizovala tadašnja vlast, današnja opozicija, bilo je upisano 6.770.013 birača. Samo DOS zna kako su u biračkom spisku imali 261.157 birača više, pri padu broja stanovnika od 462.288. Jer, ne postoji nijedan parametar kojim se može dokazati da je Srbija 2012. mogla imati više birača nego 2000. godine.

Od dolaska Vučića i SNS-a na vlast, stvari se drastično razlikuju. Broj birača prati pad broja stanovnika. Za izbore 2022. u birački spisak je upisano 268.324 glasača manje nego 2012. Što je logično, jer je po popisu utvrđen pad broja stanovnika u odnosu na 2012.

Kad se sve sumira, krađa izbora bila je politička tema samo do 2000. i posle 2012, u periodima kad opozicija nije vladala Srbijom. U vreme njihove vlasti od 2000. do 2012. organizovano je pet izbora i njihovi oponenti su svaki put priznavali rezultate. Od silaska s vlasti, pa do danas, oni nisu priznali nijedne, uvek su svoje poraze zataškavali izgovorima o krađi.

Država je isuviše ozbiljna stvar da bi se o njoj razmišljalo kao o stolu za rulet. Samo tamo jedan broj može da se uveća od pet do 35 puta. U politici vredi pravilo - jedan čovek, jedan glas.

Brojevi su ubedljiviji od svake reči. Niko razuman ne može biti u svađi sa njima. Da bi opozicija izgubila mogućnost alibija i izgovora, predlažem da se glasanje odvija javno. Kao na Evroviziji. Svaki čovek iz svoje kuće pozove Izbornu komisiju, i javno, u direktnom prenosu kaže za koga glasa. I, da ne bude više ima li ga nema li ga? Je li tačno, ili nije? Je li pokradeno, ili nije? Lepo, svako može da prati i piše glas po glas. Može trajati dugo? Može! Tako će se otkloniti sve nedoumice u čistu pobedu Vučića i SNS-a. I još nedvosmisleniji poraz njegovih protivnika.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću