РЕБАЛАНС БУЏЕТА Више новца за инвестиције, пољопривреду и здравство

Другим ребалансом за ову годину обим буџета је повећан на 73,03 милијарде динара с фискалним дефицитом од 6,74 милијарди динара. Укупно повећање износи 2,6 милијарде динара, од чега око 700 милиона потиче из неутрошених средстава, а 1,9 милијарда из уступљених прихода од пореза на добит предузећа и пореза на зараде запослених.  

Тиме је, како је то навела секретарка за финансије Смиљка Јовановић, настављена тенденција раста буџета. За две године, како је рекла у образложењу ребаланса, обим буџета се повећао 11 милијарди динара.

Кључна обележја ребаланса су повећање аграног буџета чак 700 милиона динара, издвајања за капиталне инвестиције у водопривреди, објекте и опрему, као и квалитетнију здравствену и социјалну заштиту.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић, изражавајући задовољство буџетом за пољопривреду, рекао је да с тим повећањем аграни буџет износи више од 8,3 милијарди динара и да је то највећи буџет који је та грана имала у последњих десет година. Радојевић је навео да тиме што се буџет за пољопривреду из године у годину повећава, ова покрајинска влада показује да се суштински залаже за развој пољопривреде и квалитетнији живот људи који од ње живе. 

На значај повећања пољопривредног буџета, као и на повећање издвајања за образовање, здравство, спорт, културу и социјалну заштиту, указала је и посланица Илона Пелт из СВМ-а, а посланица СПС-а Александра Ђанковић је навела да посланици СПС-а подржавају ребаланс из више разлога. Први је тај, како је то навела Александра Ђанковић, која је и потпредседница Скупштине, што новац који ће бити употребљен након ребаланса долазе из реалних извора: пренетих средстава из prеthodnog периода као и прихода од пореза на добит предузећа и зараде запослених. 

– То за нас представља реалан остварени привредни раст, тако да нема говора о новом задуживању него је реч о реалним изворима финансирања. – казала је она. – С друге стране, тим ребалансом је задржан развојни карактер буџета, с обзиром на т да се велики део тих пара ставља у функцију капиталних пројеката и ту пре свега желимо да подржимо оне који се односе на улагање у здравство, економски привредни раст и социјални програм.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић нагласио је да је изненађен реакцијама опозиције, наводећи да је о утврђивању значајних датума консултовано много историчара и да се том долуком „не враћамо у прошлост, већ окрећемо будућности”, негујући све вредности које Војводина има, почев од складног суживота народа који у њој живе.

Посланици су већином гласова усвојили и Одлуку о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја.

Том одлуком утврђено је да су значајни датуми за Покрајину: 15. мај, када је 1848. године у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина на којој је проглашено стварање Српске Војводине, 25. новембар, у спомен на 1918. годину, када је Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење војвођанских области Краљевини Србији и 10. децембар, Међународни дан људских права. Осим тих датума, као значајни за Војводину одлуком усвојени су и дани националних заједница које имају своје језике у службеној употреби у покрајини, а то су датуми националних заједница Мађара, Словака, Румуна, Русина и Хрвата.

Та одлука, која је уједно била и прва од осам тачака дневног реда војвођанског парламента, изазвала је вишесатну полемику између представника власти и опозиције. Опозициони посланици критиковали су предложену одлуку о датумима прво због неблаговременог достављања материјала који им је, како је навео шеф посланичке групе ДС-а Горан Пауновић, достављен три дана уочи седнице, и то електронским путем те нису могли адекватно да реагују и припреме довољан број амандмана за ту одлуку, коју је окарактерисао као „симболички и политички важну”. Опозиција је имала примедбе и на одабир датума од значаја, али и на критеријум по којем су у значајне датуме националних заједница увршћене само оне које имају језик у службеној употреби у Војводини, а број националних заједница је много већи. Представници опозиције довели су у питање правни основ и уставни легитимитет одлуке значајним датумима Војводине.

Лига социјалдемократа Војводине, али и посланици ДС-а, критиковали су одлуку јер не садржава датуме из антифашистичке прошлости Војводине, па су се из редова демократа запитали због чега се не обележава датум пробоја Сремског фронта који је означио коначно повлачење окупаторске војске из Војводине и Србије, док је ЛСВ затражио да се у датуме од значаја за Војводину уврсте септембар 1945, кад је конституисана Војводина као аутономна покрајина и донета одлука о присаједињењу Војводине Србији у оквиру Југославије, али и датум доношења Устава из 1974. године, којим је покрајина добила знатно већа овлашћења него што је до тада имала и „доживела највећи економски процват”.

Шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија побеђује” Миленко Јованов истакао је да су предложеном одлуком одлучили да истакну датуме који су важни за све грађане Војводине да би се тих дана додељивала одређена признања, али и ти датуми обележавали на свечанији начин него до сада. Коментаришући амандмане ЛСВ-а, Јованов је рекао да су они „апсолутно неприхватљиви”.

– Српска напредна странка и наша коалиција не жели да баштини историју која почиње војном управом генерала Ивана Рукавине коју су обележили тортура, малтретирање, убиства, масовне гробнице, протеривање и све оно што је било у том времену – нагласио је Јованов. – Још мање желимо да обележавамо датум који се односи на доношење Устава из 1974. године и његових последица јер би смо били вероватно једини народ који слави сопствену пропаст и обележава дан када је почело растакање српског националног корпуса. Само доношење Устава из 1974. године било је намењено сакаћењу Србије као федералне јединице у СФРЈ.

Посланичке групе ЛСВ-а и ДС-а су уочи почетка расправе о предложеном ребалансу буџета због смањења времена за излагање напустиле седницу. Наиме, председник парламента Иштван Пастор је, након што је у поподневним сатима констатовао да је на предложени документ пристигло 69 амандмана и да се за дискусију пријавило 28 посланика, на основу Пословника предложио гласање о смањењу времена излагања и то за шефове посланичких група с десет минута на пет, а за посланике с пет на три. Већина посланика је подржала предлог, а опозиција је, у знак неслагања, напустила седницу Скупштине.

Он је додао да постоји законски основ за доношење одлуке „кроз аналогно тумачење” јер Војводина има надлежност да даје сагласност на сваки празник који утврди локална самоуправа у покрајини.

– Ако неко има надлежност да даје сагласност ономе испод себе, која је логика да тај сам нема надлежност да донесе сопствене датуме? При том, овде не утврђујемо никакве празнике, већ декларативно кажемо које ћемо датуме као покрајина обележавати. То нема везе са Законом о празницима и празницима у том контексту – закључио је Јованов.

Посебан део скупштинске расправе изазвали су иступи председника Савеза војвођанских мађара Иштвана Пастора као и председника Демократске заједнице војвођанских Мађара Арона Чонке, који су по питању најзначајнијих датума изнели слично мишљење, али извели различите закључке, због чега су посланици СВМ-а подржали одлуку, а посланици ДЗВМ-а и Мађарског покрета гласали против.

Председник Скупштине Војводине и лидер СВМ-а Пастор казао је да је то веома осетљиво питање с аспекта припадника мађарске заједнице јер се као значајни датуми утврђују датуми који су означили одвајање територије Војводине од мађарске државе. Он је рекао да је Војводина вишенационална средина и да он то доживљава као вредност.

– Да ли то значи само да су нам другачији језици, култура, обичаји, вера? То све значи, али вишенационалност као вредност значи и различити доживљај историјских момената који су наша заједничка историјска прошлост. И ту се, практично, налази кључ за испитивање јесмо ли ми таква вишенационална заједница у којој се различитост у потпуности прихвата, укључујући и различитост у доживљају историјских момената, или је то само фарса? Ја желим да допринесем томе да, изговарајући искрене реченице, заједнички створимо амбијент у којем ће се вишенационалност проширити ван оквира различитости у културама, језицима, обичајима, вери, и на област различитог доживљаја прошлости – нагласио је Пастор, најављујући подршку тој одлуци.

Арон Чонка из ДЗВМ-а је устврдио да баш због различитих виђења историјских догађаја, мађарски посланици који припадају тој листи неће подржати одлуку о значајним датумима у Војводини. Он се упитао по којем критеријуму је узет датум за мађарску националну заједницу, кад та заједница има три датума: 15. март, 20. август и 23. октобар, која слави као националне празнике током године. Он је рекао и да се тој теми не приступа на одговарајући начин те да неће подржати доношење те одлуке.

Е. Марјанов

А. Савановић

Посланици Српске радикалне странке сматрају да је предлог одлуке о значајним датумима за Покрајину који је изгласан „неук и правно неутемељен”.

– СРС има замерке и у формалноправном смислу и у суштинском смислу – навео је шеф посланичке групе Ђурађ Јкшић. – Формалноправно није добар правни основ који је наведен у одлуци зато што он не може да се црпи из Статута АП Војводине јер он не познаје надлежност да АПВ може одређивати датуме од посебног значаја. То не може да се црпи чак ни из Закона о утврђењу надлежности АП Војводине из 2009, односно 2012. године. Једино из чега може да се црпи правни основ је Устав, али он није наведен у одлуци. Дакле, правни основ није ваљан и то ће пасти на Уставном суду као зрела крушка с дрвета.

Он је навео да није спорно да су 15. мај, када је одржана Мајска скупштина, 24. и 25. новембар из 1918. године, када је одржана Румска скупштина и Велика народна скупштина најзначајнији датуми у историји ових простора, али наводи да Војводина 25. новембра 1918. године није постојала и не представља никакву територијалну одредницу.

– АП Војводину су направили југословенски комунисти и она није базирана на историјском праву него су је направили у смислу решавања националног питања по тзв. историјском руском моделу. Друга ствар, не може 25. новембар да се обележава без 24. новембра – навео је Јакшић.

Српски радикали сматрају да 24. и 25. новембар као присаједињење Краљевини Србији треба да се слави као празник у целој Србији.