REBALANS BUDŽETA Više novca za investicije, poljoprivredu i zdravstvo

Drugim rebalansom za ovu godinu obim budžeta je povećan na 73,03 milijarde dinara s fiskalnim deficitom od 6,74 milijardi dinara. Ukupno povećanje iznosi 2,6 milijarde dinara, od čega oko 700 miliona potiče iz neutrošenih sredstava, a 1,9 milijarda iz ustupljenih prihoda od poreza na dobit preduzeća i poreza na zarade zaposlenih.  

Time je, kako je to navela sekretarka za finansije Smiljka Jovanović, nastavljena tendencija rasta budžeta. Za dve godine, kako je rekla u obrazloženju rebalansa, obim budžeta se povećao 11 milijardi dinara.

Ključna obeležja rebalansa su povećanje agranog budžeta čak 700 miliona dinara, izdvajanja za kapitalne investicije u vodoprivredi, objekte i opremu, kao i kvalitetniju zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, izražavajući zadovoljstvo budžetom za poljoprivredu, rekao je da s tim povećanjem agrani budžet iznosi više od 8,3 milijardi dinara i da je to najveći budžet koji je ta grana imala u poslednjih deset godina. Radojević je naveo da time što se budžet za poljoprivredu iz godine u godinu povećava, ova pokrajinska vlada pokazuje da se suštinski zalaže za razvoj poljoprivrede i kvalitetniji život ljudi koji od nje žive. 

Na značaj povećanja poljoprivrednog budžeta, kao i na povećanje izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, sport, kulturu i socijalnu zaštitu, ukazala je i poslanica Ilona Pelt iz SVM-a, a poslanica SPS-a Aleksandra Đanković je navela da poslanici SPS-a podržavaju rebalans iz više razloga. Prvi je taj, kako je to navela Aleksandra Đanković, koja je i potpredsednica Skupštine, što novac koji će biti upotrebljen nakon rebalansa dolaze iz realnih izvora: prenetih sredstava iz prethodnog perioda kao i prihoda od poreza na dobit preduzeća i zarade zaposlenih. 

– To za nas predstavlja realan ostvareni privredni rast, tako da nema govora o novom zaduživanju nego je reč o realnim izvorima finansiranja. – kazala je ona. – S druge strane, tim rebalansom je zadržan razvojni karakter budžeta, s obzirom na t da se veliki deo tih para stavlja u funkciju kapitalnih projekata i tu pre svega želimo da podržimo one koji se odnose na ulaganje u zdravstvo, ekonomski privredni rast i socijalni program.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglasio je da je iznenađen reakcijama opozicije, navodeći da je o utvrđivanju značajnih datuma konsultovano mnogo istoričara i da se tom dolukom „ne vraćamo u prošlost, već okrećemo budućnosti”, negujući sve vrednosti koje Vojvodina ima, počev od skladnog suživota naroda koji u njoj žive.

Poslanici su većinom glasova usvojili i Odluku o utvrđivanju i svečanom obeležavanju datuma od pokrajinskog značaja.

Tom odlukom utvrđeno je da su značajni datumi za Pokrajinu: 15. maj, kada je 1848. godine u Sremskim Karlovcima održana Majska skupština na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine, 25. novembar, u spomen na 1918. godinu, kada je Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji i 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava. Osim tih datuma, kao značajni za Vojvodinu odlukom usvojeni su i dani nacionalnih zajednica koje imaju svoje jezike u službenoj upotrebi u pokrajini, a to su datumi nacionalnih zajednica Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina i Hrvata.

Ta odluka, koja je ujedno bila i prva od osam tačaka dnevnog reda vojvođanskog parlamenta, izazvala je višesatnu polemiku između predstavnika vlasti i opozicije. Opozicioni poslanici kritikovali su predloženu odluku o datumima prvo zbog neblagovremenog dostavljanja materijala koji im je, kako je naveo šef poslaničke grupe DS-a Goran Paunović, dostavljen tri dana uoči sednice, i to elektronskim putem te nisu mogli adekvatno da reaguju i pripreme dovoljan broj amandmana za tu odluku, koju je okarakterisao kao „simbolički i politički važnu”. Opozicija je imala primedbe i na odabir datuma od značaja, ali i na kriterijum po kojem su u značajne datume nacionalnih zajednica uvršćene samo one koje imaju jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini, a broj nacionalnih zajednica je mnogo veći. Predstavnici opozicije doveli su u pitanje pravni osnov i ustavni legitimitet odluke značajnim datumima Vojvodine.

Liga socijaldemokrata Vojvodine, ali i poslanici DS-a, kritikovali su odluku jer ne sadržava datume iz antifašističke prošlosti Vojvodine, pa su se iz redova demokrata zapitali zbog čega se ne obeležava datum proboja Sremskog fronta koji je označio konačno povlačenje okupatorske vojske iz Vojvodine i Srbije, dok je LSV zatražio da se u datume od značaja za Vojvodinu uvrste septembar 1945, kad je konstituisana Vojvodina kao autonomna pokrajina i doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji u okviru Jugoslavije, ali i datum donošenja Ustava iz 1974. godine, kojim je pokrajina dobila znatno veća ovlašćenja nego što je do tada imala i „doživela najveći ekonomski procvat”.

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” Milenko Jovanov istakao je da su predloženom odlukom odlučili da istaknu datume koji su važni za sve građane Vojvodine da bi se tih dana dodeljivala određena priznanja, ali i ti datumi obeležavali na svečaniji način nego do sada. Komentarišući amandmane LSV-a, Jovanov je rekao da su oni „apsolutno neprihvatljivi”.

– Srpska napredna stranka i naša koalicija ne želi da baštini istoriju koja počinje vojnom upravom generala Ivana Rukavine koju su obeležili tortura, maltretiranje, ubistva, masovne grobnice, proterivanje i sve ono što je bilo u tom vremenu – naglasio je Jovanov. – Još manje želimo da obeležavamo datum koji se odnosi na donošenje Ustava iz 1974. godine i njegovih posledica jer bi smo bili verovatno jedini narod koji slavi sopstvenu propast i obeležava dan kada je počelo rastakanje srpskog nacionalnog korpusa. Samo donošenje Ustava iz 1974. godine bilo je namenjeno sakaćenju Srbije kao federalne jedinice u SFRJ.

Poslaničke grupe LSV-a i DS-a su uoči početka rasprave o predloženom rebalansu budžeta zbog smanjenja vremena za izlaganje napustile sednicu. Naime, predsednik parlamenta Ištvan Pastor je, nakon što je u popodnevnim satima konstatovao da je na predloženi dokument pristiglo 69 amandmana i da se za diskusiju prijavilo 28 poslanika, na osnovu Poslovnika predložio glasanje o smanjenju vremena izlaganja i to za šefove poslaničkih grupa s deset minuta na pet, a za poslanike s pet na tri. Većina poslanika je podržala predlog, a opozicija je, u znak neslaganja, napustila sednicu Skupštine.

On je dodao da postoji zakonski osnov za donošenje odluke „kroz analogno tumačenje” jer Vojvodina ima nadležnost da daje saglasnost na svaki praznik koji utvrdi lokalna samouprava u pokrajini.

– Ako neko ima nadležnost da daje saglasnost onome ispod sebe, koja je logika da taj sam nema nadležnost da donese sopstvene datume? Pri tom, ovde ne utvrđujemo nikakve praznike, već deklarativno kažemo koje ćemo datume kao pokrajina obeležavati. To nema veze sa Zakonom o praznicima i praznicima u tom kontekstu – zaključio je Jovanov.

Poseban deo skupštinske rasprave izazvali su istupi predsednika Saveza vojvođanskih mađara Ištvana Pastora kao i predsednika Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Arona Čonke, koji su po pitanju najznačajnijih datuma izneli slično mišljenje, ali izveli različite zaključke, zbog čega su poslanici SVM-a podržali odluku, a poslanici DZVM-a i Mađarskog pokreta glasali protiv.

Predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM-a Pastor kazao je da je to veoma osetljivo pitanje s aspekta pripadnika mađarske zajednice jer se kao značajni datumi utvrđuju datumi koji su označili odvajanje teritorije Vojvodine od mađarske države. On je rekao da je Vojvodina višenacionalna sredina i da on to doživljava kao vrednost.

– Da li to znači samo da su nam drugačiji jezici, kultura, običaji, vera? To sve znači, ali višenacionalnost kao vrednost znači i različiti doživljaj istorijskih momenata koji su naša zajednička istorijska prošlost. I tu se, praktično, nalazi ključ za ispitivanje jesmo li mi takva višenacionalna zajednica u kojoj se različitost u potpunosti prihvata, uključujući i različitost u doživljaju istorijskih momenata, ili je to samo farsa? Ja želim da doprinesem tome da, izgovarajući iskrene rečenice, zajednički stvorimo ambijent u kojem će se višenacionalnost proširiti van okvira različitosti u kulturama, jezicima, običajima, veri, i na oblast različitog doživljaja prošlosti – naglasio je Pastor, najavljujući podršku toj odluci.

Aron Čonka iz DZVM-a je ustvrdio da baš zbog različitih viđenja istorijskih događaja, mađarski poslanici koji pripadaju toj listi neće podržati odluku o značajnim datumima u Vojvodini. On se upitao po kojem kriterijumu je uzet datum za mađarsku nacionalnu zajednicu, kad ta zajednica ima tri datuma: 15. mart, 20. avgust i 23. oktobar, koja slavi kao nacionalne praznike tokom godine. On je rekao i da se toj temi ne pristupa na odgovarajući način te da neće podržati donošenje te odluke.

E. Marjanov

A. Savanović

Poslanici Srpske radikalne stranke smatraju da je predlog odluke o značajnim datumima za Pokrajinu koji je izglasan „neuk i pravno neutemeljen”.

– SRS ima zamerke i u formalnopravnom smislu i u suštinskom smislu – naveo je šef poslaničke grupe Đurađ Jkšić. – Formalnopravno nije dobar pravni osnov koji je naveden u odluci zato što on ne može da se crpi iz Statuta AP Vojvodine jer on ne poznaje nadležnost da APV može određivati datume od posebnog značaja. To ne može da se crpi čak ni iz Zakona o utvrđenju nadležnosti AP Vojvodine iz 2009, odnosno 2012. godine. Jedino iz čega može da se crpi pravni osnov je Ustav, ali on nije naveden u odluci. Dakle, pravni osnov nije valjan i to će pasti na Ustavnom sudu kao zrela kruška s drveta.

On je naveo da nije sporno da su 15. maj, kada je održana Majska skupština, 24. i 25. novembar iz 1918. godine, kada je održana Rumska skupština i Velika narodna skupština najznačajniji datumi u istoriji ovih prostora, ali navodi da Vojvodina 25. novembra 1918. godine nije postojala i ne predstavlja nikakvu teritorijalnu odrednicu.

– AP Vojvodinu su napravili jugoslovenski komunisti i ona nije bazirana na istorijskom pravu nego su je napravili u smislu rešavanja nacionalnog pitanja po tzv. istorijskom ruskom modelu. Druga stvar, ne može 25. novembar da se obeležava bez 24. novembra – naveo je Jakšić.

Srpski radikali smatraju da 24. i 25. novembar kao prisajedinjenje Kraljevini Srbiji treba da se slavi kao praznik u celoj Srbiji.