Рат у Украјини појачао притиске да се Србија усклади са ЕУ

Вук Вуксановић из Центра за безбедносну политику сматра да је рат у Украјин"права ноћна мора" за све који креирају спољну политику Србије.



Појаснио је да се наша земља нашла између запада са којим се и географски граничи и Москве која је Србији важна због проблема са Косовом и Метохијом, гасом, али и због велике популарности руског председника Владимира Путина код грађана.



Правећи паралелу са понашањем Србије током кризе 2014. године у вези са Кримом, Вуксановић наводи да је тада наша земља успела да „лети испод радара“ и да се не изјашњава, али да овога пута то неће моћи да се деси јер, како каже, промењена је трансформација безбедносног пејзажа.



Вуксановић наводи да се за гласање Србије „против“ Русије у УН, затим усклађивање са продужавањем санкција некадашњем украјинском председнику Виктору Јануковичу, може поставити питање да ли је то „козметика или лагани прелазак у други табор“.



„Сматрам да ће ускоро бити делимично или потпуно увођење санкција Русији јер су елементи Европе много јачи“, додаје Вуксановић.



Истиче да ће полуге утицаја бити много озбиљније и да ће бити оне које влада Србије себи не може да приушти.



„Биће тако да ће рећи ''не свиђају вам се санкције, онда вам се не свиђају ни фондови ЕУ, безвизни режим, европски инвеститори''“, прецизирао је.



Он сматра да ће од састава владајуће коалиције зависити до које мере ће Србија ускладити спољну политику са ЕУ и додаје да се у последње две године, од почетка епидемије вируса корона, види тежња да Кина постане примарни партнер Србије ван западног света, односно да замени Русију.



Ђераџина Тухина, дописник Слободне Европе из Брисела, каже да је Србија у центру ЕУ сада виђена као неко ко је од најбољег ђака дошао до статуса проблематичног детета од 24. фебруара када је почео рат у Украјини.



„Свака земља кандидат има обавезу да се прогресивно усклади са политиком ЕУ. Ту је Србија до сада играла мудру игру и усклађивала се са мање важним одлукама, а никада у вези с Русијом. Сада је под већим притиском“, казала је.



Истакла је да је из бриселске перспективе гласање Србије против Русије "куповина времена" и нагласила да се сада врши озбиљан притисак да у потпуности усклади политику у вези с Русијом.



„Константно се говори да санкције нису ''мени'', већ узми или остави. Ако оставиш озбиљно угрожаваш европску перспективу“, додала је и навела да је питање да ли би Србија била кажњена и ако би сада увела комплет санкција за досадашње понашање.



Председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић казао је да је рат у Украјини показао солидарност између ЕУ и Украјине, затим солидарност унутар ЕУ и солидарност ЕУ и Западног Балкана.



„Украјинска криза утврдила је партнерство САД и ЕУ и оснажила савезништво запада, што можда званични Кремљ и није очекивао“, додао је.



Професор Универзитета Фрај у Берлину Екарт Стратенсћулте казао је да је рат у Украјини променио свет и у том смислу навео да је променио и целокупну политику Немачке.



„Само три дана након напада Русије, немачки парламент је одржао ванредну седницу и канцелар Шолц је објавио потпуну промену немачке политике - испоручићемо оружје Украјини, повећаћемо улагање у НАТО и даваћемо два или више одсто БДП за наоружање“, додаје Стратенсхулте.



Наводећи да је Немачка урадила исто што и друге земље, појашњава да то у случају те земље представља огромну промену јер Немачка због, како каже, „историјске кривице“ због Другог светског рата, није хтела да финансира производњу оружја у тој мери, нити да продаје оружје у подручја где има тензија.



Истиче да је однос са Русијом уништен и додаје да у догледној будућности неће бити могућ „статус кво“, а поготову са руским председником Владимиром Путином.



„Времена су се променила и у ЕУ. ЕУ би могла да изађе из свега овога ојачана, али по високу цену, а Украјинци плаћају ту цену“, закључио је Стратенсхулте.



Професор на Факултету политичких наука у Сарајеву Мирза Смајић навео је да се Украјина и Босна и Херцеговина не могу поредити јер у БиХ постоји Дејтонски мировни споразум и ЕУФОР, али да се грађани ипак не осећају сигурно.



„Држава не успева да реши проблеме који су се појавили због украјинске кризе“, казао је Смајић.



Председник Атлантског савета Црне Горе Саво Кентера навео је да је за ту земљу најважније да се што пре формира мањинска влада и да чињеница да одлазећи премијер Здравко Кривокапић није био на седници на којој се одлучивало о увођењу санкција Русији показује да његова влада није имала прозападни курс.



Навео је да је Српска православна црква кључан актер Русије у Србији, Црној Гори, БиХ, свим земљама Балкана, оценивши да „СПЦ спроводи преко својих људи одређене акције у интересу Кремља“.