Rat u Ukrajini pojačao pritiske da se Srbija uskladi sa EU

Vuk Vuksanović iz Centra za bezbednosnu politiku smatra da je rat u Ukrajin"prava noćna mora" za sve koji kreiraju spoljnu politiku Srbije.



Pojasnio je da se naša zemlja našla između zapada sa kojim se i geografski graniči i Moskve koja je Srbiji važna zbog problema sa Kosovom i Metohijom, gasom, ali i zbog velike popularnosti ruskog predsednika Vladimira Putina kod građana.



Praveći paralelu sa ponašanjem Srbije tokom krize 2014. godine u vezi sa Krimom, Vuksanović navodi da je tada naša zemlja uspela da „leti ispod radara“ i da se ne izjašnjava, ali da ovoga puta to neće moći da se desi jer, kako kaže, promenjena je transformacija bezbednosnog pejzaža.



Vuksanović navodi da se za glasanje Srbije „protiv“ Rusije u UN, zatim usklađivanje sa produžavanjem sankcija nekadašnjem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, može postaviti pitanje da li je to „kozmetika ili lagani prelazak u drugi tabor“.



„Smatram da će uskoro biti delimično ili potpuno uvođenje sankcija Rusiji jer su elementi Evrope mnogo jači“, dodaje Vuksanović.



Ističe da će poluge uticaja biti mnogo ozbiljnije i da će biti one koje vlada Srbije sebi ne može da priušti.



„Biće tako da će reći ''ne sviđaju vam se sankcije, onda vam se ne sviđaju ni fondovi EU, bezvizni režim, evropski investitori''“, precizirao je.



On smatra da će od sastava vladajuće koalicije zavisiti do koje mere će Srbija uskladiti spoljnu politiku sa EU i dodaje da se u poslednje dve godine, od početka epidemije virusa korona, vidi težnja da Kina postane primarni partner Srbije van zapadnog sveta, odnosno da zameni Rusiju.



Đeradžina Tuhina, dopisnik Slobodne Evrope iz Brisela, kaže da je Srbija u centru EU sada viđena kao neko ko je od najboljeg đaka došao do statusa problematičnog deteta od 24. februara kada je počeo rat u Ukrajini.



„Svaka zemlja kandidat ima obavezu da se progresivno uskladi sa politikom EU. Tu je Srbija do sada igrala mudru igru i usklađivala se sa manje važnim odlukama, a nikada u vezi s Rusijom. Sada je pod većim pritiskom“, kazala je.



Istakla je da je iz briselske perspektive glasanje Srbije protiv Rusije "kupovina vremena" i naglasila da se sada vrši ozbiljan pritisak da u potpunosti uskladi politiku u vezi s Rusijom.



„Konstantno se govori da sankcije nisu ''meni'', već uzmi ili ostavi. Ako ostaviš ozbiljno ugrožavaš evropsku perspektivu“, dodala je i navela da je pitanje da li bi Srbija bila kažnjena i ako bi sada uvela komplet sankcija za dosadašnje ponašanje.



Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kazao je da je rat u Ukrajini pokazao solidarnost između EU i Ukrajine, zatim solidarnost unutar EU i solidarnost EU i Zapadnog Balkana.



„Ukrajinska kriza utvrdila je partnerstvo SAD i EU i osnažila savezništvo zapada, što možda zvanični Kremlj i nije očekivao“, dodao je.



Profesor Univerziteta Fraj u Berlinu Ekart Stratensćulte kazao je da je rat u Ukrajini promenio svet i u tom smislu naveo da je promenio i celokupnu politiku Nemačke.



„Samo tri dana nakon napada Rusije, nemački parlament je održao vanrednu sednicu i kancelar Šolc je objavio potpunu promenu nemačke politike - isporučićemo oružje Ukrajini, povećaćemo ulaganje u NATO i davaćemo dva ili više odsto BDP za naoružanje“, dodaje Stratenshulte.



Navodeći da je Nemačka uradila isto što i druge zemlje, pojašnjava da to u slučaju te zemlje predstavlja ogromnu promenu jer Nemačka zbog, kako kaže, „istorijske krivice“ zbog Drugog svetskog rata, nije htela da finansira proizvodnju oružja u toj meri, niti da prodaje oružje u područja gde ima tenzija.



Ističe da je odnos sa Rusijom uništen i dodaje da u doglednoj budućnosti neće biti moguć „status kvo“, a pogotovu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.



„Vremena su se promenila i u EU. EU bi mogla da izađe iz svega ovoga ojačana, ali po visoku cenu, a Ukrajinci plaćaju tu cenu“, zaključio je Stratenshulte.



Profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Mirza Smajić naveo je da se Ukrajina i Bosna i Hercegovina ne mogu porediti jer u BiH postoji Dejtonski mirovni sporazum i EUFOR, ali da se građani ipak ne osećaju sigurno.



„Država ne uspeva da reši probleme koji su se pojavili zbog ukrajinske krize“, kazao je Smajić.



Predsednik Atlantskog saveta Crne Gore Savo Kentera naveo je da je za tu zemlju najvažnije da se što pre formira manjinska vlada i da činjenica da odlazeći premijer Zdravko Krivokapić nije bio na sednici na kojoj se odlučivalo o uvođenju sankcija Rusiji pokazuje da njegova vlada nije imala prozapadni kurs.



Naveo je da je Srpska pravoslavna crkva ključan akter Rusije u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, svim zemljama Balkana, ocenivši da „SPC sprovodi preko svojih ljudi određene akcije u interesu Kremlja“.