РАСИПНИЦИ! Новосађани умало 2012. остали без воде, власт лигаша и ДС хтела да прода "Водовод"! ТАЈНИ преговори вођени у Паризу
Новосађани су 2012. године замало остали без своје воде и целокупног система водоснабдевања.
Демократска странка и Лига социјалдемократа Војводине су крајем мандата, током ког је на потпис Борислава Новаковића, носиоца опозиционе листе „Уједињени за слободни Нови Сад“ нестало 4,5 милиона евра и цео булевар, покушале да на мала врата приватизују ЈКП „Водовод и канализација“.
ДС и ЛСВ су само на на консултатнске услуге о избору „партнера“ који ће индиректно да постане власник предузећа које водом снабдева све грађане Новог Сада потрошиле око 60 милиона динара. Продаја је требало да се обави до краја 2012. године, под изговором унапређења рада ЈКП „Водовод и канализација“. Власт је тврдила да то мора да се уради због Европске уније и да ЕУ у процесу европских интеграција намерава развије и подигне стандарде наших капацитета.
Тајна вечера у скупом париском хотелу
Долазак стратешког партнера подразумевао је енормно поскупљење воде и канализационих услуга, а функционери Лиге и ДС-а тврдили су да је то неминовност и да се Новосађани превише луксузирају и да плаћају изузетно ниску цену воде.
Иако никад званично није обелодањено ко је изабран за стратешког партнера, градске власти су имале постигнут прелиминарни договор с једним познатим француским гигантом у области водоснабдевања. Француска компанија ораганизовала је пословни пут за представнике града и Владе Србије. Током тродневне посете организоване су скупе вечере и пијанке и вођени разговори како да се реализује преузимање новосадског „Водовода и канализације“ и да тобоже унапреди његов рад по моделу јавно-приватног партнерства.
Странци доносили само енормно поскупљење воде
Покушај да се снабдевање Новосађана пијаћом водом препусти странцима изазвао је буру међу грађанима и запосленима. Средином 2011. одржан је састанак синдиката из комуналног сектора који су упозорили да водовод и канализација, пречишћавање отпадних вода и обезбеђивање воде за пиће, као ни даљински системи грејања, депоније и гробља, ни по коју цену не смеју да продају, јер би то значило огрмно поскупљење и пад квалитета услуга. Истакнуто је да такав посао на може да се изведе без референдима, јер се ради о ресурсу од највеће националне вредности.
У октобру 2010. објављена је вест да је избор консултантске куће за одабир „стратешког партнера“ издвојено 60 милиона динара, а да је заинтересовано седам кућа. Требало је да се пронађе страна фирма која мора да уложи најмање 100 милиона евра „у унапређење водоснабдевања“.
Прикривање стварних намера
Да би прикрили своје стварне намере причали су да није реч о правој продаји већ „условно речено, изнајмљивању Водовода за одређени период“. Тврдили су и да је успостављање стратешког партнерства с компанијом која се бави производњом питке и одвођењем отпадних вода, неопходно, јер је су за инвестиције у градски водоводни и канализациони систем, потребне десетине милиона евра.
- Да је у Водовод протеклих деценија улагано у мери у којој је било потребно, вероватно о стратешком партерству не бисмо разговарали. С обзиром да то није случај, а да је водоводној и канализационој мрежи у граду потребна, не само реконструкција, него и изградња, онда ће се вероватно прибећи том моделу – тврдила је тадашња власт.
Само на консултантске услуге о избору „партнера“ који ће индиректно да постане власник предузећа које водом снабдева све грађане Новог Сада потрошено је 60 милиона динара
Избори спасили Новосађане
У јеку изборне кампање 2012. године, саопштено је да је продаја „Водовода и канализације“ одложена док се не окончају избори. Синдикат и запослени су тврдили да је власт стопирала тендер да не би изгубила гласове на изборима због негативне реакције и незадовољства грађана.
Тадашњи градоначелник Игор Павличић тврдио је да градска власт од јавног партнерства није одустала због избора, већ да је процес стопиран зато што Влада Србије није на време оформила комисију за давање сагласности на пројекат јавно-приватног партнерства.
- Четири године су радили на томе. Свесно су урушавали предузеће. Ништа нису улагали, а руководство предузећа и градска власт су објашњавали да је мрежа јако застерела и пропала, и да око 40 одсто воде из водоводних цеви исцури у земљу, и да су губици неминовни. Али су неколико дана уочи промене власти запослили 250 себи блиских људи и оптеретили предузеће за око 300 милиона динара – кажу радници ЈКП „Водовод и канализација“.
Ивана Марић