RASIPNICI! Novosađani umalo 2012. ostali bez vode, vlast ligaša i DS htela da proda "Vodovod"! TAJNI pregovori vođeni u Parizu
Novosađani su 2012. godine zamalo ostali bez svoje vode i celokupnog sistema vodosnabdevanja.
Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine su krajem mandata, tokom kog je na potpis Borislava Novakovića, nosioca opozicione liste „Ujedinjeni za slobodni Novi Sad“ nestalo 4,5 miliona evra i ceo bulevar, pokušale da na mala vrata privatizuju JKP „Vodovod i kanalizacija“.
DS i LSV su samo na na konsultatnske usluge o izboru „partnera“ koji će indirektno da postane vlasnik preduzeća koje vodom snabdeva sve građane Novog Sada potrošile oko 60 miliona dinara. Prodaja je trebalo da se obavi do kraja 2012. godine, pod izgovorom unapređenja rada JKP „Vodovod i kanalizacija“. Vlast je tvrdila da to mora da se uradi zbog Evropske unije i da EU u procesu evropskih integracija namerava razvije i podigne standarde naših kapaciteta.
Tajna večera u skupom pariskom hotelu
Dolazak strateškog partnera podrazumevao je enormno poskupljenje vode i kanalizacionih usluga, a funkcioneri Lige i DS-a tvrdili su da je to neminovnost i da se Novosađani previše luksuziraju i da plaćaju izuzetno nisku cenu vode.
Iako nikad zvanično nije obelodanjeno ko je izabran za strateškog partnera, gradske vlasti su imale postignut preliminarni dogovor s jednim poznatim francuskim gigantom u oblasti vodosnabdevanja. Francuska kompanija oraganizovala je poslovni put za predstavnike grada i Vlade Srbije. Tokom trodnevne posete organizovane su skupe večere i pijanke i vođeni razgovori kako da se realizuje preuzimanje novosadskog „Vodovoda i kanalizacije“ i da tobože unapredi njegov rad po modelu javno-privatnog partnerstva.
Stranci donosili samo enormno poskupljenje vode
Pokušaj da se snabdevanje Novosađana pijaćom vodom prepusti strancima izazvao je buru među građanima i zaposlenima. Sredinom 2011. održan je sastanak sindikata iz komunalnog sektora koji su upozorili da vodovod i kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i obezbeđivanje vode za piće, kao ni daljinski sistemi grejanja, deponije i groblja, ni po koju cenu ne smeju da prodaju, jer bi to značilo ogrmno poskupljenje i pad kvaliteta usluga. Istaknuto je da takav posao na može da se izvede bez referendima, jer se radi o resursu od najveće nacionalne vrednosti.
U oktobru 2010. objavljena je vest da je izbor konsultantske kuće za odabir „strateškog partnera“ izdvojeno 60 miliona dinara, a da je zainteresovano sedam kuća. Trebalo je da se pronađe strana firma koja mora da uloži najmanje 100 miliona evra „u unapređenje vodosnabdevanja“.
Prikrivanje stvarnih namera
Da bi prikrili svoje stvarne namere pričali su da nije reč o pravoj prodaji već „uslovno rečeno, iznajmljivanju Vodovoda za određeni period“. Tvrdili su i da je uspostavljanje strateškog partnerstva s kompanijom koja se bavi proizvodnjom pitke i odvođenjem otpadnih voda, neophodno, jer je su za investicije u gradski vodovodni i kanalizacioni sistem, potrebne desetine miliona evra.
- Da je u Vodovod proteklih decenija ulagano u meri u kojoj je bilo potrebno, verovatno o strateškom parterstvu ne bismo razgovarali. S obzirom da to nije slučaj, a da je vodovodnoj i kanalizacionoj mreži u gradu potrebna, ne samo rekonstrukcija, nego i izgradnja, onda će se verovatno pribeći tom modelu – tvrdila je tadašnja vlast.
Samo na konsultantske usluge o izboru „partnera“ koji će indirektno da postane vlasnik preduzeća koje vodom snabdeva sve građane Novog Sada potrošeno je 60 miliona dinara
Izbori spasili Novosađane
U jeku izborne kampanje 2012. godine, saopšteno je da je prodaja „Vodovoda i kanalizacije“ odložena dok se ne okončaju izbori. Sindikat i zaposleni su tvrdili da je vlast stopirala tender da ne bi izgubila glasove na izborima zbog negativne reakcije i nezadovoljstva građana.
Tadašnji gradonačelnik Igor Pavličić tvrdio je da gradska vlast od javnog partnerstva nije odustala zbog izbora, već da je proces stopiran zato što Vlada Srbije nije na vreme oformila komisiju za davanje saglasnosti na projekat javno-privatnog partnerstva.
- Četiri godine su radili na tome. Svesno su urušavali preduzeće. Ništa nisu ulagali, a rukovodstvo preduzeća i gradska vlast su objašnjavali da je mreža jako zasterela i propala, i da oko 40 odsto vode iz vodovodnih cevi iscuri u zemlju, i da su gubici neminovni. Ali su nekoliko dana uoči promene vlasti zaposlili 250 sebi bliskih ljudi i opteretili preduzeće za oko 300 miliona dinara – kažu radnici JKP „Vodovod i kanalizacija“.
Ivana Marić