Постизборне комбинаторике узбуркале политичку сцену, треба ли Београду поправни

Када ће бити саопштени коначни резултати и обавити и финална расподела одборничких места за сада се не зна, пошто је Градска изборна комисија поништила гласање на још два бирачка места у Београду.

То је додатно пролонгирало њихово саопштавање, јер ће гласања бити и после 16. априла. Београдска скупштина има 110 одборника и у овом тренутку опозиција и власт имају једнак број освојених манадата. Како објашњава председник ГИК Зоран Лукић то су прелиминарни резултати без ових шест бирачка места,  где право гласа има више од шест хиљада. Међутим, он сумња да нешто драстично може да се промени у изборном резултату и након тог поновљеног гласања.

Поновљеним изборима противи се и такозвани патриотски блок, који чини десница,  а део опозиције оптужује их за дил са влашћу, јер у ГИК – у нису гласали за њихове приговоре. У јучерашњем саопштењу ДСС одбацује, како кажу, „оптужбе појединих опозиционих такозваних лидера и лидерчића„. Поручују да опозиција нема већину за формирање власти у Београду, јер је однос одборника власти и опозиције 55 према 55, а евентуални прелазак цензуса листе „Ајмо људи” после поновљених избора, па и на 200 места, не би суштински ништа променио, јер су поједини одборници опозиције већ јавно изнели став да неће подржати формирање власти коју би чиниле све до сада опозиционе странке. Да је то тако, подвлаче, свестан је и Ђилас, због чега и инсистира на новим градским изборима у целини, а све неистине о одлучивању на седницама ГИК-а чини бесмисленим. Сматрају да су три могућа излаза из садашње ситуације - тесна већина власти, велика коалиција или нови избори.

Какав ће бити епилог ових избора, зависиће пре свега од Српске напредне странке која је освојила највише гласова и на овим изборима. Идеју да би се избори могли поновити изнео је Драган Ђилас, кога је на његову инцијативу примио председник Србије Александар Вучић. Лидер напредњака обећао је одговор до краја недеље, након консултација у СНС -  у,  при чему је пренео да су му страначке колеге предочиле да у старту могу да рачунају на коалицију са 60 одборничких места, што је већина у градској скупштини.

Претпоставља се да би ту већину чинио део ПОКС, али можда и неки појединачни одборници са осталих листа. Но, Вучић је још у изборној ноћи признао да није задовољан изборним резултатом, покренувши тада тему легитимности, коју не жели да му ико спочитава због некакве постизборне математике.

Тек када буду утврђени коначни резултати, ГИК има рок од седам дана за доделу мандата учесницима избора. Након тога председник скупштине из prеthodnog сазива има рок од 10 дана да закаже конститутивну седницу скупштине, која треба да буде одржана у наредних месец дана. Ваља подсетити и да у року од 30 дана од конституисања београдског парламента мора да буде изабран градоначелник. Уколико се то не догоди, распушта се скупштина и расписују се нови избори. Те нове изборе расписује председник новог сазива Скупштине Србије. Они морају да буду одржани у року од 45 до 60 дана, а Влада у том случају у Београду уводи принудну управу.

Исто тако намеће се питање да ли би напредњаци, уколико процене да им нови београдски избори доносе стабилнију већину, изашли пред грађане са новим кандидатом за градоначелника, или би се опет одлучили за Александра Шапића. Једна од ствари о којој Вучић сигурно размишља контексту целе приче о овим изборима је смиривање политичких страсти због ситуације у којој се Србија нашла због украјинске кризе. У прилог томе ишао је и његов сусрет са Ђиласом, чиме је показао недвосмислену жељу да разговор у институцијама, пре свега скупштинама, замени речник улице и протеста, са којима се власт суочавала уочи ових избора. 

Са друге стране, опозиција која је покушала у изборној ноћи да прогласи победу, садашњим препуцавањем око тога да ли је Ђилас требало да иде на Андрићев венац, или не,  у пракси демонстрира да би тих 18  партија и покрета, колико се на први поглед може избројати из назива листа, тешко могло постићи било какав договор о стабилној већини. Јуче их је прозвао и сам Ђилас, откривајући шта мисли о тако широкој коалицији.

- Дошла изборна ноћ, они славе четири одсто, ови певају четничке песме на 4,5 одсто. Шта сте славили господо драга? Сви који сте славили, славили сте улазак у парламенте и посланичке столице - казао је председник ССП -а, који је, како је додао, у изборној ноћи био тужан. 

Председништво покрета Двери има другачију идеју. Саопштили су  да се противи „бесми-

сленим и антидемократским предлозима о понављању избора док изборни процес још увек није ни завршен” и позвало на хитно конституисање парламента. „Предлажемо да се у Скупштини града Београда формира нова владајућа већина без СНС и СПС и спремни смо да у томе учествујемо под условом да градску власт поведу нови и стручни људи који до сада нису били на власти”, наводе Двери.

У овим постизборним, опозиционим дешавањима пажњу привлаче последњи иступи  предсе-

дника Народне странке Вука Јеремића, чија партија је била на истој листи са Ђиласовом. Јеремић је изјавио да се боји да ће, ако Вучић позитивно одговори на предлог о новим изборима у Београду, де факто то значити да је  формирана техничка коалиција СНС и Ђиласове странке. „НС неће бити део те техничке коалиције, неће правити ванинституционалне договоре, неће учествовати у даљем унижавању институција и закона у овој земљи”, рекао је Јеремић на конференцији за новинаре, али је ипак и додао да ће коалиција Уједињени за победу Србије наступати у пуном капацитету на поновљеним изборима.

Јеремић, изгледа, процењује да су сви заборавили да је и он био спреман на компромисе са влашћу, а да је тако нешто када је он у питању оправдано, а другима недозвољено. Као посланик изабран на листи ДС у сазиву после парламентарних избора 2012. Јеремић није ни долазио у скупштину, али се појавио када се 2013. гласало о buyetu. Тада је дао кворум владајућој коалицији СНС и СПС, притиснувши зелени тастер за сет економских закона и државну касу. Био је оптуживан да је то учинио како би добио подршку за свој други мандат у Њујорку, док је он тврдио да је гласао за јер је влада прихватила његов амандман о оснивању посебног координационог тела при кабинету потпредседника Владе за подршку преговорима у оквиру УН у вези са одрживим развојем.

С. Станковић