Postizborne kombinatorike uzburkale političku scenu, treba li Beogradu popravni

Kada će biti saopšteni konačni rezultati i obaviti i finalna raspodela odborničkih mesta za sada se ne zna, pošto je Gradska izborna komisija poništila glasanje na još dva biračka mesta u Beogradu.

To je dodatno prolongiralo njihovo saopštavanje, jer će glasanja biti i posle 16. aprila. Beogradska skupština ima 110 odbornika i u ovom trenutku opozicija i vlast imaju jednak broj osvojenih manadata. Kako objašnjava predsednik GIK Zoran Lukić to su preliminarni rezultati bez ovih šest biračka mesta,  gde pravo glasa ima više od šest hiljada. Međutim, on sumnja da nešto drastično može da se promeni u izbornom rezultatu i nakon tog ponovljenog glasanja.

Ponovljenim izborima protivi se i takozvani patriotski blok, koji čini desnica,  a deo opozicije optužuje ih za dil sa vlašću, jer u GIK – u nisu glasali za njihove prigovore. U jučerašnjem saopštenju DSS odbacuje, kako kažu, „optužbe pojedinih opozicionih takozvanih lidera i liderčića„. Poručuju da opozicija nema većinu za formiranje vlasti u Beogradu, jer je odnos odbornika vlasti i opozicije 55 prema 55, a eventualni prelazak cenzusa liste „Ajmo ljudi” posle ponovljenih izbora, pa i na 200 mesta, ne bi suštinski ništa promenio, jer su pojedini odbornici opozicije već javno izneli stav da neće podržati formiranje vlasti koju bi činile sve do sada opozicione stranke. Da je to tako, podvlače, svestan je i Đilas, zbog čega i insistira na novim gradskim izborima u celini, a sve neistine o odlučivanju na sednicama GIK-a čini besmislenim. Smatraju da su tri moguća izlaza iz sadašnje situacije - tesna većina vlasti, velika koalicija ili novi izbori.

Kakav će biti epilog ovih izbora, zavisiće pre svega od Srpske napredne stranke koja je osvojila najviše glasova i na ovim izborima. Ideju da bi se izbori mogli ponoviti izneo je Dragan Đilas, koga je na njegovu incijativu primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Lider naprednjaka obećao je odgovor do kraja nedelje, nakon konsultacija u SNS -  u,  pri čemu je preneo da su mu stranačke kolege predočile da u startu mogu da računaju na koaliciju sa 60 odborničkih mesta, što je većina u gradskoj skupštini.

Pretpostavlja se da bi tu većinu činio deo POKS, ali možda i neki pojedinačni odbornici sa ostalih lista. No, Vučić je još u izbornoj noći priznao da nije zadovoljan izbornim rezultatom, pokrenuvši tada temu legitimnosti, koju ne želi da mu iko spočitava zbog nekakve postizborne matematike.

Tek kada budu utvrđeni konačni rezultati, GIK ima rok od sedam dana za dodelu mandata učesnicima izbora. Nakon toga predsednik skupštine iz prethodnog saziva ima rok od 10 dana da zakaže konstitutivnu sednicu skupštine, koja treba da bude održana u narednih mesec dana. Valja podsetiti i da u roku od 30 dana od konstituisanja beogradskog parlamenta mora da bude izabran gradonačelnik. Ukoliko se to ne dogodi, raspušta se skupština i raspisuju se novi izbori. Te nove izbore raspisuje predsednik novog saziva Skupštine Srbije. Oni moraju da budu održani u roku od 45 do 60 dana, a Vlada u tom slučaju u Beogradu uvodi prinudnu upravu.

Isto tako nameće se pitanje da li bi naprednjaci, ukoliko procene da im novi beogradski izbori donose stabilniju većinu, izašli pred građane sa novim kandidatom za gradonačelnika, ili bi se opet odlučili za Aleksandra Šapića. Jedna od stvari o kojoj Vučić sigurno razmišlja kontekstu cele priče o ovim izborima je smirivanje političkih strasti zbog situacije u kojoj se Srbija našla zbog ukrajinske krize. U prilog tome išao je i njegov susret sa Đilasom, čime je pokazao nedvosmislenu želju da razgovor u institucijama, pre svega skupštinama, zameni rečnik ulice i protesta, sa kojima se vlast suočavala uoči ovih izbora. 

Sa druge strane, opozicija koja je pokušala u izbornoj noći da proglasi pobedu, sadašnjim prepucavanjem oko toga da li je Đilas trebalo da ide na Andrićev venac, ili ne,  u praksi demonstrira da bi tih 18  partija i pokreta, koliko se na prvi pogled može izbrojati iz naziva lista, teško moglo postići bilo kakav dogovor o stabilnoj većini. Juče ih je prozvao i sam Đilas, otkrivajući šta misli o tako širokoj koaliciji.

- Došla izborna noć, oni slave četiri odsto, ovi pevaju četničke pesme na 4,5 odsto. Šta ste slavili gospodo draga? Svi koji ste slavili, slavili ste ulazak u parlamente i poslaničke stolice - kazao je predsednik SSP -a, koji je, kako je dodao, u izbornoj noći bio tužan. 

Predsedništvo pokreta Dveri ima drugačiju ideju. Saopštili su  da se protivi „besmi-

slenim i antidemokratskim predlozima o ponavljanju izbora dok izborni proces još uvek nije ni završen” i pozvalo na hitno konstituisanje parlamenta. „Predlažemo da se u Skupštini grada Beograda formira nova vladajuća većina bez SNS i SPS i spremni smo da u tome učestvujemo pod uslovom da gradsku vlast povedu novi i stručni ljudi koji do sada nisu bili na vlasti”, navode Dveri.

U ovim postizbornim, opozicionim dešavanjima pažnju privlače poslednji istupi  predse-

dnika Narodne stranke Vuka Jeremića, čija partija je bila na istoj listi sa Đilasovom. Jeremić je izjavio da se boji da će, ako Vučić pozitivno odgovori na predlog o novim izborima u Beogradu, de fakto to značiti da je  formirana tehnička koalicija SNS i Đilasove stranke. „NS neće biti deo te tehničke koalicije, neće praviti vaninstitucionalne dogovore, neće učestvovati u daljem unižavanju institucija i zakona u ovoj zemlji”, rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, ali je ipak i dodao da će koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije nastupati u punom kapacitetu na ponovljenim izborima.

Jeremić, izgleda, procenjuje da su svi zaboravili da je i on bio spreman na kompromise sa vlašću, a da je tako nešto kada je on u pitanju opravdano, a drugima nedozvoljeno. Kao poslanik izabran na listi DS u sazivu posle parlamentarnih izbora 2012. Jeremić nije ni dolazio u skupštinu, ali se pojavio kada se 2013. glasalo o buyetu. Tada je dao kvorum vladajućoj koaliciji SNS i SPS, pritisnuvši zeleni taster za set ekonomskih zakona i državnu kasu. Bio je optuživan da je to učinio kako bi dobio podršku za svoj drugi mandat u Njujorku, dok je on tvrdio da je glasao za jer je vlada prihvatila njegov amandman o osnivanju posebnog koordinacionog tela pri kabinetu potpredsednika Vlade za podršku pregovorima u okviru UN u vezi sa održivim razvojem.

S. Stanković