Порфирије за Вечерњи: Што су Црква и држава ближе, то боље за све

У опширном интервјуу за загребачки Вечерњи лист, Порфирије на питање шта би поручио православним верницима у Црној Гори, као и који је његов поглед на проблематичне односе СПЦ-а и државе Црне Горе, истиче да било чије слободно, без присиле изјашњавање о било чему, било којој социјалној карактеристици, укључујући и националну припадност, не може бити упитно ни за кога.



Што се тиче односа наше Цркве с државним властима, ми ћемо настојати да и тамо сарађујемо по европском начелу кооперативне одвојености, рекао је Порфирије.



Не постоји, истиче, разлог да Црква и држава не сарађују на добро свих, без обзира на то како се изјашњавају.

Порфирије је истакао да Српска црква нема никакав проблем с постојањем било које државе, наравно, ако се поштују права њених верника, посебно када ти верници чине већину становника, као што је то случај у Црној Гори.



За њега је, истиче, најбољи принцип одвојеност Цркве и државе, где свако треба да ради на свом пољу, али исто тако је, додаје, важно да се сарађује у свему где има могућности и потребе за добро свих: Цркве, државе, грађана.



Што су ближи и бољи односи Цркве и државе, укључујући патријарха и председника или краља, а засновани су на демократским принципима и процедурама, на пуном поштовању слободе свих, то боље за све, навео је патријарх.



На опаску да неки, попут Светислава Басаре, редовно критикују његове изјаве о Косову и Метохији, Порфирије је узвратио питањем:



Ко може једноставно да занемари, зажмури пред чињеницом да су људи, хршћани, Срби у 21. веку протерани из својих кућа, њих више од 200.000, са својих њива, да је после 2000. године уништено, девастирано четрдесет цркава на Косову и Метохији, упитао је патријарх.



Подсетио је да је прошлог месец било неколико напада на православне храмове на Косову и Метохији.



Хипотетички, када би се догодило оно што се неће догодити никада, да Црква призна на насиљу створену лажну државу, би ли насиље престало или би се појачало, упитао је.



Говорећи о Косовском завету, патријарх је рекао да је то израз Новог завета, жртвовање десетине хиљада српских витезова у косовском боју, у свему по угледу на жртву протомученика Христа за живот ближњих и за живот у вечности.

 

О недавној изјави за ХРТ, када је изнео нека за њега проблематична места у писмима, до сада непознатим јавности, која је Степинац 1941. писао папи Пију XII, а који за неке нису спорни, Порфирије каже да му није била намера да то износи, али и да му се чини да тиме није прекршио договор о неизношењу докумената у јавност.



Подсећа да је јасно рекао да је свестан да су околности у којима је Степинац живео и деловао биле више него тешке и компликоване, да му није било нимало једноставно и лако.



То што ја мислим, наравно, не обавезује никога, али дозволићете да, ако дајемо право свакоме да има свој став, и ја, кад ми је већ овакво питање постављено, имам право и дужност да изнесем своје мишљење. Ако је, пак, некоме проблем то што ја имам проблема с исказима у писму о којем је реч, могу само рећи да ми је заиста жао, навео је, између осталог, патријарх Порфирије.