Porfirije za Večernji: Što su Crkva i država bliže, to bolje za sve

U opširnom intervjuu za zagrebački Večernji list, Porfirije na pitanje šta bi poručio pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori, kao i koji je njegov pogled na problematične odnose SPC-a i države Crne Gore, ističe da bilo čije slobodno, bez prisile izjašnjavanje o bilo čemu, bilo kojoj socijalnoj karakteristici, uključujući i nacionalnu pripadnost, ne može biti upitno ni za koga.



Što se tiče odnosa naše Crkve s državnim vlastima, mi ćemo nastojati da i tamo sarađujemo po evropskom načelu kooperativne odvojenosti, rekao je Porfirije.



Ne postoji, ističe, razlog da Crkva i država ne sarađuju na dobro svih, bez obzira na to kako se izjašnjavaju.

Porfirije je istakao da Srpska crkva nema nikakav problem s postojanjem bilo koje države, naravno, ako se poštuju prava njenih vernika, posebno kada ti vernici čine većinu stanovnika, kao što je to slučaj u Crnoj Gori.



Za njega je, ističe, najbolji princip odvojenost Crkve i države, gde svako treba da radi na svom polju, ali isto tako je, dodaje, važno da se sarađuje u svemu gde ima mogućnosti i potrebe za dobro svih: Crkve, države, građana.



Što su bliži i bolji odnosi Crkve i države, uključujući patrijarha i predsednika ili kralja, a zasnovani su na demokratskim principima i procedurama, na punom poštovanju slobode svih, to bolje za sve, naveo je patrijarh.



Na opasku da neki, poput Svetislava Basare, redovno kritikuju njegove izjave o Kosovu i Metohiji, Porfirije je uzvratio pitanjem:



Ko može jednostavno da zanemari, zažmuri pred činjenicom da su ljudi, hršćani, Srbi u 21. veku proterani iz svojih kuća, njih više od 200.000, sa svojih njiva, da je posle 2000. godine uništeno, devastirano četrdeset crkava na Kosovu i Metohiji, upitao je patrijarh.



Podsetio je da je prošlog mesec bilo nekoliko napada na pravoslavne hramove na Kosovu i Metohiji.



Hipotetički, kada bi se dogodilo ono što se neće dogoditi nikada, da Crkva prizna na nasilju stvorenu lažnu državu, bi li nasilje prestalo ili bi se pojačalo, upitao je.



Govoreći o Kosovskom zavetu, patrijarh je rekao da je to izraz Novog zaveta, žrtvovanje desetine hiljada srpskih vitezova u kosovskom boju, u svemu po ugledu na žrtvu protomučenika Hrista za život bližnjih i za život u večnosti.

 

O nedavnoj izjavi za HRT, kada je izneo neka za njega problematična mesta u pismima, do sada nepoznatim javnosti, koja je Stepinac 1941. pisao papi Piju XII, a koji za neke nisu sporni, Porfirije kaže da mu nije bila namera da to iznosi, ali i da mu se čini da time nije prekršio dogovor o neiznošenju dokumenata u javnost.



Podseća da je jasno rekao da je svestan da su okolnosti u kojima je Stepinac živeo i delovao bile više nego teške i komplikovane, da mu nije bilo nimalo jednostavno i lako.



To što ja mislim, naravno, ne obavezuje nikoga, ali dozvolićete da, ako dajemo pravo svakome da ima svoj stav, i ja, kad mi je već ovakvo pitanje postavljeno, imam pravo i dužnost da iznesem svoje mišljenje. Ako je, pak, nekome problem to što ja imam problema s iskazima u pismu o kojem je reč, mogu samo reći da mi je zaista žao, naveo je, između ostalog, patrijarh Porfirije.