У ПОНЕДЕЉАК ПОЧИЊЕ ЦВЕТНА НЕДЕЉА Ко убере први цвет добија љубав и срећу ОВО СУ ОБИЧАЈИ У НАШЕМ НАРОДУ

Овај период има посебан значај јер вернике духовно припрема за празник Васкрсења Христовог – Ускрс.

Цветна недеља кулминира празником Цвети, који се обележава у недељу, 13. априла. На тај дан, према хришћанском учењу, Исус Христос је свечано ушао у Јерусалим, а народ га је дочекао бацајући палмине гранчице и цвеће пред Њега. Зато верници на овај дан доносе у цркве гранчице врбе, леске и пролећно цвеће, које се након освећења носе кући и чувају као заштита од болести, невремена и других невоља.

Иако је пост у току, на сам празник је дозвољено јести рибу, што се у народу доживљава као мали празнични предах. Месо и мрсна храна и даље су забрањени, али је овај изузетак знак радости и наде у Васкрсење.

Црква позива да се ова недеља проведе у молитви, тишини, праштању и уздржаности од ружних речи и мисли, јер се духовна припрема за Ускрс не тиче само хране, већ пре свега срца.

Цвети у народу: ко први убере цвет – срећа га прати
Цвети су у нашем народу одувек били празник младости, природе и новог почетка. Са њима су повезана бројна народна веровања и обичаји.

У многим крајевима се верује да девојка која на Цвети прва убере цвет имаће среће у љубави или ће се ускоро удати. Ујутру су мајке умивале децу водом у коју је потопљено свеже цвеће, верујући да то доноси здравље и ведрину.

У источној Србији и данас постоји обичај да се деца благослове освештаном врбовом гранчицом уз речи: „Да будеш здраво као врба!“ Верује се да гранчице чувају кућу и укућане од сваког зла.

Једна од народних изрека каже: „Какви су ти Цвети, такав ће ти бити Ускрс“, па се овај празник дочекује чистих мисли, у миру и са вером у добро.

У појединим деловима Шумадије, плетени венчићи од пролећног цвећа стављају се на иконе или у житнице, као симбол обиља, плодности и заштите куће.