Покрајина не зна коликом имовином располаже
Још се не зна тачно колика је имовина у јавној својини Војводине на њеној територији. Закон о јавној својини налаже да та имовина до 2020. године треба да буде уписана у Регистар јединствене евиденције о непокретностима.
– Све што до законског рока не буде уписано у Регистар јединствене евиденције о непокретностима АП Војводине, аутоматски се уписује на Републику Србију – напомиње за „Дневник” посланик Српске напредне странке Јован Лазаров поводом Извештаја о управљању и располагању јавном својином АП Војводине за прошлу годину, који је на дневном реду данашње седнице покрајинског парламента.
Тај сложени посао је започет 2014. године, али треба још доста рада да би се привео крају јер се том темом, како Лазаров наводи, деценијама није бавило како треба. Докле се стигло с уписом јавне својине показује Извештај. По пословним књигама Управе за имовину, коју је Покрајинска влада формирала 1. маја 2014. године, Војводина је на дан 31. децембра 2017. располагала непокретностима у јавној својини вредним 121.345.472.516,70 динара. Од тога вредност грађевинског земљишта износи 120.654.622.661,47 динара, а објеката 690.849.855,23. Установама и другим правним лицима чији је оснивач АП Војводина право на коришћење уписано је за 1.394 објекат, док број објеката на којима не постоји уписани корисник износи 517. Управа за имовину је такође унела у Регистар јединствене евиденције и 1.860 катастарских парцела грађевинског земљишта укупне површине од 2.156 хектара за које такође не постоји уписан корисник. Право својине у корист АПВ уписано је и над 538 катастарских парцела преко којих се пружају трасе државних путева другог реда, као и над 31 објектом „Вода Војводине” и 157 објеката „Војводинашума”.
Лазаров истиче да право богатство Војводине чини Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав. Како наводи, из Извештаја се види да је Управа за имовину прошле године предузела активности на успостављању права јавне својине Војводине над каналском мрежом Хидросистема ДТД на територији покрајине. Основна каналска мрежа обухвата мрежу магистралних и пловних канала дужине 930 километра, док детаљну каналску мрежу Хидросистема чине сви остали примарни и секундарни канали дуги више од 20.000 километара с око 1.900 објеката и 20 километара цевне мреже који служе за одводњавање и наводњавање.
– Дакле, пред нама је детаљан извештај који показује све оно што је Управа радила од свог оснивања до данас, а највише у прошлој години, и ми ћемо Извештај подржати – наводи Лазаров. – Уверен сам у то да ће Управа до 2020. завршити посао иако оскудева у кадровима. Питање је, међутим, зашто је бивша Покрајинска влада одуговлачила с оснивањем Управе за имовину три године?
Он је подсетио на то да је Закон о јавној својини усвојен 2011. године и дао је рок да се упис у Регистар јединствене евиденције о непокретностима обави до 2016. године, а Управу за имовину бивша Покрајинска влада је формирала тек 1. маја 2014. године.
– Тај рок за упис јавне својине је, због сложености посла, продужен до 2020. године, али је катастрофалан податак да је Управа за имовину формирана с три године одуговлачења. То говори о томе како се према имовини односила тадашња Покрајинска влада и колико је озбиљно схватила упис својине – истиче Лазаров, који ће данас у име СНС-а говорити о анализи Извештаја.
Е. Марјанов