Pokrajina ne zna kolikom imovinom raspolaže

– Sve što do zakonskog roka ne bude upisano u Registar jedinstvene evidencije o nepokretnostima AP Vojvodine, automatski se upisuje na Republiku Srbiju – napominje za „Dnevnik” poslanik Srpske napredne stranke Jovan Lazarov povodom Izveštaja o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom AP Vojvodine za prošlu godinu, koji je na dnevnom redu današnje sednice pokrajinskog parlamenta. 

Taj složeni posao je započet 2014. godine, ali treba još dosta rada da bi se priveo kraju jer se tom temom, kako Lazarov navodi, decenijama nije bavilo kako treba. Dokle se stiglo s upisom javne svojine pokazuje Izveštaj. Po poslovnim knjigama Uprave za imovinu, koju je Pokrajinska vlada formirala 1. maja 2014. godine, Vojvodina je na dan 31. decembra 2017. raspolagala nepokretnostima u javnoj svojini vrednim 121.345.472.516,70 dinara. Od toga vrednost građevinskog zemljišta iznosi 120.654.622.661,47 dinara, a objekata 690.849.855,23. Ustanovama i drugim pravnim licima čiji je osnivač AP Vojvodina pravo na korišćenje upisano je za 1.394 objekat, dok broj objekata na kojima ne postoji upisani korisnik iznosi 517. Uprava za imovinu je takođe unela u Registar jedinstvene evidencije i 1.860 katastarskih parcela građevinskog zemljišta ukupne površine od 2.156 hektara za koje takođe ne postoji upisan korisnik. Pravo svojine u korist APV upisano je i nad 538 katastarskih parcela preko kojih se pružaju trase državnih puteva drugog reda, kao i nad 31 objektom „Voda Vojvodine” i 157 objekata „Vojvodinašuma”.

Lazarov ističe da pravo bogatstvo Vojvodine čini Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav. Kako navodi, iz Izveštaja se vidi da je Uprava za imovinu prošle godine preduzela aktivnosti na uspostavljanju prava javne svojine Vojvodine nad kanalskom mrežom Hidrosistema DTD na teritoriji pokrajine. Osnovna kanalska mreža obuhvata mrežu magistralnih i plovnih kanala dužine 930 kilometra, dok detaljnu kanalsku mrežu Hidrosistema čine svi ostali primarni i sekundarni kanali dugi više od 20.000 kilometara s oko 1.900 objekata i 20 kilometara cevne mreže koji služe za odvodnjavanje i navodnjavanje. 

– Dakle, pred nama je detaljan izveštaj koji pokazuje sve ono što je Uprava radila od svog osnivanja do danas, a najviše u prošloj godini, i mi ćemo Izveštaj podržati – navodi Lazarov. – Uveren sam u to da će Uprava do 2020. završiti posao iako oskudeva u kadrovima. Pitanje je, međutim, zašto je bivša Pokrajinska vlada odugovlačila s osnivanjem Uprave za imovinu tri godine?

On je podsetio na to da je Zakon o javnoj svojini usvojen 2011. godine i dao je rok da se upis u Registar jedinstvene evidencije o nepokretnostima obavi do 2016. godine, a Upravu za imovinu bivša Pokrajinska vlada je formirala tek 1. maja 2014. godine.

– Taj rok za upis javne svojine je, zbog složenosti posla, produžen do 2020. godine, ali je katastrofalan podatak da je Uprava za imovinu formirana s tri godine odugovlačenja. To govori o tome kako se prema imovini odnosila tadašnja Pokrajinska vlada i koliko je ozbiljno shvatila upis svojine – ističe Lazarov, koji će danas u ime SNS-a govoriti o analizi Izveštaja. 

E. Marjanov