Јавна расправа о дану АПВ: Датум који говори о правој природи Војводине

Било је и предлога да се  25. новембар, због свог значаја, слави у целој држави као државни празник, односно нерадни дан.

Посланици Лиге социјалдемократа Војводине су предложили и да се у значајне датуме за Војводину уврсти и 31. јул из 1945. године када је Скупштина изасланика народа Војводине донела одлуку да Војводина као Аутономна Покрајина уђе у састав федералне Србије, једне од федералних чланица тадашње Југославије. Лигаши су изразили сумњу да Војводина по Статуту има надлежност да донесе одлуку о Дану Војводине и обележавању значајних датума за Покрајину.

Природа српске политичке мисли

„Треба да постоји један празник који нас подсећа на то каква је природа Војводине, каква је природа српске политичке мисли и самосвести“,  истакао је др Драган Станић.

„Ја бих рекао да је у српску националну идеју од самих почетака тако рећи уграђена идеја модерног евроског либерализма.“

Завршна, трећа јавна расправа по реду о Нацрту покрајинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана АП Војводине и других дана од покрајинског значаја одржана у кино сали Музеја Војводине, окупила је углавном историчаре, посленике културе и политичаре. Они су својом дискусијом дали значајан допринос за што боље разумевање теме отворене од стране Покрајинске владе и њеног председника Игора Мировића средином марта. Подсетимо, документом Покрајинске владе иницирано је да се као Дан Војводине свечено обележава 25. новембар, дан на који је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење војвођанских области Краљевини Србији. Нацртом је такође предвиђено да се као датуми од покрајинског значаја обележавају 15. мај, поводом Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године, на којој је проглашено стварање Српске Војводине, и 10. децембар Међународни дан људских права, када су УН 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима.      

Историчарка проф. др Љубомирка Кркљуш сматра да су сва три предложена датума добро изабрана. Како је образложила на Мајској скупштини је први пут говорено о Војводини, на Великој народној скупштини је проглашено присаједињење матичној држави, а све то било је засновано на принципима начела грађанских револуција на људским и грађанским правима.

Право на самоопредељење

„Завршетак Великог рата је омогућио потлаченим народностима - то је термин који се употребљавало за народе који су живели у Аустроугарској - да створе своје националне државе. Дао им је право на самоопредељење. То је принцип који су савезници на самом почетку рата, прокламовали и уградили у своје ратне циљеве. Јасно је речено да је рат који се води и рат за ослобођење тих потчињених народности“, рекла је историчарка проф. др Љубомирка Кркљуш.

„Датум 25. новембар јесте најзначајнији датум јер преставља завршетак једног дугог процеса, развоја националне свести Срба у Јужној Угарској. Дакле, то је завршетак борбе за политичку и националну равноправност која је трајала више од једног века“, навела је професорка Кркљуш.

Како је рекла, Мајска скупштина је у том процесу била врло важна тачка, јер је тада заправо први пут била врло јасно формулисана и артикулисана идеја о политичкој самосталности, националној равноправности и територијалној аутономији. Те идеје су до тада биле битан део свих националних програма политичких првака Срба у Јужној Угарској до краја постојања Хабзбуршке Монархије у 1918. години.

Лигаши неће да чују Микавицу

Дискусија је била веома садржајна, која ће, како је то навео и Бранислав Богарошки, шеф посланичке групе ЛСВ у Скупштини Војводине, помоћи око заузмања става приликом усвајања тог документа у покрајинском парламенту, али у једном тренутку је избио мањи инцидент. Наиме, када је Богарошки поставио питање представнику предлагача др Небојши Кузмановићу да ли у пословнику о раду Покрајинске владе и у Статуту Војводине има правне основе да Покрајина донесе одлуку о Дану Војводине, у шта он сумња, за говорницу је изашао историчар Дејан Микавица вероватно у намери да одговори на питање. На то су лигаши у хору негодовали у смислу да “не желе да чују његово предавање” и кренули да напусте расправу. На то је Микавица одустао од говора и напустио расправу. 

„Велика народна скупштина 1918. године је заправо завршетак тог процеса политичке борбе која је вођена, зато што је тек тада створена могућност да се та идеја реализује“, казала је др Кркљуш.

Професор др Драган Станић, председник Матице српске такође сматра да су датуми добро одабрани.

„Треба да постоји један празник који нас подсећа на то каква је природа Војводине, каква је природа српске политичке мисли и самосвести“,  истакао је др Станић.

„Ја бих рекао да је у српску националну идеју од самих почетака тако рећи, уграђена идеја модерног европског либерализма.“

Потреба државног јединства

У дискусију од неколико говорника се чуло предлог да 25. новембер треба да буде државни празник и да се празнује у целој држави. Тако је Милан Бјелогрлић, директор Библиотеке у Зрењанину рекао да “ако је 25. новембар који означава датум Велике народне скупштине, значио присаједињење Баната, Бачке, Барање, а пре тога и Срема матици Србији, онда је то доминантно Дан уједињења, односно Дан присаједињења и он заслужује да буде државни празник и да се празнује на целој територији Србије”.

Он је навео и да предложени датуми треба да нас подсећају на потребу државног јединства.

„Војводина као државни ентитет први пут се појављује 1848. као и 1918. године. Ако је тражена аутономија са елементима државности тражена је због одвајања од стране државе, од страног фактора и у потенцијалу те одлуке је пре свега била жеља за уједињењем и присаједињењем. И тада 1848. и наравно и 1918. године је то  био сан о државном јединству српског народа“, истакао је Бјелогрлић. 

Како је казао то може да се провери и по одлукама Мајске скупштине 1848, а поготово по одлукама Велике народне скупштине у Новом Саду 1918. године. По тим одлукама, како је истакао, можемо видети да српски политички представници не мисле само о томе како удовољити српским националним интересима, него постављају питање и других, поготово мањих народа и траже за њих простор. Тако је 1848. рецимо, постављено питање влашког народа, а 1918. године јасно истакнута потреба да се усагласи поље дејства са свим јужним Словенима. Поменути су такође и Шокци и Буњевци.

„Говори се о словенским и несловенским  народима о којима такође морамо мислити када мислимо о српском националном интересу“, истакао је др Станић. Он сматра да је Дан Војводине управо такав тренутак, који нас подсећа на природу Војводине, на чињеницу да живимо не само једни поред других него једни с другима. 

„То  нас упозорава да морамо упознати једни друге, морамо уочити све специфичности културе, језика, обичаја свих народа који живе на овом простору, а истовремено да будемо свесни да је српска државна политичка идеја та која је изнедрила Војводину. Ни један други народ није имао политичку идеју која би водила ка Војводини“, поручио је председник Матице српске.         

Е. Марјанов