Javna rasprava o danu APV: Datum koji govori o pravoj prirodi Vojvodine

Bilo je i predloga da se  25. novembar, zbog svog značaja, slavi u celoj državi kao državni praznik, odnosno neradni dan.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine su predložili i da se u značajne datume za Vojvodinu uvrsti i 31. jul iz 1945. godine kada je Skupština izaslanika naroda Vojvodine donela odluku da Vojvodina kao Autonomna Pokrajina uđe u sastav federalne Srbije, jedne od federalnih članica tadašnje Jugoslavije. Ligaši su izrazili sumnju da Vojvodina po Statutu ima nadležnost da donese odluku o Danu Vojvodine i obeležavanju značajnih datuma za Pokrajinu.

Priroda srpske političke misli

„Treba da postoji jedan praznik koji nas podseća na to kakva je priroda Vojvodine, kakva je priroda srpske političke misli i samosvesti“,  istakao je dr Dragan Stanić.

„Ja bih rekao da je u srpsku nacionalnu ideju od samih početaka tako reći ugrađena ideja modernog evroskog liberalizma.“

Završna, treća javna rasprava po redu o Nacrtu pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju Dana AP Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja održana u kino sali Muzeja Vojvodine, okupila je uglavnom istoričare, poslenike kulture i političare. Oni su svojom diskusijom dali značajan doprinos za što bolje razumevanje teme otvorene od strane Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovića sredinom marta. Podsetimo, dokumentom Pokrajinske vlade inicirano je da se kao Dan Vojvodine svečeno obeležava 25. novembar, dan na koji je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Nacrtom je takođe predviđeno da se kao datumi od pokrajinskog značaja obeležavaju 15. maj, povodom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine, i 10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava, kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.      

Istoričarka prof. dr Ljubomirka Krkljuš smatra da su sva tri predložena datuma dobro izabrana. Kako je obrazložila na Majskoj skupštini je prvi put govoreno o Vojvodini, na Velikoj narodnoj skupštini je proglašeno prisajedinjenje matičnoj državi, a sve to bilo je zasnovano na principima načela građanskih revolucija na ljudskim i građanskim pravima.

Pravo na samoopredeljenje

„Završetak Velikog rata je omogućio potlačenim narodnostima - to je termin koji se upotrebljavalo za narode koji su živeli u Austrougarskoj - da stvore svoje nacionalne države. Dao im je pravo na samoopredeljenje. To je princip koji su saveznici na samom početku rata, proklamovali i ugradili u svoje ratne ciljeve. Jasno je rečeno da je rat koji se vodi i rat za oslobođenje tih potčinjenih narodnosti“, rekla je istoričarka prof. dr Ljubomirka Krkljuš.

„Datum 25. novembar jeste najznačajniji datum jer prestavlja završetak jednog dugog procesa, razvoja nacionalne svesti Srba u Južnoj Ugarskoj. Dakle, to je završetak borbe za političku i nacionalnu ravnopravnost koja je trajala više od jednog veka“, navela je profesorka Krkljuš.

Kako je rekla, Majska skupština je u tom procesu bila vrlo važna tačka, jer je tada zapravo prvi put bila vrlo jasno formulisana i artikulisana ideja o političkoj samostalnosti, nacionalnoj ravnopravnosti i teritorijalnoj autonomiji. Te ideje su do tada bile bitan deo svih nacionalnih programa političkih prvaka Srba u Južnoj Ugarskoj do kraja postojanja Habzburške Monarhije u 1918. godini.

Ligaši neće da čuju Mikavicu

Diskusija je bila veoma sadržajna, koja će, kako je to naveo i Branislav Bogaroški, šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine, pomoći oko zauzmanja stava prilikom usvajanja tog dokumenta u pokrajinskom parlamentu, ali u jednom trenutku je izbio manji incident. Naime, kada je Bogaroški postavio pitanje predstavniku predlagača dr Nebojši Kuzmanoviću da li u poslovniku o radu Pokrajinske vlade i u Statutu Vojvodine ima pravne osnove da Pokrajina donese odluku o Danu Vojvodine, u šta on sumnja, za govornicu je izašao istoričar Dejan Mikavica verovatno u nameri da odgovori na pitanje. Na to su ligaši u horu negodovali u smislu da “ne žele da čuju njegovo predavanje” i krenuli da napuste raspravu. Na to je Mikavica odustao od govora i napustio raspravu. 

„Velika narodna skupština 1918. godine je zapravo završetak tog procesa političke borbe koja je vođena, zato što je tek tada stvorena mogućnost da se ta ideja realizuje“, kazala je dr Krkljuš.

Profesor dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske takođe smatra da su datumi dobro odabrani.

„Treba da postoji jedan praznik koji nas podseća na to kakva je priroda Vojvodine, kakva je priroda srpske političke misli i samosvesti“,  istakao je dr Stanić.

„Ja bih rekao da je u srpsku nacionalnu ideju od samih početaka tako reći, ugrađena ideja modernog evropskog liberalizma.“

Potreba državnog jedinstva

U diskusiju od nekoliko govornika se čulo predlog da 25. november treba da bude državni praznik i da se praznuje u celoj državi. Tako je Milan Bjelogrlić, direktor Biblioteke u Zrenjaninu rekao da “ako je 25. novembar koji označava datum Velike narodne skupštine, značio prisajedinjenje Banata, Bačke, Baranje, a pre toga i Srema matici Srbiji, onda je to dominantno Dan ujedinjenja, odnosno Dan prisajedinjenja i on zaslužuje da bude državni praznik i da se praznuje na celoj teritoriji Srbije”.

On je naveo i da predloženi datumi treba da nas podsećaju na potrebu državnog jedinstva.

„Vojvodina kao državni entitet prvi put se pojavljuje 1848. kao i 1918. godine. Ako je tražena autonomija sa elementima državnosti tražena je zbog odvajanja od strane države, od stranog faktora i u potencijalu te odluke je pre svega bila želja za ujedinjenjem i prisajedinjenjem. I tada 1848. i naravno i 1918. godine je to  bio san o državnom jedinstvu srpskog naroda“, istakao je Bjelogrlić. 

Kako je kazao to može da se proveri i po odlukama Majske skupštine 1848, a pogotovo po odlukama Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine. Po tim odlukama, kako je istakao, možemo videti da srpski politički predstavnici ne misle samo o tome kako udovoljiti srpskim nacionalnim interesima, nego postavljaju pitanje i drugih, pogotovo manjih naroda i traže za njih prostor. Tako je 1848. recimo, postavljeno pitanje vlaškog naroda, a 1918. godine jasno istaknuta potreba da se usaglasi polje dejstva sa svim južnim Slovenima. Pomenuti su takođe i Šokci i Bunjevci.

„Govori se o slovenskim i neslovenskim  narodima o kojima takođe moramo misliti kada mislimo o srpskom nacionalnom interesu“, istakao je dr Stanić. On smatra da je Dan Vojvodine upravo takav trenutak, koji nas podseća na prirodu Vojvodine, na činjenicu da živimo ne samo jedni pored drugih nego jedni s drugima. 

„To  nas upozorava da moramo upoznati jedni druge, moramo uočiti sve specifičnosti kulture, jezika, običaja svih naroda koji žive na ovom prostoru, a istovremeno da budemo svesni da je srpska državna politička ideja ta koja je iznedrila Vojvodinu. Ni jedan drugi narod nije imao političku ideju koja bi vodila ka Vojvodini“, poručio je predsednik Matice srpske.         

E. Marjanov