Пилсел: Надбискупи у офанзиви за проглашење Степинца светим 

Пема речима Пилсела, план је да се за то искористе две важне годишњице - 120 година од рођења Степинца у Крашицу, 8. маја 1898. и 20 година од када је проглашен блаженим у Марији Бистрици, 3. октобра 1998.



Напомиње да се тако у проповеди ђаковачко-осјечког надбискупа Ђуре Хранића, на пример, могло чути да се ”токсицним супстанцама, односно тровањем изазвала (Степинчева) превремена смрт” и да је ”све то (комунистицка власт ) прикрила да се спреци да блажени умре у затвору, као мученик пред лицем домаће и медународне јавности, те да га је (та иста комунистицка власт) пустила да умре у кућном притвору у свом родном Крашићу”.



Пилсел подсећа на своје раније текстове у којима је, како каже, раскринкао лаж да је Степинац умро насилном срмћу.



"Степинац је умро од последице једне врсте рака крви - полицитемије", навео је Пилсел уз одсећање да то не само да је изјавио Степинац по доласку у Крашић, већ да је и њему лично у неколико наврата поновио Живко Кустић да је "Степинац из Лепоглаве изашао здрав” и да су ”у затвору са њим углавном добро поступали".



Степинац је, тврди Пилсел, оболео од рака када је већ био у Крашићу, лечио га је најбоље што се могло, али у жупном двору јер Степинац није желео да оде у болницу у Загреб.





Према његовим речима, најстрашнија оптужба на рачун Степинца, а коју игноришу Храниц, Батеља, Миклениц и "његов потрчко Бозанић те остала екипа, је да се Степинац и након силних страхота учињених против Срба, Јевреја, Рома и Хрвата средином 1943. главом и брадом пред папом Пиом дванаестим и даље залаже за свету мисију признавања и спашавања монструозне творевине НДХ.