У Ватикану о случају Степинац

на питање која је улога загребачког кардинала Алојзија Степинца у дешавањима у Независној Држави Хрватској у време Другог светског рата. Како се очекује, на овом састанку требало би да буде утврђена методологија рада, као и рокови за завршетак разговора након којих ће комисија дати своје мишљење. Не зна се колико ће трајати сами разговори, а још мање је познато хоће ли ово мишљење утицати на процес беатификације контроверзног хрватског кардинала који је одавно започет. У Хрватској, међу клером влада мишљење да ће ови разговори потрајати најмање две године, али и да папа Фрања не жели да одлаже евентуалну Степинчеву канонизацију, дајући комисији рок од највише годину дана.

Иако је комисија основана на предлог папе Фрање, Ватикан је у њој само посредник између српске и хрватске стране. Једини представник Свете столице је француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке, задужен за координацију рада комисије коју чине петочлане делегације СПЦ и Католичке цркве у Хрватској.

Да су се обе стране озбиљно спремиле за овај задатак показује и састав делегација: Српска православна црква послала је митрополита црногрско-приморског Амфилохија, владику бачког Иринеја, као и две владике чије се епархије налазе на територији Републике Хрватске: митрополита загребачко-љубљанског Порфирија и владику славонског Јована, који је стручњак за период Другог светског рата и питање Холокауста, а уједно је и на челу Одбора за Јасеновац. Члан комисије СПЦ је и професор Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије у Ватикану који добро познаје ондашње прилике и од непроцењиве је користи у будућим преговорима.

Католичка црква у Хрватској питање беатификације кардинала Степинца схвата веома озбиљно, те је на скуп у Рим послала загребачког надбискупа Јосипа Бозанића, мостарског бискупа Ратка Перића и пожешког бискупа Антуна Шкворчевића, на чијој је територији и Спомен-комплекс Јасеновац. Од световних лица, у хрватској комисији су истричари Марио Јареб и Јуре Кришто.

Две стране почеће преговоре и договоре о историјској и политичкој улози кардинала Степинца, о којем српска и хрватска научна и друштвена јавност имају супротне ставове: за српску страну, Степинац је пет деценија злочинац због својих веза с режимом НДХ, Хрвати су га већ прогласили блаженим и за њих је канонизација практично завршена. Ипак, Процес канонизације привремено је заустављен јер је Папа Фрања затражио формирање мешовите православно католичке комисије која треба да разговара о његовој улози у Другом светском рату.

-  Папина одлука да оформи комисију пре него што допусти формалну канонизацију представља изразито фер и мудар потез, као и чин којим се изражава поштовања према СПЦ и српском народу - сматра председник Центра за истраживање религије, политике и друштва Никола Кнежевић, додајући да спорна историјска питања могу да се реше искључиво дијалогом и усаглашавањем око историјских чињеница и никако другачије.

Оцењујући да нема сумње да је процес Степинцу био монтиран, као и многи други у то време, јер се радило о једном реваншистичком комунистичко - тоталитарном систему, Кнежевић је истакао да са друге стране, постоје историјске чињенице или индикације да је Степинац подржавао режим НДХ и пречесто био пасиван у односу на злочине почињене у НДХ, као и да је учинио врло мало или ништа да се они спрече.

Р. Д.

Хочевар: Дијалогом до решења

Састанак Мешовите католичко-православне комисије треба поздравити јер је од великог значаја, оценио је београдски надбискуп Станислав Хочевар. Наводећи да је сваки дијалог добар, Хочевар је истакао рекао да је Свети отац, папа Фрања, показао да се дијалогом могу превазићи многе прошлости.

- То је на неки начин надахнуће за све да у дијалогу тражимо решење за та питања - истакао је Хочевар.