Pilsel: Nadbiskupi u ofanzivi za proglašenje Stepinca svetim 

Pema rečima Pilsela, plan je da se za to iskoriste dve važne godišnjice - 120 godina od rođenja Stepinca u Krašicu, 8. maja 1898. i 20 godina od kada je proglašen blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998.



Napominje da se tako u propovedi đakovačko-osječkog nadbiskupa Đure Hranića, na primer, moglo čuti da se ”toksicnim supstancama, odnosno trovanjem izazvala (Stepinčeva) prevremena smrt” i da je ”sve to (komunisticka vlast ) prikrila da se spreci da blaženi umre u zatvoru, kao mučenik pred licem domaće i medunarodne javnosti, te da ga je (ta ista komunisticka vlast) pustila da umre u kućnom pritvoru u svom rodnom Krašiću”.



Pilsel podseća na svoje ranije tekstove u kojima je, kako kaže, raskrinkao laž da je Stepinac umro nasilnom srmću.



"Stepinac je umro od posledice jedne vrste raka krvi - policitemije", naveo je Pilsel uz odsećanje da to ne samo da je izjavio Stepinac po dolasku u Krašić, već da je i njemu lično u nekoliko navrata ponovio Živko Kustić da je "Stepinac iz Lepoglave izašao zdrav” i da su ”u zatvoru sa njim uglavnom dobro postupali".



Stepinac je, tvrdi Pilsel, oboleo od raka kada je već bio u Krašiću, lečio ga je najbolje što se moglo, ali u župnom dvoru jer Stepinac nije želeo da ode u bolnicu u Zagreb.





Prema njegovim rečima, najstrašnija optužba na račun Stepinca, a koju ignorišu Hranic, Batelja, Miklenic i "njegov potrčko Bozanić te ostala ekipa, je da se Stepinac i nakon silnih strahota učinjenih protiv Srba, Jevreja, Roma i Hrvata sredinom 1943. glavom i bradom pred papom Piom dvanaestim i dalje zalaže za svetu misiju priznavanja i spašavanja monstruozne tvorevine NDH.