Отворена конференција "Нуклеарна сигурност данас"

Циљ конференције је да кроз сарадњу са науком и струком допринесе бољем разумевању употребе нуклеарне енергије, навела је Гојковић, а преноси парламент у саопштењу.



Она је истакла да нуклеарна енергија истовремено представља извор наде и страха, те указала да нуклеарна енергија јесте најзначајнији развојни потенцијал, да је тешко наћи неки други извор енергије са тако бројним применема у различитим пољима - медицини и у дијагностици и лечењу, фармацији, потом у привреди, пољопривреди, и бројним другим областима.



Гојковић је напоменула да је са друге стране нуклеарна енергија већ деценијама синоним стрепње, пре свега када је реч о војној примени, али и због неколико инцидената у прошлости, те подсетила да је историјски тренутак настанка свести о светској опасности моменат када је нуклеарна бомба бачена на Хирошиму и Нагасаки.



Гојковић је додала да хаварије нуклеарне електране у Чернобиљу априла 1986. године, као и у Фукашими 2011. године, потврђују да употреба нуклеарне енергије носи и ризик и додала да ни Србија није без примера акцидента, ипак неупоредиво мањих размера, када је у Винчи пре више од шест деценија група од шесторо научника била озрачена смртоносним дозама радијације.



"Код извора енергије који је тако моћан као што је нуклеарна енергија, морамо у обзир узети безбедност у свим њеним облицима - технолошком, политичком, природном, људском. Ипак, посебно се истиче људски и политички фактор", рекла је Гојковић.



Она је додала да је потенцијал стварања и деструкције који у себи носи нуклеарна енергија толики да човечанство мора да појача постојеће и пронађе или чак створи нове моделе сарадње и истовремено јача размену и солидарност.



"То је све потребно како би употреба тако моћног средства била суштински, не само технички безбедна. Ово питање је толико сложено да би се могло рећи да кроз питање нуклеарне сигурности откривамо праву дубину и сложеност питања сигурности уопште - на националном и међународном, локалном и глобалном, технолошком и људском и сваком другом плану", истакла је Гојковић.



Председница Скупштине Србије је указала да о неопходности ангажовања свих политичких актера у питању нуклеарне сигурности данас у свету потврђује и недавно одражано 141. заседање Интерпарламентарне уније у Београду, када је усвојена Београдска декларација, која, између осталог, позива на подржавање међународних напора за постепену елиминацију нуклеарног оружја, посебно смањење броја нуклеарног оружја у високој приправности и оружја које је оперативно распоређено, као и смањење броја постојећих нуклеарних бојевих глава - који је више него довољан да уништи планету више пута.



Гојковић је нагласила да је Србија доношењем Закона о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности створила услове за виши ниво заштите грађана и животне средине од штетног дејства јонизујућег зрачења и додала је у циљу веће нуклеарне сигурности ратификовала и више међународних конвенција, као и да је успешним учешћем у међународној вежби (ConvEx-3) показала спремност за благовремено деловање у случају акцидената на нуклеарним електранама у суседству.



Председница Скупштине Србије је указала да и добра вест може имати негативан призвук потврђују и неке реакције на потписивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације са циљем да развију сарадњу у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, који значи веће могућности улагања у нашу науку и истраживање, као и могућност развоја нуклеарне медицине, потом примене радијационих технологија у пољопривреди, индустрији, као и развој у области иновација, нових технологија и напредних дигиталних технологија.