Otvorena konferencija "Nuklearna sigurnost danas"
BEOGRAD: Predsednica parlamenta Maja Gojković otvorila je danas konferenciju "Nuklearna sigurnost danas" i istakla da čovečanstvo mora da nauči kako da ovlada nuklearnom energijom tako da njena upotreba bude blagotvorna i bezbedna za sve.
Cilj konferencije je da kroz saradnju sa naukom i strukom doprinese boljem razumevanju upotrebe nuklearne energije, navela je Gojković, a prenosi parlament u saopštenju.
Ona je istakla da nuklearna energija istovremeno predstavlja izvor nade i straha, te ukazala da nuklearna energija jeste najznačajniji razvojni potencijal, da je teško naći neki drugi izvor energije sa tako brojnim primenema u različitim poljima - medicini i u dijagnostici i lečenju, farmaciji, potom u privredi, poljoprivredi, i brojnim drugim oblastima.
Gojković je napomenula da je sa druge strane nuklearna energija već decenijama sinonim strepnje, pre svega kada je reč o vojnoj primeni, ali i zbog nekoliko incidenata u prošlosti, te podsetila da je istorijski trenutak nastanka svesti o svetskoj opasnosti momenat kada je nuklearna bomba bačena na Hirošimu i Nagasaki.
Gojković je dodala da havarije nuklearne elektrane u Černobilju aprila 1986. godine, kao i u Fukašimi 2011. godine, potvrđuju da upotreba nuklearne energije nosi i rizik i dodala da ni Srbija nije bez primera akcidenta, ipak neuporedivo manjih razmera, kada je u Vinči pre više od šest decenija grupa od šestoro naučnika bila ozračena smrtonosnim dozama radijacije.
"Kod izvora energije koji je tako moćan kao što je nuklearna energija, moramo u obzir uzeti bezbednost u svim njenim oblicima - tehnološkom, političkom, prirodnom, ljudskom. Ipak, posebno se ističe ljudski i politički faktor", rekla je Gojković.
Ona je dodala da je potencijal stvaranja i destrukcije koji u sebi nosi nuklearna energija toliki da čovečanstvo mora da pojača postojeće i pronađe ili čak stvori nove modele saradnje i istovremeno jača razmenu i solidarnost.
"To je sve potrebno kako bi upotreba tako moćnog sredstva bila suštinski, ne samo tehnički bezbedna. Ovo pitanje je toliko složeno da bi se moglo reći da kroz pitanje nuklearne sigurnosti otkrivamo pravu dubinu i složenost pitanja sigurnosti uopšte - na nacionalnom i međunarodnom, lokalnom i globalnom, tehnološkom i ljudskom i svakom drugom planu", istakla je Gojković.
Predsednica Skupštine Srbije je ukazala da o neophodnosti angažovanja svih političkih aktera u pitanju nuklearne sigurnosti danas u svetu potvrđuje i nedavno odražano 141. zasedanje Interparlamentarne unije u Beogradu, kada je usvojena Beogradska deklaracija, koja, između ostalog, poziva na podržavanje međunarodnih napora za postepenu eliminaciju nuklearnog oružja, posebno smanjenje broja nuklearnog oružja u visokoj pripravnosti i oružja koje je operativno raspoređeno, kao i smanjenje broja postojećih nuklearnih bojevih glava - koji je više nego dovoljan da uništi planetu više puta.
Gojković je naglasila da je Srbija donošenjem Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti stvorila uslove za viši nivo zaštite građana i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja i dodala je u cilju veće nuklearne sigurnosti ratifikovala i više međunarodnih konvencija, kao i da je uspešnim učešćem u međunarodnoj vežbi (ConvEx-3) pokazala spremnost za blagovremeno delovanje u slučaju akcidenata na nuklearnim elektranama u susedstvu.
Predsednica Skupštine Srbije je ukazala da i dobra vest može imati negativan prizvuk potvrđuju i neke reakcije na potpisivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije sa ciljem da razviju saradnju u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, koji znači veće mogućnosti ulaganja u našu nauku i istraživanje, kao i mogućnost razvoja nuklearne medicine, potom primene radijacionih tehnologija u poljoprivredi, industriji, kao i razvoj u oblasti inovacija, novih tehnologija i naprednih digitalnih tehnologija.
