На седница Скупштине Војводине под лупом извршење прошлогодишњег буџета
Пред посланицима Скупштине Војводине на седници је Предлог скупштинске одлуке о завршном рачуну буџета Војводине за прошлу годину с извештајем о извршењу за ту годину.
То је и најважнија тачка дневног реда седнице јер извршење буџета у суштини показује како је радила Покрајинска влада у prеthodnoj години, о чему кроз тај документ полаже рачун Скупштини. Документ је подржао Одбор Скупштине Војводине за буџет и финансије.
Председник Одбора Јован Лазаров, на питање „Дневника” о генералној оцени извештаја о извршењу буџета, каже да он показује да је Покрајинска влада добро радила и добро испланирала буџет јер, како објашњава, извештај показује висок степен извршења буџета. Сматра да је важно анализирати буџет од јуна 2016. године, када је Игор Мировић формирао своју владу, да би се видело шта се дешавало у спровођењу јавних политика на терену у Војводини.
„Буџет за 2016. годину износио је 57,8 милијарди, а када смо завршили 2017. годину, у покрајинској каси смо имали 68 милијарди и 239 милиона динара, односно 11 милијарди више у односу на одлуку о буџету у 2016. Години“, наводи Лазаров.
Каже да стање на терену најбоље показују кретања у привреди и запосленост. На то указују уступљени приходи од пореза на лична примања и пореза на добит правних лица, који су у прошлој години остварени у износу од 13 милијарди и 948 милиона динара, а то је 99,42 одсто од плана.
„То је изузетно висок проценат добро испланираних пореских прихода“, сматра Лазаров.
„Наглашавам да је остварење уступљених прихода од пореза 2,764 милијарде динара, односно 24, 71 одсто, веће него у 2016. години. То сведочи о резултатима који су остварени у привреди захваљујући мерама Републичке владе, фискалној консолидацији, политичкој стабилности и политици окупљања око пројеката Покрајинске владе коју је дефинисао њен председник Игор Мировић.“
У 44 општине 153 пројекта
На молбу да прокоментарише извршење буџета Управе за капитална улагања, које опозиција готово увек критикује, Лазаров напомиње да је Управа спровела поступке јавних набавки и доделила 6,3 милијарди динара за реализацију 153 пројеката у 44 војвођанске општине.
„Дакле, Управа за капитална улагања успешно је спровела и учествовала у спровођењу 95 одсто јавних набавки, које су омогућиле да 70 одсто пројеката буде реализовано на терену. За то је до краја године исплаћено готово 3,4 милијарде динара“, каже Лазаров.
„То показује да је 46 одсто опредељене своте којом располаже Управа за капитална улагања реализовано, али то не значи и да су пројекти и завршени јер се ради о великим капиталним пројектима, попут изградње зграде РТВ-а, Народног позоришта у Суботици, панчевачке болнице и других.“
О порасту запослености у Војводини говори податак из извештаја да је приход од пореза на зараде увећан 9,6 одсто, односно да је остварење 480,7 милиона динара веће, што говори о порасту запослености у Војводини.
„То јесу главни резултати ове покрајинске владе која спроводи политику окупљање око пројеката, сарадње с Републичком владом и спроводи заједничку политику у циљу привредног економског развоја“, истиче Лазаров.
Он је као пример навео да извршење буџета код реконструкције интернистичког одељења панчевачке болнице тренутно износи око 20 одсто, али, како је објаснио, управо је то та промена политике Покрајинске владе да прати динамику радова на терену и ништа не исплаћује авансно.
„Нема више исплаћивања новца без праћења ситуације на терену, да не бисмо поновили грешке које је направила, да ли намерно или ненамерно, влада Бојана Пајтића, која је пројекте плаћала авансно и они нису никад завршени па у свих 45 општина у Војводини има безброј Скадрова на Бојани“, закључује Лазаров.
На седници су на дневном реду и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о изради просторног плана посебне намене предела Вршачке планине као и извештаји о раду Педагошког завода Војводине и Фонда „Европски послови” за прошлу годину.
Е. Марјанов