Јовановић: Мањи цензус враћа политику у парламент

Директор ИПСОС сектора за истраживање јавног мњења Марко Уљаревић то види као још један уступак СНС-а опозицији.



Лидер ЛДП Чедомир Јовановић гостујући на ТВ Пинк казао је да смањење цензуса види и као Вучићеву потребу да после избора у парламенту има са ким да разговара, кога да чује, да изнесе своје аргументе и чује друге.



"Србији не треба парламент попут парламента Северне Кореје", казао је Јовановић и сматра да Вучић смањењем цензуса пружа шансу многима, али то плаћа лично.



Према његовим речима, Вучић и СНС ће неспорно имати најачу листу, која ће са избора изаћи са најачим резултатом, а по важећем закону њима би припали и важећи гласови оних листа које нису прошле цензус.



"То значи да би имао заиста јаку посланичку групу, али то није добро за земљу", наводи Јовановић.



Коментаришући изјаве дела опозиције који су најавили бојкот избора да се не могу променити изборни услови у изборној години, Јовановић каже да јесте демократско правило да се изборни услови не мењају у изборној години, али да ово треба доживети као Вучићеву жељу да што више наше друштво учини нормалнијим.



Како каже, тај део опозиције коментарише смањење цензуса као Вучићеву потребу да у парламенту има своју опозицију и истиче да је он свестан да је Скупштина место на којем он треба да буде како би се за земљу нешто боље урадило.



"Српском друштву никада нећу одузети парламент, колико год да је тамо лоша атмосфера, колико год да је бесмислено, ја нећу одузети парламент и позвати људе на улице", наглашава Јовановић.



Подсећа и да је управо тај део опозиције 2008. године, месец дана пре избора, променио изборне услове и цензус који је био три одсто подигли на пет и оцењује да су то учинили искључиво са амбицијом да ЛДП који је долазио што више зауставе.



"Мислим да је потребно да сачувамо неки елементаран ред у овој земљи и молим их да изађу на изборе, нека кажу шта треба да се уради да они то и учине. Променили смо RRA, направили читав низ промена у изборном законодавству, све је то искорак", навео је Јовановић.



Како је рекао, све то никада није представљало кључан проблем, већ је проблем што тај део опозиције тражи своју шансу, како каже, у времену које ће уследити пошто они који буду учествовали у раду парламента покушају да реше косовски проблем.



"Ми данас треба да направимо земљу. Ја сам Вучићу био противник на свим изборима, са политиком која је препознатљива, али данас не могу да водим страначку политику", каже Јовановић, додајући да не може да критикује Вучића када он потписује "мали Шенген" у тренутку када се цео свет поларизује, јер то представља и његов пут.



Јовановић истиче и да је цензус од пет одсто веома суров, да је потребно гледати ширу слику, а не појединачне странке.



Директор ИПСОС сектора за истраживање јавног мњења Марко Уљаревић гостујући на ТВ Пинк заједно са Јовановићем, казао је да је проблем са цензусом уколико је он висок то што у једном тренутку дође до девијације изборног система и он се претвори у своју супротност.



Како је појаснио, 2014. године у Србији било је 20 одсто расутих гласова, односно 20 одсто популације је гласало за некога ко није добио своје представнике у парламенту.



Наводи да са мањим цензусом постоји и боља репрезентативност, а у случају фрегментиране опозицију и високог цензуса, што је случај код нас, долази се до тога да се праве коалиције које немају никаквог смисла и у парламенту немају заједнички посланички клуб.



"Ту девијацију можемо спречити смањењем цензуса", каже Уљаревић.



Како каже, за СНС смањење цензуса може бити ризично јер иако освоје већи број гласова могу освојити мањи број мандата у Скупштини, а посебно незгодно може бити на локалним изборима, јер ће неке опозиционе странке, које су за бојкот, пробати да се организују кроз неке групе грађана и изађу на те изборе и пређу цензус.



"Ово је још један уступак СНС-а опозицији", оценио је Уљаревић.



Кометаришући наводе дела опозиције да се изборни услови не мењају у изборној години, Уљаревић сматра да то није добар аргумент.



"Реалност је да смо добили вишестраначје почетком деведесетих, а ми смо излазили око 22 пута за 30 година. То да се не мењају услови код нас није лако, посебно у амбијенту у којем имате атмосферу да треба мењати изборне услове", појашњава Уљаревић.



Сматра и да део опозиције прави грешку, јер им је главно да буду против Вучића.



"Таква кампања је могла да буде вођена деведесетих година, али ова власт има неке позитивне резултате", наводи Уљаревић.