Шта кажу странке о спуштању изборног цензуса?

Према писању Политике, на ванредној седници парламента почетком фебруара биће измењени Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима, тако да се до сада прописани цензус од пет одсто смањи на три одсто, већ за пролећне изборе.



Лидер СРС Војислав Шешељ подсећа да су радикали још 2004. године управо то предлагали, те истиче да би то омогућило ширу заступљеност политчких странака у парламенту и смањило неопходност прављења вештачких предизборних коалиција, јер се "праве коалиције" и праве после, а не пре избора.



Шешељ за Танјуг каже и да би, поред спуштања цензуса на три одсто, такође требало укинути правило да странке националних и drugh мањина имају "природни цензус", који, примећује, могу да пређу само Мађари и Бошњаци.



"Ту клаузулу треба укинути и да онда сви имају три одсто", рекао је Шешељ.



Сматра и да би само изборне листе требало да имају могућност да формирају посланичке групе, како се не би дешавало да, на пример, једна листа изађе са 12 странака, а да оне одмах после избора у скупштини формирају посебне посланичке групе, чиме, каже, ремете нормалан рад парламента.



Шешељ је навео и да, ако се већ мења закон, има и предлог да се унесе клаузула, у складу са Уставом, да посланик, ако му престане чланство у странци која га је ставила на изборну листу, аутоматски губи и мандат.



Посланик ДС Радослав Милојичић Кена, уз опаску да се изборни услови не мењају два месеца пред изборе, оцењује да променом цензуса ни власт, ни опозиција неће добити ништа.



"Власт ће свакако своје ''вациће'' и ''шешеље'' убацити у парламент, док ће СзС и даље остати слеп колику ће то штету нанети Србији", рекао је Милојичић за Танјуг.



"Какве промене да очекујемо, када је ДС на председничким изборима са Сашом Јанковићем имао 17 одсто, а Вук Јеремић пет и Бели 10 одсто. То је 32 процента. Онда дође СзС, и са Бошком и Ђиласом, нас спусти на 7 одсто. И кажу - ''добро је, да не мењамо ништа''", констатовао је Милојичић и додао су ти људи нанели већу штету опозицији, него било ко и да и даље раде исто.



Александар Шапић, који је донео одлуку да са Српским патриотским савезом (СПАС) изађе на пролећне изборе, каже да дугорочно гледано није добро спуштати цензус на три одсто, иако би теоретски значило да то њему више одговара.



"Ја сам заиста донео одлуку и пре овога и не желим себи да дозволим да доносим одлуке према томе да ли мени нешто тог дана одговара. Ја за то не бих гласао, јер мислим да то дугорочно није добро", рекао је Шапић за Танјуг.



Чини му се, каже, ако би се таква одлука доносила, да би било логичније да се "иде" на степенаст цензус - односно да он за једну странку буде три, седам за коалицију две партије, а 10 одсто за три странке.



"Знамо у прошлости како је било када су странке са малим бројем посланика одлучивале о великим стварима, ту је било условљавања... Последњих пар година СНС има апсолутну већину, али то не мора да значи да ће тако бити и у будућности", рекао је Шапић.



Генерални секретар ЛСВ Бојан Костреш не види сметње да се за такав предлог гласа, уколико се он нађе у скупштини.



"Смањење цензуса није лоша идеја", каже Костреш за Танјуг.



Он ипак указује да тај предлог не решава питање непропорционалне заступљености разних делова Србије у парламенту, те подсећа да је ЛСВ већ изашла са предлогом изборног закона по коме би Србија била организована у четири изборне јединице, са могућим преференцијалним гласањем.



Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде и један од лидера СзС, који је донео одлуку о бојкоту, сматра да председник Србије Александар Вучић размишља о смањењу цензуса, како би у парлемент убацио "своју опозицију", јер, каже Ђилас, то не би могао са цензусом од пет одсто, без обзира колико им гласова, наводно, "додао".



"Боље би било да цензус спусти не на три, него на један одсто, да би сви ''опозиционари'' којима је отворио све медије, можда, дошли до цензуса", ироничан је Ђилас.



Цензус, каже, није битан за све који су заиста против власти, коју назива "штеточинском", и који, попут СзС, неће учествовати на предстојећим, по његовом суду - "лажним изборима".



Члан Председништва ПСГ Павле Грбовић у намери да се смањи цензус види "политичку корупцију и недостојну понуду".



"Та понуда се састоји у следећем: ''немамо слободне медије и даље се врши невероватан притисак на бираче... ништа од онога што је договорено на последњем састанку у Скупштини није испоштовано, али ето, ако може уместо тога да ми спустимо цензус на три одсто''", каже он.



Грбовић је навео да власт може да спушта цензус, али да ПСГ своје критеријуме "неће спуштати", те да је у овом тренутку прилично извесно да тај покрет неће учествовати на изборима, јер се не испуњавају услови које су поставили.



Теоријски, каже, постоји могућност да ПСГ промени одлуку, али, додаје, није реч о теоријским шансама, него да ли постоји политичка воља владајуће коалиције да примени договорено, а она, верује, не постоји.



У Покрету Метла 2020 за Танјуг кажу да су Србији више од, како их називају, козметичких промена потребне корените промене изборног система, како би се омогућило грађанима да гласају за људе са именом и презименом, а не за странке.



Тиме би се, сматрају, коначно разбила претерана снага политичких организација и њихов "катастрофалан утицај на целокупан јавни живот у земљи".



Удружење "1 од 5 милиона" сматра да би предлог о којем пише Политика био "новогодишњи поклон" "председнику ПСГ Сергеју Трифуновићу, председнику Нове странке Зорану Живковићу и функционерки СМС Татјани Мацури", алудирајући на њихов још нејасан став око изласка на изборе.



Истовремено им поручују да ако изађу на изборе због мањег цензуса ипак неће победити власт, али ће "уништити јединство које су грађани на улици градили више од годину дана".



Социјалисти, део владајуће већине, кажу да су свакако спремни да о том предлогу разговарају, ако ће побољшати изборне услове.



"Као и увек, о свим важним питањима, најпре унутар коалиције, разговараће лидери странака, Александар Вучић и Ивица Дачић", рекао је шеф посланика СПС у Скупштини Србије Ђорђе Милићевић за Танјуг.