Jovanović: Manji cenzus vraća politiku u parlament

Direktor IPSOS sektora za istraživanje javnog mnjenja Marko Uljarević to vidi kao još jedan ustupak SNS-a opoziciji.



Lider LDP Čedomir Jovanović gostujući na TV Pink kazao je da smanjenje cenzusa vidi i kao Vučićevu potrebu da posle izbora u parlamentu ima sa kim da razgovara, koga da čuje, da iznese svoje argumente i čuje druge.



"Srbiji ne treba parlament poput parlamenta Severne Koreje", kazao je Jovanović i smatra da Vučić smanjenjem cenzusa pruža šansu mnogima, ali to plaća lično.



Prema njegovim rečima, Vučić i SNS će nesporno imati najaču listu, koja će sa izbora izaći sa najačim rezultatom, a po važećem zakonu njima bi pripali i važeći glasovi onih lista koje nisu prošle cenzus.



"To znači da bi imao zaista jaku poslaničku grupu, ali to nije dobro za zemlju", navodi Jovanović.



Komentarišući izjave dela opozicije koji su najavili bojkot izbora da se ne mogu promeniti izborni uslovi u izbornoj godini, Jovanović kaže da jeste demokratsko pravilo da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, ali da ovo treba doživeti kao Vučićevu želju da što više naše društvo učini normalnijim.



Kako kaže, taj deo opozicije komentariše smanjenje cenzusa kao Vučićevu potrebu da u parlamentu ima svoju opoziciju i ističe da je on svestan da je Skupština mesto na kojem on treba da bude kako bi se za zemlju nešto bolje uradilo.



"Srpskom društvu nikada neću oduzeti parlament, koliko god da je tamo loša atmosfera, koliko god da je besmisleno, ja neću oduzeti parlament i pozvati ljude na ulice", naglašava Jovanović.



Podseća i da je upravo taj deo opozicije 2008. godine, mesec dana pre izbora, promenio izborne uslove i cenzus koji je bio tri odsto podigli na pet i ocenjuje da su to učinili isključivo sa ambicijom da LDP koji je dolazio što više zaustave.



"Mislim da je potrebno da sačuvamo neki elementaran red u ovoj zemlji i molim ih da izađu na izbore, neka kažu šta treba da se uradi da oni to i učine. Promenili smo RRA, napravili čitav niz promena u izbornom zakonodavstvu, sve je to iskorak", naveo je Jovanović.



Kako je rekao, sve to nikada nije predstavljalo ključan problem, već je problem što taj deo opozicije traži svoju šansu, kako kaže, u vremenu koje će uslediti pošto oni koji budu učestvovali u radu parlamenta pokušaju da reše kosovski problem.



"Mi danas treba da napravimo zemlju. Ja sam Vučiću bio protivnik na svim izborima, sa politikom koja je prepoznatljiva, ali danas ne mogu da vodim stranačku politiku", kaže Jovanović, dodajući da ne može da kritikuje Vučića kada on potpisuje "mali Šengen" u trenutku kada se ceo svet polarizuje, jer to predstavlja i njegov put.



Jovanović ističe i da je cenzus od pet odsto veoma surov, da je potrebno gledati širu sliku, a ne pojedinačne stranke.



Direktor IPSOS sektora za istraživanje javnog mnjenja Marko Uljarević gostujući na TV Pink zajedno sa Jovanovićem, kazao je da je problem sa cenzusom ukoliko je on visok to što u jednom trenutku dođe do devijacije izbornog sistema i on se pretvori u svoju suprotnost.



Kako je pojasnio, 2014. godine u Srbiji bilo je 20 odsto rasutih glasova, odnosno 20 odsto populacije je glasalo za nekoga ko nije dobio svoje predstavnike u parlamentu.



Navodi da sa manjim cenzusom postoji i bolja reprezentativnost, a u slučaju fregmentirane opoziciju i visokog cenzusa, što je slučaj kod nas, dolazi se do toga da se prave koalicije koje nemaju nikakvog smisla i u parlamentu nemaju zajednički poslanički klub.



"Tu devijaciju možemo sprečiti smanjenjem cenzusa", kaže Uljarević.



Kako kaže, za SNS smanjenje cenzusa može biti rizično jer iako osvoje veći broj glasova mogu osvojiti manji broj mandata u Skupštini, a posebno nezgodno može biti na lokalnim izborima, jer će neke opozicione stranke, koje su za bojkot, probati da se organizuju kroz neke grupe građana i izađu na te izbore i pređu cenzus.



"Ovo je još jedan ustupak SNS-a opoziciji", ocenio je Uljarević.



Kometarišući navode dela opozicije da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, Uljarević smatra da to nije dobar argument.



"Realnost je da smo dobili višestranačje početkom devedesetih, a mi smo izlazili oko 22 puta za 30 godina. To da se ne menjaju uslovi kod nas nije lako, posebno u ambijentu u kojem imate atmosferu da treba menjati izborne uslove", pojašnjava Uljarević.



Smatra i da deo opozicije pravi grešku, jer im je glavno da budu protiv Vučića.



"Takva kampanja je mogla da bude vođena devedesetih godina, ali ova vlast ima neke pozitivne rezultate", navodi Uljarević.