КАКО ИЗГЛЕДА ПРОСЕЧНИ СРПСКИ БИРАЧ Многи ће се препознати НАЈВАЖНИЈА СТВАР ЗА МНОГЕ ЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Просечни српски бирач је средовечан мушкарац стар око 50 година, живи у мањем месту у Шумадији, има кров над главом и месечна примања око медијалне плате, односно 65.000 динара.
Због тога га на изборима највише интересује бољи животни стандард и економска стабилност па тек онда борба против криминала и корупције и питање Косова и Метохије.
Последњих година избори у Србији одржавају се готово сваке године па се поставља питање који су бирачи најревноснији у обављању те грађанске дужности и да ли се у том погледу нешто променило у односу на prеthodnе деценије?
Предраг Лацмановић, програмски директор агенције "Фактор плус", истиче за "Блиц" да су раније биле веће разлике између бирача у Србији.
- Постојале су значајније разлике између бирача из урбаних и руралних средина, што је било условљено и стиловима живота. Сада су разлике све мање, иако и даље постоје, рецимо, између Београда, Војводине и централне Србије или по годинама и роду - оцењује Лацмановић.
Како каже, генерално бирачи су све едукованији.
- Приметно је да разум превазилази идеологије. Бирач сада више гледа шта је урађено. Такође, више се слуша шта се говори, а не читају се програми - анализира Лацмановић.
Прво се гледа у новчаник
Лацмановић примећује да се не мења приоритет за просечног српског бирача.
- И даље је животни стандард на првом месту највећем броју бирача па онда све остало. Једноставно, не живимо у пребогатој земљи. Дакле, прво се гледа у новчаник. Како буде бољи стандард, тако ће доћи у први план и идеологије. Видимо на Западу да је јачала десница због мигрантске кризе. Али, чим је дошло до инфлације, одмах су се многи вратили животном стандарду - објашњава Лацмановић.
Александар Ивковић, истраживач из Центра за савремену политику, слаже се да су просечном српском бирачу најважнија економска питања.
- Приоритет су му борба против незапослености, животни стандард и економска стабилност. На другом месту су борба против корупције и криминала па тек на трећем Косово и Метохија осим ако не избије нека криза на Косову. Тада расте интересовање за ту тему - оцењује за "Блиц" Ивковић.
Како каже, приоритети просечног српског бирача су и главне теме актуелне изборне кампање.
- Власт се углавном бави питањима животног стандарда и економске стабилности док је опозицији у фокусу борба против корупције и криминала и Косово. Прозападној опозицији је најбитнија борба против корупције и криминала, а десно оријентисаној опозицији Косово - анализира Ивковић.
Највише апстинената у Војводини
Просечна излазност на изборима у Србији креће се око 58-59 одсто, а највише апстинената има међу младима и то у Војводини, показала су последња истраживања. Према тим подацима, тек свака друга млада особа у Србији гласа што значи да је излазност пунолетника до 30 година за око 20 нижа у односу на друге генерације.
Наш саговорник не сматра да су бирачи у Србији незаинтересовани за гласање.
- Излазност од 58-59 одсто није мала већ реално висока ако се изузме велики број људи који живи у иностранству, а имају право гласа. То значи да је реална излазност око 70 процената. Видећемо како ће бити на овим изборима и да ли су се људи можда мало уморили пошто смо прошле године већ имали изборе - наводи Ивковић.
Истраживач из Центра за савремену политику додаје да је "излазност нешто нижа у Војводини и Београду него у централној Србији".
- У мањим срединама је већа излазност зато што добро организоване странке могу лакше да дођу до бирача. Иначе, нема практично никакве разлике у полу бирача иако дуго влада мишљење да мушкарци чешће гласају од жена - закључује Ивковић.
Блиц