KAKO IZGLEDA PROSEČNI SRPSKI BIRAČ Mnogi će se prepoznati NAJVAŽNIJA STVAR ZA MNOGE JE IZNENAĐENJE
Prosečni srpski birač je sredovečan muškarac star oko 50 godina, živi u manjem mestu u Šumadiji, ima krov nad glavom i mesečna primanja oko medijalne plate, odnosno 65.000 dinara.
Zbog toga ga na izborima najviše interesuje bolji životni standard i ekonomska stabilnost pa tek onda borba protiv kriminala i korupcije i pitanje Kosova i Metohije.
Poslednjih godina izbori u Srbiji održavaju se gotovo svake godine pa se postavlja pitanje koji su birači najrevnosniji u obavljanju te građanske dužnosti i da li se u tom pogledu nešto promenilo u odnosu na prethodne decenije?
Predrag Lacmanović, programski direktor agencije "Faktor plus", ističe za "Blic" da su ranije bile veće razlike između birača u Srbiji.
- Postojale su značajnije razlike između birača iz urbanih i ruralnih sredina, što je bilo uslovljeno i stilovima života. Sada su razlike sve manje, iako i dalje postoje, recimo, između Beograda, Vojvodine i centralne Srbije ili po godinama i rodu - ocenjuje Lacmanović.
Kako kaže, generalno birači su sve edukovaniji.
- Primetno je da razum prevazilazi ideologije. Birač sada više gleda šta je urađeno. Takođe, više se sluša šta se govori, a ne čitaju se programi - analizira Lacmanović.
Prvo se gleda u novčanik
Lacmanović primećuje da se ne menja prioritet za prosečnog srpskog birača.
- I dalje je životni standard na prvom mestu najvećem broju birača pa onda sve ostalo. Jednostavno, ne živimo u prebogatoj zemlji. Dakle, prvo se gleda u novčanik. Kako bude bolji standard, tako će doći u prvi plan i ideologije. Vidimo na Zapadu da je jačala desnica zbog migrantske krize. Ali, čim je došlo do inflacije, odmah su se mnogi vratili životnom standardu - objašnjava Lacmanović.
Aleksandar Ivković, istraživač iz Centra za savremenu politiku, slaže se da su prosečnom srpskom biraču najvažnija ekonomska pitanja.
- Prioritet su mu borba protiv nezaposlenosti, životni standard i ekonomska stabilnost. Na drugom mestu su borba protiv korupcije i kriminala pa tek na trećem Kosovo i Metohija osim ako ne izbije neka kriza na Kosovu. Tada raste interesovanje za tu temu - ocenjuje za "Blic" Ivković.
Kako kaže, prioriteti prosečnog srpskog birača su i glavne teme aktuelne izborne kampanje.
- Vlast se uglavnom bavi pitanjima životnog standarda i ekonomske stabilnosti dok je opoziciji u fokusu borba protiv korupcije i kriminala i Kosovo. Prozapadnoj opoziciji je najbitnija borba protiv korupcije i kriminala, a desno orijentisanoj opoziciji Kosovo - analizira Ivković.
Najviše apstinenata u Vojvodini
Prosečna izlaznost na izborima u Srbiji kreće se oko 58-59 odsto, a najviše apstinenata ima među mladima i to u Vojvodini, pokazala su poslednja istraživanja. Prema tim podacima, tek svaka druga mlada osoba u Srbiji glasa što znači da je izlaznost punoletnika do 30 godina za oko 20 niža u odnosu na druge generacije.
Naš sagovornik ne smatra da su birači u Srbiji nezainteresovani za glasanje.
- Izlaznost od 58-59 odsto nije mala već realno visoka ako se izuzme veliki broj ljudi koji živi u inostranstvu, a imaju pravo glasa. To znači da je realna izlaznost oko 70 procenata. Videćemo kako će biti na ovim izborima i da li su se ljudi možda malo umorili pošto smo prošle godine već imali izbore - navodi Ivković.
Istraživač iz Centra za savremenu politiku dodaje da je "izlaznost nešto niža u Vojvodini i Beogradu nego u centralnoj Srbiji".
- U manjim sredinama je veća izlaznost zato što dobro organizovane stranke mogu lakše da dođu do birača. Inače, nema praktično nikakve razlike u polu birača iako dugo vlada mišljenje da muškarci češće glasaju od žena - zaključuje Ivković.
Blic