ИНТЕРВЈУ Милош Вучевић: „Наставићемо да градимо мостове“

- Проблем Косова Метохије је вишедеценијски, вековни проблем. Видећете за ових последњих 150 година колико се мењала и управа и територијални државни статус Косова и Метохије и да суштински ниједно решење није било дуго одрживо. За нас је посебно проблематично да у мандату, у време када је Косово и Метохија била у саставу Републике Србије као аутономна покрајина у саставу СФРЈ ми смо имали негативне популационе трендове у односу на Србе на Косову и Метохију. То је свакако закомпликовало и отежало позицију преосталих Срба, односно утицај Србије на том делу територије наше државе. Али, дозвољавам да људи који воде вероватно најтеже послове за Србију, а то су разговори са Приштином имају неки бољи преглед ситуације. Добро би било ако би Сједињене Америчке Државе и Руска Федерација ушле директно у те разговоре.

Какви су изгледи да се то догоди?

- Колико видим министар Дачић је рекао да нема промене формата, али ако би ушле ове две највеће светске силе у разговоре, мислим да би били ближе постизању једног компромисног решења које је насушна потреба пре свега Србије и Срба. То би донело додатну стабилност и створило услове да даље економски напредујемо, да заштитимо народ на Косово и Метохију и наше националне интересе, а наставимо економски да снажимо државу и помажемо наш народ, Републику Српску, Србе у Црној Гори и све наше сународнике. За то је потребна много много јача и снажнија Србија, како ми желимо и на путу на којем се она данас налази. Видите кад год причамо о отварању нових фабрика, болница, аутопутева, неко прича о рату, санкцијама, таксама, неким војскама... Колико год се Србија трудила да прича о позитивним стварима који утичу на квалитет живота не само у Србији него у целом региону, истовремено около чујете само причу о неким инцидентима, уценама, претњама, мржњама... То апсолутно не ствара добар амбијент ни за њих саме ни за цео регион. Ми не смемо бити таоци такве политике, и не смемо ни случајно упасти у негативни емотивни набој, па да оптерећени тим стварима почнемо реплицирати на исти начин. Морамо се држати нашег курса. Србија је спремна да настави преговоре, нисмо ни напуштали тај курс. Увек је боље да разговарамо не знам колико дана и година него да и пола сата имамо неку пуцњаву. Србија остаје на путу мира, политичке стабилности и разговора који треба да воде до коначног решења, али сви морају знати да Србија неће дозволити никакав нови бљесак или нову олују. Србија нече дозволити да неко почисти преостале Србе на Косово и Метохију и да практично етнички потпуно очисти Косово од Срба. То је врло битно да сви у региону јасно и гласно разумеју.

Да ли је Приштина могла без подршке са стране да донесе одлуку о стопостотном повећању таксе на српску робу?

- Ми Срби, грађани Србије суштински немамо проблем са Приштином него имамо с много јачим фактором, с покровитељима и патронима такозване косовске независности. Немамо никакву дилему да Приштина није могла сама од себе донети одлуку о таксама или одлуку о војсци Косова. Без подршке најачих светских сила то не може да се реализује. 

Како коментаришете протесте опозиције и наводе о формирању владе у сенци у Паризу?

- Свако има право да изрази своје политичке ставове, мисли и идеје. Право је да они који нису задовољни искажу своје неслагање на различите начине, између осталог и путем окупљања грађана и протестне шетње. Најважније је да не долази до нарушавање јавног реда и мира, безбедности, живота и здравља других људи, односно имовине, да ником не пада на памет да такав скуп искористи и да учини нешто што је незаконито, да угрожава оне који различито политички мисле,  да заузима неке објекте, прави слике хаоса, сцене насиља...Све док је овим оквирима, то је легитимно право да се људи окупљају и имају своје пароле. Ја се дубоко не слажем с њима, али дозвољавам да је то нешто, што је хајде да кажем природно са демократским процесима и демократским системима. 

Какав је ваш став у односу на поруке које ових дана шаљу поједини представници опозиције?

- Све поруке нису баш природне и логичне. Често су врло вулгарне, најблаже речено непристојне, попут позива на силовање премијерке, вешање председника, поруке да председник државе има још пар сати да емигрира у Мађарску, јер не знам шта ће се десити, да ће сви бити похапшени који су у некој политичкој гарнитури. Они не скривају да ће одмах донети закон о лустрацији, да ће практично све санкционисати који другачије мисле. То треба да брине не само нас из неке друге политичке опције него изнад свега грађане државе. И видите да их брине, видите да то не подржавају на свим изборима. Колико заоштре тонове и поруке, толико им падне подршка међу грађанима. Јер грађани неће, заиста неће, не желе да чују да неко хоће некога да туче, бије, веша, силује, да ће да прогони. Људи хоће да причају о томе да ли можемо да имамо више фабрика, да ли можемо да отворимо радна места, како нашу децу да задржимо у Србији, како да имамо боље аутопутеве, како да се кандидујемо за највећа светска спорстка такмичења, како да будемо атрактивнији за туристе, како да наставимо тај тренд, како да побеђујемо на европском такмичењу, како да будемо конкурентнији у региону и Европи, како људи боље да живе, како да имају више пара... То су теме. Људи су сити порука мржње. Хоће да виде резултате. И напослетку искрено мислим да грађани не верују Ђиласу, Јеремићу, целој тој Шолаковој екипи и Мишковићу. Тешко да неко може поверовати да Ђилас жели свеопште добро кад се лично обогатио за 500 милиона евра за четири и по године колико је предводио град Београд као градоначелник. То је два годишња буџета Града Новог Сада! О чему се ту ради? Како је то могуће? Како је могуће да Јеремић прима од неких амбасада паре? Како је могуће да је имао све те послове које је имао и да за то га не питају? Зашто амбасадор Катара из Немачке или САД има интерес да га плаћа? За Српску напредну странку знамо да има посланике и највећи број чланова, али одакле њима паре за кампању? Потпуно је једно безумље завладао на опозиционој сцени са те стране опозиције.  Невероватно шта Бошко Обрадовић ради. Човек иде камером и прети у нади да ће доћи до још неког већег инцидента. Све што ради усмерено је да изазове још већи инцидент. Вређа, упада у полицијску станицу и прети полицији... 

Који је догађај био за вас најзначајнији у 2018. години?

-       Има пуно ствари који су обележили годину и да Нови Сад се креће у добром правцу. Свакако мислим да је свеопшти утисак новосадске јавности да је најлепши догађај у 2018. години јесте отварање Жежељевог моста. Он има велики значај у грађевинско инфраструктурном саобраћајном смислу, али је и много снажна симболика. Добили смо јако леп мост који одише снагом и наравно коначно повратили сва три моста која су нам у НАТО агресији срушени 1999. године. Ето, Нови Сад после 19 година има сва три моста.  Али, оно што сам рекао на отварању споменика, односно тих дана, ми ту не стајемо него већ причамо о будућим мостовима пошто не се задовољавамо тиме да су нам вратили оно што су незаконито одузели. Причамо о томе шта треба даље да радимо. Зато смо и расписали јавну набавку за идејни пројекат четвртог моста преко Дунава који треба додатно да растерети саобраћај у самом граду, односно у језгру града. То није само прича, нити желим тако да представим да ће се то дестити у наредних пет-шест месеци или годину дана. Ради се о врло сложеном и скупом пројекту, али ако не верујете у те ствари никад се неће остварити. Желим да урадимо све што је до нас да до 2024. спремимо све да може почети изградња да завршимо пројекте, планске акте и да решимо имовинско правне односе, а онда заједно са Републичком и Покрајинском владом да седнемо и видимо финансијски пакет за тај капитални пројекат. Нови Сад не сме да стане, не сме да се задовољи само са три моста. Хвала свима који су учествовали да завршимо Жежељев мост, али сад морамо да причамо о будућим мостовима. Време иде даље, стижу нове генерације, град расте, има потребе за новим инфраструктурним пројектима, има потребе за новим мостовима. И парола, односно мотив за престоницу европске културе нам је била „За нове мостове“.  Није то баш свима пријало у Европи.

Зашто некоме не би пријала таква парола? 

-       Па вероватно их много гризе савест. Девојке и младићи из Фондације посебно су истицали да је Нови Сад специфичан град зато што има више мостова испод Дунава него на Дунаву, али данас као што видите мења се ситуација. Данас, 28. децембра кад разговарамо, пуштен је саобраћај кроз Београдски кеј и веома сам срећан због тога. Вратили смо кеј у пуном капацитету, олакшали саобраћај на једном од најоптерећенијих праваца. То доприноси бољој саобраћајној повезаности са Улицом Бајчи Жилинског, аутопутем Београд-Суботица и улазом из Зрењанина односно Баната.  Створили смо услове и да кренемо у реконструкцију Улице Марака Миљанова која је претрпела оштећење за време изградње Жежељевог моста као и у реконструкцију улица у Алмашком крају. 

-       Волео бих прво да се захвалим Новосађанима на подршци у 2018. години. Захваљујући Новосађанима и новосадској привреди ми смо били у стању да улажемо у много пројеката, да појачамо подршку различитим слојевима друштва, различитим категоријама људи са различитим социјалним статусима. Захваљујући Новосађанима ми смо постали престоница европске културе и европска престоница младих, захваљујући привреди у Новом Саду и грађанима ми данас имамо за пет милијарди динара већи буџет у односу на буџет из 2012. године, а говорим само о буџету који се заради у једној години, не о суфицитима, не о пренесеним средствима, не о неким муниципалним обвезницама него о ономе што се у граду заради за једну годину. Резултати тога су да имамо много већи број запослених, већи број инвестиција, да се грађевинска пробудила, да је веће интересовање за грађевинско земљиште, имамо већи број пописаних објеката за који се плаћа порез на имовину, а унели смо на хиљаде и хиљаде нових објеката за који се плаћа порез за имовину, стога ми асфалтирамо улице, градимо обданишта, субвенционишемо боравак деце у приватним вртићима, помажемо пензионерима, финансирамо спортске клубове, културна друштва. Улажемо генерално у културу и стога смо били у стању да ове године уплатимо 10 милиона динара из буџета града у буџетски фонд за лечење деце у иностранство и да будемо прави пример другим градовима и општинама. Prеthodnе две године смо уплатили по пет милиона, ове године смо могли да уплатимо 10 за лечење деце у иностранство и да покажемо како се води одговорна политика. Неспорно је да смо економски ојачали град.

Ержебет Марјанов

Фото: Б. Лучић