INTERVJU Miloš Vučević: „Nastavićemo da gradimo mostove“

- Problem Kosova Metohije je višedecenijski, vekovni problem. Videćete za ovih poslednjih 150 godina koliko se menjala i uprava i teritorijalni državni status Kosova i Metohije i da suštinski nijedno rešenje nije bilo dugo održivo. Za nas je posebno problematično da u mandatu, u vreme kada je Kosovo i Metohija bila u sastavu Republike Srbije kao autonomna pokrajina u sastavu SFRJ mi smo imali negativne populacione trendove u odnosu na Srbe na Kosovu i Metohiju. To je svakako zakomplikovalo i otežalo poziciju preostalih Srba, odnosno uticaj Srbije na tom delu teritorije naše države. Ali, dozvoljavam da ljudi koji vode verovatno najteže poslove za Srbiju, a to su razgovori sa Prištinom imaju neki bolji pregled situacije. Dobro bi bilo ako bi Sjedinjene Američke Države i Ruska Federacija ušle direktno u te razgovore.

Kakvi su izgledi da se to dogodi?

- Koliko vidim ministar Dačić je rekao da nema promene formata, ali ako bi ušle ove dve najveće svetske sile u razgovore, mislim da bi bili bliže postizanju jednog kompromisnog rešenja koje je nasušna potreba pre svega Srbije i Srba. To bi donelo dodatnu stabilnost i stvorilo uslove da dalje ekonomski napredujemo, da zaštitimo narod na Kosovo i Metohiju i naše nacionalne interese, a nastavimo ekonomski da snažimo državu i pomažemo naš narod, Republiku Srpsku, Srbe u Crnoj Gori i sve naše sunarodnike. Za to je potrebna mnogo mnogo jača i snažnija Srbija, kako mi želimo i na putu na kojem se ona danas nalazi. Vidite kad god pričamo o otvaranju novih fabrika, bolnica, autoputeva, neko priča o ratu, sankcijama, taksama, nekim vojskama... Koliko god se Srbija trudila da priča o pozitivnim stvarima koji utiču na kvalitet života ne samo u Srbiji nego u celom regionu, istovremeno okolo čujete samo priču o nekim incidentima, ucenama, pretnjama, mržnjama... To apsolutno ne stvara dobar ambijent ni za njih same ni za ceo region. Mi ne smemo biti taoci takve politike, i ne smemo ni slučajno upasti u negativni emotivni naboj, pa da opterećeni tim stvarima počnemo replicirati na isti način. Moramo se držati našeg kursa. Srbija je spremna da nastavi pregovore, nismo ni napuštali taj kurs. Uvek je bolje da razgovaramo ne znam koliko dana i godina nego da i pola sata imamo neku pucnjavu. Srbija ostaje na putu mira, političke stabilnosti i razgovora koji treba da vode do konačnog rešenja, ali svi moraju znati da Srbija neće dozvoliti nikakav novi bljesak ili novu oluju. Srbija neče dozvoliti da neko počisti preostale Srbe na Kosovo i Metohiju i da praktično etnički potpuno očisti Kosovo od Srba. To je vrlo bitno da svi u regionu jasno i glasno razumeju.

Da li je Priština mogla bez podrške sa strane da donese odluku o stopostotnom povećanju takse na srpsku robu?

- Mi Srbi, građani Srbije suštinski nemamo problem sa Prištinom nego imamo s mnogo jačim faktorom, s pokroviteljima i patronima takozvane kosovske nezavisnosti. Nemamo nikakvu dilemu da Priština nije mogla sama od sebe doneti odluku o taksama ili odluku o vojsci Kosova. Bez podrške najačih svetskih sila to ne može da se realizuje. 

Kako komentarišete proteste opozicije i navode o formiranju vlade u senci u Parizu?

- Svako ima pravo da izrazi svoje političke stavove, misli i ideje. Pravo je da oni koji nisu zadovoljni iskažu svoje neslaganje na različite načine, između ostalog i putem okupljanja građana i protestne šetnje. Najvažnije je da ne dolazi do narušavanje javnog reda i mira, bezbednosti, života i zdravlja drugih ljudi, odnosno imovine, da nikom ne pada na pamet da takav skup iskoristi i da učini nešto što je nezakonito, da ugrožava one koji različito politički misle,  da zauzima neke objekte, pravi slike haosa, scene nasilja...Sve dok je ovim okvirima, to je legitimno pravo da se ljudi okupljaju i imaju svoje parole. Ja se duboko ne slažem s njima, ali dozvoljavam da je to nešto, što je hajde da kažem prirodno sa demokratskim procesima i demokratskim sistemima. 

Kakav je vaš stav u odnosu na poruke koje ovih dana šalju pojedini predstavnici opozicije?

- Sve poruke nisu baš prirodne i logične. Često su vrlo vulgarne, najblaže rečeno nepristojne, poput poziva na silovanje premijerke, vešanje predsednika, poruke da predsednik države ima još par sati da emigrira u Mađarsku, jer ne znam šta će se desiti, da će svi biti pohapšeni koji su u nekoj političkoj garnituri. Oni ne skrivaju da će odmah doneti zakon o lustraciji, da će praktično sve sankcionisati koji drugačije misle. To treba da brine ne samo nas iz neke druge političke opcije nego iznad svega građane države. I vidite da ih brine, vidite da to ne podržavaju na svim izborima. Koliko zaoštre tonove i poruke, toliko im padne podrška među građanima. Jer građani neće, zaista neće, ne žele da čuju da neko hoće nekoga da tuče, bije, veša, siluje, da će da progoni. Ljudi hoće da pričaju o tome da li možemo da imamo više fabrika, da li možemo da otvorimo radna mesta, kako našu decu da zadržimo u Srbiji, kako da imamo bolje autoputeve, kako da se kandidujemo za najveća svetska sporstka takmičenja, kako da budemo atraktivniji za turiste, kako da nastavimo taj trend, kako da pobeđujemo na evropskom takmičenju, kako da budemo konkurentniji u regionu i Evropi, kako ljudi bolje da žive, kako da imaju više para... To su teme. Ljudi su siti poruka mržnje. Hoće da vide rezultate. I naposletku iskreno mislim da građani ne veruju Đilasu, Jeremiću, celoj toj Šolakovoj ekipi i Miškoviću. Teško da neko može poverovati da Đilas želi sveopšte dobro kad se lično obogatio za 500 miliona evra za četiri i po godine koliko je predvodio grad Beograd kao gradonačelnik. To je dva godišnja budžeta Grada Novog Sada! O čemu se tu radi? Kako je to moguće? Kako je moguće da Jeremić prima od nekih ambasada pare? Kako je moguće da je imao sve te poslove koje je imao i da za to ga ne pitaju? Zašto ambasador Katara iz Nemačke ili SAD ima interes da ga plaća? Za Srpsku naprednu stranku znamo da ima poslanike i najveći broj članova, ali odakle njima pare za kampanju? Potpuno je jedno bezumlje zavladao na opozicionoj sceni sa te strane opozicije.  Neverovatno šta Boško Obradović radi. Čovek ide kamerom i preti u nadi da će doći do još nekog većeg incidenta. Sve što radi usmereno je da izazove još veći incident. Vređa, upada u policijsku stanicu i preti policiji... 

Koji je događaj bio za vas najznačajniji u 2018. godini?

-       Ima puno stvari koji su obeležili godinu i da Novi Sad se kreće u dobrom pravcu. Svakako mislim da je sveopšti utisak novosadske javnosti da je najlepši događaj u 2018. godini jeste otvaranje Žeželjevog mosta. On ima veliki značaj u građevinsko infrastrukturnom saobraćajnom smislu, ali je i mnogo snažna simbolika. Dobili smo jako lep most koji odiše snagom i naravno konačno povratili sva tri mosta koja su nam u NATO agresiji srušeni 1999. godine. Eto, Novi Sad posle 19 godina ima sva tri mosta.  Ali, ono što sam rekao na otvaranju spomenika, odnosno tih dana, mi tu ne stajemo nego već pričamo o budućim mostovima pošto ne se zadovoljavamo time da su nam vratili ono što su nezakonito oduzeli. Pričamo o tome šta treba dalje da radimo. Zato smo i raspisali javnu nabavku za idejni projekat četvrtog mosta preko Dunava koji treba dodatno da rastereti saobraćaj u samom gradu, odnosno u jezgru grada. To nije samo priča, niti želim tako da predstavim da će se to destiti u narednih pet-šest meseci ili godinu dana. Radi se o vrlo složenom i skupom projektu, ali ako ne verujete u te stvari nikad se neće ostvariti. Želim da uradimo sve što je do nas da do 2024. spremimo sve da može početi izgradnja da završimo projekte, planske akte i da rešimo imovinsko pravne odnose, a onda zajedno sa Republičkom i Pokrajinskom vladom da sednemo i vidimo finansijski paket za taj kapitalni projekat. Novi Sad ne sme da stane, ne sme da se zadovolji samo sa tri mosta. Hvala svima koji su učestvovali da završimo Žeželjev most, ali sad moramo da pričamo o budućim mostovima. Vreme ide dalje, stižu nove generacije, grad raste, ima potrebe za novim infrastrukturnim projektima, ima potrebe za novim mostovima. I parola, odnosno motiv za prestonicu evropske kulture nam je bila „Za nove mostove“.  Nije to baš svima prijalo u Evropi.

Zašto nekome ne bi prijala takva parola? 

-       Pa verovatno ih mnogo grize savest. Devojke i mladići iz Fondacije posebno su isticali da je Novi Sad specifičan grad zato što ima više mostova ispod Dunava nego na Dunavu, ali danas kao što vidite menja se situacija. Danas, 28. decembra kad razgovaramo, pušten je saobraćaj kroz Beogradski kej i veoma sam srećan zbog toga. Vratili smo kej u punom kapacitetu, olakšali saobraćaj na jednom od najopterećenijih pravaca. To doprinosi boljoj saobraćajnoj povezanosti sa Ulicom Bajči Žilinskog, autoputem Beograd-Subotica i ulazom iz Zrenjanina odnosno Banata.  Stvorili smo uslove i da krenemo u rekonstrukciju Ulice Maraka Miljanova koja je pretrpela oštećenje za vreme izgradnje Žeželjevog mosta kao i u rekonstrukciju ulica u Almaškom kraju. 

-       Voleo bih prvo da se zahvalim Novosađanima na podršci u 2018. godini. Zahvaljujući Novosađanima i novosadskoj privredi mi smo bili u stanju da ulažemo u mnogo projekata, da pojačamo podršku različitim slojevima društva, različitim kategorijama ljudi sa različitim socijalnim statusima. Zahvaljujući Novosađanima mi smo postali prestonica evropske kulture i evropska prestonica mladih, zahvaljujući privredi u Novom Sadu i građanima mi danas imamo za pet milijardi dinara veći budžet u odnosu na budžet iz 2012. godine, a govorim samo o budžetu koji se zaradi u jednoj godini, ne o suficitima, ne o prenesenim sredstvima, ne o nekim municipalnim obveznicama nego o onome što se u gradu zaradi za jednu godinu. Rezultati toga su da imamo mnogo veći broj zaposlenih, veći broj investicija, da se građevinska probudila, da je veće interesovanje za građevinsko zemljište, imamo veći broj popisanih objekata za koji se plaća porez na imovinu, a uneli smo na hiljade i hiljade novih objekata za koji se plaća porez za imovinu, stoga mi asfaltiramo ulice, gradimo obdaništa, subvencionišemo boravak dece u privatnim vrtićima, pomažemo penzionerima, finansiramo sportske klubove, kulturna društva. Ulažemo generalno u kulturu i stoga smo bili u stanju da ove godine uplatimo 10 miliona dinara iz budžeta grada u budžetski fond za lečenje dece u inostranstvo i da budemo pravi primer drugim gradovima i opštinama. Prethodne dve godine smo uplatili po pet miliona, ove godine smo mogli da uplatimo 10 za lečenje dece u inostranstvo i da pokažemo kako se vodi odgovorna politika. Nesporno je da smo ekonomski ojačali grad.

Eržebet Marjanov

Foto: B. Lučić