Хртковчани: Слога јача од политике, оставите прошлост на миру

Хртковци, село румске општине, последње две недеље у центру је медијске пажње, прво због пресуде жалбеног већа Механизма за међународне кривичне судове председнику Српске радикалне странке Војиславу Шешељу на казну од десет година затвора због подстицања прогона Хрвата из тога села 1992. године, а затим и због Шешељеве најаве „да је спреман да понови тај злочин” и заказивања митинга СРС-а у том месту за Ђурђевдан, 6. маја.

Бројне новинарске екипе свакодневно обилазе место у потрази за причом, а мештани већ с подозрењем гледају на свакодневне посете „седме силе” Хртковцима.

– Политика ме не интересује и доста ми је више и приче о митингу и Шешељу, а и новинара – каже један од мештана. – Митинг је, колико чујем, забрањен, али ви сте ту, а то већ не слути на добро. Но, надам се да ће у недељу бити један сасвим уобичајен дан, мада, искрено, мислим да никоме није свеједно због свега што је говорено prеthodnih дана.

Мештани су неповерљиви према новинарима и питањима, па ко жели да коментарише, не жели да се фотографише. О селу и послу желе да дискутују, о политици не. Углавном је одговор да „прошлост треба оставити прошлости” и да у селу сви живе сложно.

Та прошлост је, захваљујући Механизму за међународне кривичне судове, који је наследио поступке Хашког трибунала, у случају лидера СРС-а Шешеља оцењена пресудом од десет година затвора за подстицање прогона, депортације и присилно премештање Хрвата из Хртковаца 1992. године. Наиме, на Ђурђевдан пре 26 године одржан је митингу у Хртковцима на којем је Шешељ прочитао списак с именим 17 мештана католичке вероисповести за које је тврдио да подржавају прогон Срба из Хрватске и да се морају иселити. У тексту пресуде Механизма у Хагу наводи се да су након тог митинга у наредна три месеца становници хрватске националности били изложени претњама и притисцима да напусте своје домове и иселе се па је у том периоду Хртковце напустило 700 од 1.000 Хрвата, колико је у том селу живело. Нису отишли само Хрвати већ и Мађари, а у село су се досељавали махом Срби протерани из ратних подручја бивше СФРЈ.

По попису из 1991. годин, у Хртковцима је живело нешто више од 40 одсто Хрвата, више од 20 досто Срба, око 20 процената Мађара, а више од 16,5 одсто изјаснило се као Југословени.

Након 27 година, по подацима месне заједнице, у Хртковцима живи око 3.300 људи, од чега је 60 одсто српске националности, 30 одсто мађарске, а десет одсто хрватске.

Два дана уочи митинга који је забрањен, али у ситуацији када Шешељ најављује да ће радикала ипак бити у селу на Ђурђевдан, Хртковци живе нормалним животом. За дана се на улици може срести мало људи. Велика већина ради. Или путују у Руму на посао, баве се приватним послом, раде на њиви.

Да наставимо да живимо у миру

– Не желимо да се окрећемо у прошлост. Људи су заборавили те догађаје из деведесетих година и окренули су се бољој будућности. Људи воле мир, настао је суживот између Срба, Хрвата и Мађара који овде живе, и људи не воле никакве митинге већ сигурнију будућност за себе и своју децу. Проћи ће и та недеља, надам се да ће бити као и свака друга, и да сви наставимо да живимо у миру као и до сада – каже велечасни Ивица Живковић.

То је првенствено пољопривредни крај. Велики број мештана узгаја дуван и од тога се доста добро живи. Али, Хртковци су познати и по лубеницама и дињама лети, али и поврћу и расадима који се могу купити на више импровизованих тезги дуж главног пута којим дневно прође од 12.000 до 15.000 возила. Кроз село води пут ка Шапцу и даље ка Републици Српској, па је међу возилима велики број аутобуса и камиона који возе хртковачким друмовима.

У центру села је Жупна црква Светог Клемента, папе и мученика, а прекопута Ватрогасни дом, с торњем који настањује пар рода чијем доласку су се мештани обрадовали јер најављују сезону пољских радова. Неколико стотина метара ниже је и православни Храм Светог Ђорђа, који је подигнут пре нешто више од деценије.

– Сарадња православног пароха и католичког жупника је добра, а добри су и односи међу верницима – каже за „Дневник” римокатолички жупник Ивица Живковић.

За разлику од православног свештеника који нема одобрење владике да даје изјаве за медије, он наводи да у селу службује већ 12 година и да за све те године није доживео ниједну непријатност. Признаје да је и сам уморан од посета разних новинарских екипа, и истиче да се придаје непотребна медијска пажња најави митинга који је држава забранила.

Поједини мештани скрећу нам пажњу на то да о Хртковцима треба писати, али због археолошког налазишта Гомолава на којем су пронађени артефакти из праисторијских и античких времена.

Председник Савета месне заједнице Хртковци Томислав Шимић истиче да су последњи догађаји покушај повратка у деведесете.

– Узбуркали су људе без везе, овде заиста нема проблема – истиче Шимић, и додаје да није спорно да у село дође ко год хоће, али да су они целу деценију скидали „црну мрљу” с Хртковаца и почели да показују село у позитивном светлу.

Истиче да људи у селу живе сложно, иду једни другима на Божић и Ускрс, има мешовитих бракова, млади који су одлазили за Београд и Нови Сад полако се враћају.

Шимић истиче да им председник Александар Вучић помаже.

– Прави те фабрике, људи се запошљавају, инфраструктура се побољшава. Имамо још неких улица за асфалтирање и то председник мало да нам погура... Видимо да се по румској општини отварају погони и фабрике, па очекујемо да и ми добијемо неку мању фабрику, да запослимо један број људи. То је оно што људе интересује, а политика је нека друга прича, то никога не занима – истиче Шимић.

Он додаје да мештане не занима ниједна странка која би у недељу дошла у Хртковце и да очекује да ће полиција одрадити свој део посла.

– Пола села слави славу, не занима их било шта друго – закључио је Шимић.

А. Савановић