Hrtkovčani: Sloga jača od politike, ostavite prošlost na miru

Hrtkovci, selo rumske opštine, poslednje dve nedelje u centru je medijske pažnje, prvo zbog presude žalbenog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju na kaznu od deset godina zatvora zbog podsticanja progona Hrvata iz toga sela 1992. godine, a zatim i zbog Šešeljeve najave „da je spreman da ponovi taj zločin” i zakazivanja mitinga SRS-a u tom mestu za Đurđevdan, 6. maja.

Brojne novinarske ekipe svakodnevno obilaze mesto u potrazi za pričom, a meštani već s podozrenjem gledaju na svakodnevne posete „sedme sile” Hrtkovcima.

– Politika me ne interesuje i dosta mi je više i priče o mitingu i Šešelju, a i novinara – kaže jedan od meštana. – Miting je, koliko čujem, zabranjen, ali vi ste tu, a to već ne sluti na dobro. No, nadam se da će u nedelju biti jedan sasvim uobičajen dan, mada, iskreno, mislim da nikome nije svejedno zbog svega što je govoreno prethodnih dana.

Meštani su nepoverljivi prema novinarima i pitanjima, pa ko želi da komentariše, ne želi da se fotografiše. O selu i poslu žele da diskutuju, o politici ne. Uglavnom je odgovor da „prošlost treba ostaviti prošlosti” i da u selu svi žive složno.

Ta prošlost je, zahvaljujući Mehanizmu za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, u slučaju lidera SRS-a Šešelja ocenjena presudom od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca 1992. godine. Naime, na Đurđevdan pre 26 godine održan je mitingu u Hrtkovcima na kojem je Šešelj pročitao spisak s imenim 17 meštana katoličke veroispovesti za koje je tvrdio da podržavaju progon Srba iz Hrvatske i da se moraju iseliti. U tekstu presude Mehanizma u Hagu navodi se da su nakon tog mitinga u naredna tri meseca stanovnici hrvatske nacionalnosti bili izloženi pretnjama i pritiscima da napuste svoje domove i isele se pa je u tom periodu Hrtkovce napustilo 700 od 1.000 Hrvata, koliko je u tom selu živelo. Nisu otišli samo Hrvati već i Mađari, a u selo su se doseljavali mahom Srbi proterani iz ratnih područja bivše SFRJ.

Po popisu iz 1991. godin, u Hrtkovcima je živelo nešto više od 40 odsto Hrvata, više od 20 dosto Srba, oko 20 procenata Mađara, a više od 16,5 odsto izjasnilo se kao Jugosloveni.

Nakon 27 godina, po podacima mesne zajednice, u Hrtkovcima živi oko 3.300 ljudi, od čega je 60 odsto srpske nacionalnosti, 30 odsto mađarske, a deset odsto hrvatske.

Dva dana uoči mitinga koji je zabranjen, ali u situaciji kada Šešelj najavljuje da će radikala ipak biti u selu na Đurđevdan, Hrtkovci žive normalnim životom. Za dana se na ulici može sresti malo ljudi. Velika većina radi. Ili putuju u Rumu na posao, bave se privatnim poslom, rade na njivi.

Da nastavimo da živimo u miru

– Ne želimo da se okrećemo u prošlost. Ljudi su zaboravili te događaje iz devedesetih godina i okrenuli su se boljoj budućnosti. Ljudi vole mir, nastao je suživot između Srba, Hrvata i Mađara koji ovde žive, i ljudi ne vole nikakve mitinge već sigurniju budućnost za sebe i svoju decu. Proći će i ta nedelja, nadam se da će biti kao i svaka druga, i da svi nastavimo da živimo u miru kao i do sada – kaže velečasni Ivica Živković.

To je prvenstveno poljoprivredni kraj. Veliki broj meštana uzgaja duvan i od toga se dosta dobro živi. Ali, Hrtkovci su poznati i po lubenicama i dinjama leti, ali i povrću i rasadima koji se mogu kupiti na više improvizovanih tezgi duž glavnog puta kojim dnevno prođe od 12.000 do 15.000 vozila. Kroz selo vodi put ka Šapcu i dalje ka Republici Srpskoj, pa je među vozilima veliki broj autobusa i kamiona koji voze hrtkovačkim drumovima.

U centru sela je Župna crkva Svetog Klementa, pape i mučenika, a prekoputa Vatrogasni dom, s tornjem koji nastanjuje par roda čijem dolasku su se meštani obradovali jer najavljuju sezonu poljskih radova. Nekoliko stotina metara niže je i pravoslavni Hram Svetog Đorđa, koji je podignut pre nešto više od decenije.

– Saradnja pravoslavnog paroha i katoličkog župnika je dobra, a dobri su i odnosi među vernicima – kaže za „Dnevnik” rimokatolički župnik Ivica Živković.

Za razliku od pravoslavnog sveštenika koji nema odobrenje vladike da daje izjave za medije, on navodi da u selu službuje već 12 godina i da za sve te godine nije doživeo nijednu neprijatnost. Priznaje da je i sam umoran od poseta raznih novinarskih ekipa, i ističe da se pridaje nepotrebna medijska pažnja najavi mitinga koji je država zabranila.

Pojedini meštani skreću nam pažnju na to da o Hrtkovcima treba pisati, ali zbog arheološkog nalazišta Gomolava na kojem su pronađeni artefakti iz praistorijskih i antičkih vremena.

Predsednik Saveta mesne zajednice Hrtkovci Tomislav Šimić ističe da su poslednji događaji pokušaj povratka u devedesete.

– Uzburkali su ljude bez veze, ovde zaista nema problema – ističe Šimić, i dodaje da nije sporno da u selo dođe ko god hoće, ali da su oni celu deceniju skidali „crnu mrlju” s Hrtkovaca i počeli da pokazuju selo u pozitivnom svetlu.

Ističe da ljudi u selu žive složno, idu jedni drugima na Božić i Uskrs, ima mešovitih brakova, mladi koji su odlazili za Beograd i Novi Sad polako se vraćaju.

Šimić ističe da im predsednik Aleksandar Vučić pomaže.

– Pravi te fabrike, ljudi se zapošljavaju, infrastruktura se poboljšava. Imamo još nekih ulica za asfaltiranje i to predsednik malo da nam pogura... Vidimo da se po rumskoj opštini otvaraju pogoni i fabrike, pa očekujemo da i mi dobijemo neku manju fabriku, da zaposlimo jedan broj ljudi. To je ono što ljude interesuje, a politika je neka druga priča, to nikoga ne zanima – ističe Šimić.

On dodaje da meštane ne zanima nijedna stranka koja bi u nedelju došla u Hrtkovce i da očekuje da će policija odraditi svoj deo posla.

– Pola sela slavi slavu, ne zanima ih bilo šta drugo – zaključio je Šimić.

A. Savanović