Grubješić: EU gasi i ono malo entuzijazma za evrointegracije

Ona navodi da blokada zaključaka o proširenju mogla da ima loše posledice po dijalog Beograda i Prištine i proces rešavanja pitanja Kosova.

U pitanju je presedan koji se dosad nije dešavao. To konkretno znači da Severna Makedonija i Albanija neće dobiti datum za pregovore i otpočeti pregovore, da Severna Makedonija neće dobiti pregovarački okvir i to najverovatnije znači da neće biti zakazana međuvladina konferencija Srbija-EU do kraja godine, napominje Grubješićeva i dodaje da čitava atmosfera u Evropi ne ide u korist proširenja.

Ona kaže da se najveća bitka vodi oko evropskog budžeta, blokade Mađarske i Poljske, da su pregovori o Bregzitu u ćorsokaku...

Uz sve to imamo i kovid-19, kao i posledice pandemije. Svedočimo da proširenje ne stoji visoko na agendi čak ni nemačkog predsedavanja EU što se isprva nije očekivalo. Sve u svemu - ovo je loša poruka regionu koja umanjuje ionako ne veliki entuzijazam za napredovanje i reforme ka Uniji ali ona i podriva kredibilitet same EU, ocenjuje Grubješić.

Ona podseća da je još u junu, kada takođe nije došlo do otvaranja poglavlja sa Srbijom, francuski predsednik Emanuel Makron upozorio da bi to moglo da ima loše posledice po dijalog Beograda i Prištine i proces rešavanja pitanja Kosova.

Upitana za uticaj neotvaranja poglavlja na dijalog BG-PR, kaže da može samo da ponovi isto što i Makron.

Sasvim je izvesno da će uslediti nedostatak entuzijazma da se brže i hrabrije ide ka političkom rešenju za Kosovo, ukazuje Grubješić.

Kaže da Nemačka, kao najmoćnija članica EU, nije uspela da za vreme svog predsedavanja odblokira proces proširenja i tu vidi najveći problem.

Bugarska, prema njenim rečima, jeste zvanično stopirala pregovore o proširenju regiona ali Nemačka nije uspela da čitav proces odblokira.

Francuska i Holandija nisu zadovoljne napretkom koji je Albanija postigla, u stvari se protive najezdi azilanata, tražioca azila. U slučaju Severne Makedonije su se pojavila iznenadno istorijska pitanja sa Bugarskom koja nikako ne bi trebalo da imaju veze za proširenjem. Bilateralni sporovi ne bi smeli da utiču na proces proširenja, smatra Grubješićeva.

Ona kaže da trenutno postoji nekoliko modela za proširenje i da EU nije donela ključnu političku odluku o procesu proširenja: da li će čekati da ceo region postane spreman i primiti sve ođedanput ili će nastaviti kao do sada da ocenjuje zemlju po zemlju, ili će pomerati rokove za prijem tako da prijem postane beskonačan.

Kaže da se svakako u moru loših rešenja mora pronaći ono da se ubrza perspektiva prijema u EU jer je već "evroperspektiva postala floskula ispražnjena od sadržaja".

Upitana za saradnju država regiona koje bi u nedostatku jasnije evropske perspektive mogle da se značajnije usredsrede na međusobnu saradnju i regionalnu ekonomsku integraciju te ostave iza sebe pojedinačne nesuglasice i antagonizme, odgovara da povezivanje i saradnja zemalja regiona ne treba da budu samo ekonomski već i da imaju šire aspekte.

Da se inicijativa "mali Šengen" proširi na nedostajuće entitete, Kosovo, BiH i Crnu Goru. Da se skinu sve barijere za međusobnu trgovinu i transport i da se šest tržišta ujedini u jedno veliko "zapadnobalkansko tržište". To nije zamena za članstvo ali je pravi put i priprema za buduće članstvo u EU, zaključila je sagovornica Tanjuga.