Градоначелница Сомбора: Баланс између прихода и улагања

Кад кажем „уравнотежена година“, то значи да смо гледали да избалансирамо, како инвестиције, с једне стране, тако и потребе наших суграђана, с друге, да смо гледали да се уравнотежено уклопимо у све ове финансијске оквире који су нам постављени приходима које имамо и да смо све своје расходе успели да исфинансирамо без задуживања, без блокирања било којег индиректног корисника градског буџета и без угрожавања ликвидности градског buyеta, што мене наводи на утисак да је година била уравнотежена, појашњава Душанка Голубовић.

Наше настојање је, додаје градоначелница, да имамо увек што више инвестиција јер су оне пут и шанса нас као локалне заједнице и нас као неког ко жели да буде конкурентан, не само у свом окружењу већ и у региону и шире, и да без улагања у инфраструктуру не можемо да парирамо и да будемо у било којој врсти утакмице.

Оно на чему „стоји“ тзв. друштвена надградња Сомбора мора се базирати, наравно, на економији...

Локални економски развој је један од приоритета и могу да кажем да имамо сасвим добре резултате, узимајући у обзир чињеницу да смо током 2018. године и од „Фајненшел тајмса“ били проглашени за један од малих градова будућности, којих није било тако много у Србији. То није било случајно, то су били резултати нашег константног улагања напора да створимо што бољи пословни амбијент. Међутим, створити повољан пословни амбијент је једно, а имати локални економски развој и развијену привреду је нешто друго јер то подразумева пре свега препознавање инвеститора и њихове жеље за улагањем у таквом пословном окружењу и да овде остварују те своје инвестиције. У том смислу, кад кажемо повољан пословни амбијент, то није исто што и развијена привреда, иако постоје веома добри услови. Могу да кажем да смо током прошле године имали више од 30 пословних конатката с различитим инвеститорима, да су то инвеститори који најчешће не гледају локације само у Србији него то чине регионално, дакле, посматрају услове у земљама целог региона, а и када дођу у нашу земљу, увек посматрају најмање три локалне самоуправе у којима су проценили да постоје потенцијали за њихово улагање. Многи од њих су исказали заинтересованост, неки ће, надам се током ове године, и реализовати неке од својих инвестиција.

У очекивању нешто бољег економског развоја ваља се бринути и о друштвеној надградњи коју су, сложићете се, генерације Сомбораца и готово све prеthodnе власти, ако не развијале а оно функционално одржавале?

Сложићу се с вама да је то потенцијал на којем се дуго радило и који се и не може развити ни преко ноћи, ни за годину, а можда ни за пет година. Генерације Сомбораца су на овај или онај начин дале свој допринос култури и уметности у граду и како год ми то данас можда посматрали са становишта буџета, односно као трошак, ценећи га као оправдан или неоправдан, како то у савременом контексту раде сви они који нешто инвестирају, увек морамо да се осврнемо и на све оно што се не може економски изразити, а то је управо надградња која има своју историју, традицију и која се, на крају крајева, не може вратити уколико бисмо дозволили да пропадне или се њен ниво спусти. У том смислу, Град Сомбор је, и prеthodnih година па и у оној за нама, а и у овој 2019, међу првим градовима, у Србији сасвим сигурно, по проценту издвајања, како у културу, тако и у образовање, које, с друге стране, сигурно јесте највећа и најзначајнија инвестиција у будућност и свакако представља најзначајнију развојну компоненету јер, просто, од предшколског, преко основног, средњег и све до високог образовања, има развојну компоненту.

Сомбор није мимоишла демографска пошаст која влада у Србији, не само када је у питању негативни природни прираштај већ и одлазак млађих, а богами и све старијих, негде даље, „трбухом за крухом“?

Сматрам да је то велики изазов за Србију као земљу у претприступним преговорима с ЕУ, а судећи по искуству других земаља, попут Румуније, Бугарске, Хрватске, па чак и Мађарске, где су у појединим случајевима услови живота и стандард били и већи него што је наш, али становништво не само да је тада одлазило већ и сада једнако одлази из тих крајева, то јесте посебан изазов, где ми, као локална самоуправа, не можемо много урадити. На нама је да побољшавамо стандард својих становника у смислу комуналне инфраструктуре, друштвене надградње, наравно, колико су наше могућности, да би они могли одржати онај ниво који замишљају да постоји у земљама у којима би желели да живе. С друге стране, економски стандард и његово побољшање су кључни да би људи опстајали и живели овде, и то је нешто на чему локална самоуправа ради.

Када се прича о привредним активностима, јасно је да Сомбору, као пољопривредном крају, недостају капацитети у којима би се пољопривредним производима додала вредност кроз више степене прераде?

Наша подршка се до сада највише сводила на инфраструктурно улагање у смислу изградње атарских путева, отресишта, мостова и других објеката који су од значаја за пољопривреду, а мање се ослањала на део који се односио на субвенције и подстицаје. У том смислу свакако да има простора, који смо препознали, па смо тако ове године, само за почетак, издвојили неких пет милиона динара за субвенције везане за органску производњу хране, пошто сматрамо да у томе постоји велики потенцијал и шанса за развој пољопривреде у нашем граду. Чињеница је да највећи део пољопривредних производа одавде, као што сте и рекли, одлази као сировина, и да управо ту губимо што немамо стварање додате вредности. У том смислу смо у свим разговорима, и с Развојном агенцијом Србије, и с Развојном агенцијом Војводине, и на сајмовима различитих врста, истицали и преферирали потенцијале града у пољопривреди, али и на тој основи потенцијала за развој прехрамбене и прерађивачке индустрије. Међутим, интересантан је податак да се највећи број инвеститора јавља у области аутомобилске или неке друге индустрије, а најмање их долази у Србију ради производње хране. Због тога тражимо ослонац и у домаћој привреди, у постојећим привредницима и њиховом јачању да би се на тај начин остварили бенефити у стварању додате вредности.

Милић Миљеновић