Gradonačelnica Sombora: Balans između prihoda i ulaganja
SOMBOR: Godina koja je prethodila velikom jubileju Sombora, 270-godišnjici sticanja statusa slobodnog kraljevskog grada, po mišljenju gradonačelnice Dušanke Golubović može se opisati jednom rečju: uravnotežena.
Kad kažem „uravnotežena godina“, to znači da smo gledali da izbalansiramo, kako investicije, s jedne strane, tako i potrebe naših sugrađana, s druge, da smo gledali da se uravnoteženo uklopimo u sve ove finansijske okvire koji su nam postavljeni prihodima koje imamo i da smo sve svoje rashode uspeli da isfinansiramo bez zaduživanja, bez blokiranja bilo kojeg indirektnog korisnika gradskog budžeta i bez ugrožavanja likvidnosti gradskog buyeta, što mene navodi na utisak da je godina bila uravnotežena, pojašnjava Dušanka Golubović.
Naše nastojanje je, dodaje gradonačelnica, da imamo uvek što više investicija jer su one put i šansa nas kao lokalne zajednice i nas kao nekog ko želi da bude konkurentan, ne samo u svom okruženju već i u regionu i šire, i da bez ulaganja u infrastrukturu ne možemo da pariramo i da budemo u bilo kojoj vrsti utakmice.
Ono na čemu „stoji“ tzv. društvena nadgradnja Sombora mora se bazirati, naravno, na ekonomiji...
Lokalni ekonomski razvoj je jedan od prioriteta i mogu da kažem da imamo sasvim dobre rezultate, uzimajući u obzir činjenicu da smo tokom 2018. godine i od „Fajnenšel tajmsa“ bili proglašeni za jedan od malih gradova budućnosti, kojih nije bilo tako mnogo u Srbiji. To nije bilo slučajno, to su bili rezultati našeg konstantnog ulaganja napora da stvorimo što bolji poslovni ambijent. Međutim, stvoriti povoljan poslovni ambijent je jedno, a imati lokalni ekonomski razvoj i razvijenu privredu je nešto drugo jer to podrazumeva pre svega prepoznavanje investitora i njihove želje za ulaganjem u takvom poslovnom okruženju i da ovde ostvaruju te svoje investicije. U tom smislu, kad kažemo povoljan poslovni ambijent, to nije isto što i razvijena privreda, iako postoje veoma dobri uslovi. Mogu da kažem da smo tokom prošle godine imali više od 30 poslovnih konatkata s različitim investitorima, da su to investitori koji najčešće ne gledaju lokacije samo u Srbiji nego to čine regionalno, dakle, posmatraju uslove u zemljama celog regiona, a i kada dođu u našu zemlju, uvek posmatraju najmanje tri lokalne samouprave u kojima su procenili da postoje potencijali za njihovo ulaganje. Mnogi od njih su iskazali zainteresovanost, neki će, nadam se tokom ove godine, i realizovati neke od svojih investicija.
U očekivanju nešto boljeg ekonomskog razvoja valja se brinuti i o društvenoj nadgradnji koju su, složićete se, generacije Somboraca i gotovo sve prethodne vlasti, ako ne razvijale a ono funkcionalno održavale?
Složiću se s vama da je to potencijal na kojem se dugo radilo i koji se i ne može razviti ni preko noći, ni za godinu, a možda ni za pet godina. Generacije Somboraca su na ovaj ili onaj način dale svoj doprinos kulturi i umetnosti u gradu i kako god mi to danas možda posmatrali sa stanovišta budžeta, odnosno kao trošak, ceneći ga kao opravdan ili neopravdan, kako to u savremenom kontekstu rade svi oni koji nešto investiraju, uvek moramo da se osvrnemo i na sve ono što se ne može ekonomski izraziti, a to je upravo nadgradnja koja ima svoju istoriju, tradiciju i koja se, na kraju krajeva, ne može vratiti ukoliko bismo dozvolili da propadne ili se njen nivo spusti. U tom smislu, Grad Sombor je, i prethodnih godina pa i u onoj za nama, a i u ovoj 2019, među prvim gradovima, u Srbiji sasvim sigurno, po procentu izdvajanja, kako u kulturu, tako i u obrazovanje, koje, s druge strane, sigurno jeste najveća i najznačajnija investicija u budućnost i svakako predstavlja najznačajniju razvojnu komponenetu jer, prosto, od predškolskog, preko osnovnog, srednjeg i sve do visokog obrazovanja, ima razvojnu komponentu.
Sombor nije mimoišla demografska pošast koja vlada u Srbiji, ne samo kada je u pitanju negativni prirodni priraštaj već i odlazak mlađih, a bogami i sve starijih, negde dalje, „trbuhom za kruhom“?
Smatram da je to veliki izazov za Srbiju kao zemlju u pretpristupnim pregovorima s EU, a sudeći po iskustvu drugih zemalja, poput Rumunije, Bugarske, Hrvatske, pa čak i Mađarske, gde su u pojedinim slučajevima uslovi života i standard bili i veći nego što je naš, ali stanovništvo ne samo da je tada odlazilo već i sada jednako odlazi iz tih krajeva, to jeste poseban izazov, gde mi, kao lokalna samouprava, ne možemo mnogo uraditi. Na nama je da poboljšavamo standard svojih stanovnika u smislu komunalne infrastrukture, društvene nadgradnje, naravno, koliko su naše mogućnosti, da bi oni mogli održati onaj nivo koji zamišljaju da postoji u zemljama u kojima bi želeli da žive. S druge strane, ekonomski standard i njegovo poboljšanje su ključni da bi ljudi opstajali i živeli ovde, i to je nešto na čemu lokalna samouprava radi.
Kada se priča o privrednim aktivnostima, jasno je da Somboru, kao poljoprivrednom kraju, nedostaju kapaciteti u kojima bi se poljoprivrednim proizvodima dodala vrednost kroz više stepene prerade?
Naša podrška se do sada najviše svodila na infrastrukturno ulaganje u smislu izgradnje atarskih puteva, otresišta, mostova i drugih objekata koji su od značaja za poljoprivredu, a manje se oslanjala na deo koji se odnosio na subvencije i podsticaje. U tom smislu svakako da ima prostora, koji smo prepoznali, pa smo tako ove godine, samo za početak, izdvojili nekih pet miliona dinara za subvencije vezane za organsku proizvodnju hrane, pošto smatramo da u tome postoji veliki potencijal i šansa za razvoj poljoprivrede u našem gradu. Činjenica je da najveći deo poljoprivrednih proizvoda odavde, kao što ste i rekli, odlazi kao sirovina, i da upravo tu gubimo što nemamo stvaranje dodate vrednosti. U tom smislu smo u svim razgovorima, i s Razvojnom agencijom Srbije, i s Razvojnom agencijom Vojvodine, i na sajmovima različitih vrsta, isticali i preferirali potencijale grada u poljoprivredi, ali i na toj osnovi potencijala za razvoj prehrambene i prerađivačke industrije. Međutim, interesantan je podatak da se najveći broj investitora javlja u oblasti automobilske ili neke druge industrije, a najmanje ih dolazi u Srbiju radi proizvodnje hrane. Zbog toga tražimo oslonac i u domaćoj privredi, u postojećim privrednicima i njihovom jačanju da bi se na taj način ostvarili benefiti u stvaranju dodate vrednosti.
Milić Miljenović