Фила: Закон о бранитељима осудити као непријатељски акт према Србији

Може ли тај закон бити основ за покушај Хрватске да тражи од Србију ратну одштету или ће послужити као инструмент притиска на Србију сваки пут када то буде затребало по било којем билатералном спору - питање је и за правнике и за политичаре, али се таква могућност не може потценити.



Својевремена изјава председника Србије Александра Вучића да тај закон не доприноси добросуседским односима Хрватске и Србије, дата још док је закон био у саборској процедури, а пре његовог усвајања, 30. новембра, одмах је наишла на жустро реаговање у Загребу.



Три најјаче хрватске странке, ХДЗ, СДП и Мост, запретиле су да ће блокирати улазак Србије у Европску унију све док им наша држава не исплати чак 40 милијарди евра ратне одштете. 



То, међутим, не иде баш тако аутоматски.



Београдски адвокат Тома Фила сматра да новоусвојени хрватски Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата не може да има никаве правне последице по Србију, јер је, како је навео, намењен унутрашњој употреби, али истиче да би Србија требало да тај акт одбаци и осуди. 



"То је срамота што је урадио Хрватски сабор, који проглашава нешто што нема везе са реалношћу, али би скупштина Србије требало да рагује декларацијом или резолуцијом којом ће одбацити такве наводе као непријатељски акт", рекао је Фила за Танјуг. 



Ми то, како је додао, треба да учинимо због света и нашег народа.



Фила је указао да ниједном пресудом међунардних судова није утврђено да је Србија напала Хрватску, па ни у случају Милана Мартића, што се у Хрватској често, мада неосновано, потеже као аргумент.



У то време, каже Фила, Југословенска народна армија била је бранилац интегритета Југославије. 



Он такође сматра да Хрватска свој "унутрашњи" закон не би могла да искористи ни за "уцењивање" Србије у вези за чланством у Европској унији, нити за исплату ратне одштете. 



"Они су то већ пробали да ураде тужбом, која је одбачена", навео је Фила, говорећи о захтеву Хрватске пред Међународним судом праве.



Када је у питању могућност ревизије те пресуде, за коју још увек теку рокови, Фила је указао да су за отварање ревизије пред Међународним судом правде потребне нове чињенице, а да у овом случају њих нема, јер законска формулација, попут оне из Закона о бранитељима, није чињеница.



Хрватски сабор прошле седмице је усвојио Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата, који садржи формулацију да су "агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској". 



Закон је усвојен са нешто коригованим текстом Нацрта закона, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ", а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској" замењена са „дијелом српског пучанства у Републици Хрватској". 



Мимо те разлике, текст Закона практично је усаглашен са Декларацијом о домовинском рату, донетој 2000. године, којом се, поред осталих, Србија означава као агресор. 



Закон о бранитељима је усвојен само дан након изрицања пресуде "Прлићу и другима", када је генерал Слободан Праљак попио отров, па је то, вероватно, разлог што је некако неприметно у јавности прошло његово доношење.



Усвојен је у атмосфери када Странка Нова љевица и Иницијатива младих Хрватске траже од хрватских власти да повуку Декларацију о Домовинском рату. 



Они то, додуше, траже због пресуда руководству Херцег Босне која, како сматрају, баца другачије светло на "службене истине о ђеловању Туђманове политике у БиХ", али, у сваком случају у атмосфери у којој се преиспитују и карактер рата у Хрватској и улога Хрватске. 



Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија не може ћутати на то што су Срби и Србија Законом о бранитељима проглашени агресорима. 



Вучић је, гостујући на Хепи тв у понедељак, казао да је питао "људе из ЕУ шта хоће и шта очекују од нас?".



"Да ћутимо? То је немогуће. Немогуће је и да то прећутимо. Убачена је Србија у закон као агресор", нагласио је он.



Вучић је подсетио да се рат водио у АВНОЈ-евским границама Хрватске и да се радило о грађанима који су желели да живе на територији бивше Југославије.



На констатацију Соње Бисерко да је Хашки трибунал тврдио да се радило о међународном сукобу, Вучић је кратко прокоментарисао да то показује зашто је то био политички суд.