Феноменологија дежурног кривца
Узалуд пишем и објашњавам! Особе које се политиком баве из опозицине орбите, ништа не разумеју, или погрешно тумаче, и срљају из грешке у грешку.
Тај опозициони делиријум тременс, није необјашњив. Политичка деменција не настаје случајно. Она је производ дугогодишњег веровања у свемоћну снагу црне пропаганде, која ти даје комодитет да ништа не мораш да радиш - довољно је да оцрњујеш политичке противнике. Али, уверење да Новосађани болују од колективног празноверја, представља предрасуду без преседана. Сујеверје без премца! Отуда неподношљива лакоћа понављања истих погрешних пропагандних трикова, заснованих на манихејској подели политичких партија и политичара на добре и зле. Проблем је у томе што црна пропаганда није магија, мада семантички личи и има магично деловање на јавно мњење. Ма колико политичари веровали да су бирачи скуп безумника, да би био успешан, пропагандни ритуал се не заснива на сујеверју суи генерис. Пропаганда није самосвојна и независна од воље људи. И зато се на догађања у будућности не може утицати веровањем у магијску моћ предузетих радњи. У пропаганди се успешни подухвати заснивају на научној методологији.
Супротно томе, леволибералне странке и политичари окупљени око такозване демократске, грађанске идеје, још од 1991. године, свој imix граде на оцрњивању других. Уместо добробити грађана и економског јачања привреде и државе, системски, као суштину свог програма, у политици гаје феномен дежурног кривца.
Као и сваки други феномен и феномен дежурног кривца површински је разумљив свима, али већина гласача не уме да објасни његову суштину. И зато је подесан за манипулацију. У суштини феномена налази се превентивна оптужба. Готово по правилу лажна. Њена истиносна функција није важна. Инсистирајући на туђим манама она представља својеврсну контрацепцију. Заштиту од нежељеног разоткривања властитих недостатака. А недостаци опозиције су тако велики да су очигледни и њима самима, зато се толико очајнички по цео дан баве оцрњивањем СНС-а. Вучића. Александра. И Андреја. Вучевића. Вулина. И још неколицине најближих сарадника. Мислите да је грађанима то забавно? Да им је то душевна храна? Да су им афере важније од живота? Грешите! То је чист инфантилизам. Не може се беспоговорно постати добар тврдњама да је неко други лош. Бираче занима план за будућност. Али, разумем вашу склоност да успех тражите неморалном пречицом. Даноноћно проучавање статистичких података, економских кретања и тенденција, политичких потенцијала на локалном и глобалном плану и геостратешких интенција у будућности, представља тежак посао, који захтева велику посвећеност и преданост. Одлазак код људи у њихова села, у њихове куће, упознавање с њиховим проблемима и потребама још је теже. Смишљање негативних кампања о другом много је једноставније од анализе прикупљених чињеница и израде политичког програма који у свему превазилази активности Вучића и СНС-а.
Црна пропаганда је перверзна делатност. Она је субверзија. И еманација зла. Њен циљ је да маскира лаж, да је костимира и тако преобучену понуди као истину.
Мада многи ловци у мутном погрешно тврде да могу постојати многе истине, рашомонијада смисла и суштине није могућа! Могућа су многа тумачења догађаја, али је објективна анализа лишена емоција, подметања и кривотворења. Хегел каже да је истинито, целовито знање, могуће само са становишта целине.
- Истинито је целина, а целина је само суштина која се испуњава својим развојем. Тек на крају је оно што уистину јесте - каже Хегел у “Феноменологији духа”.
Мада је било очигледно да је качење хрватске заставе, пуштање у етар записника са седнице Савета МЗ, бушење аутомобилских гума, разбијање прозора на Градској кући и оштећивање службеног аутомобила градоначелника, изашло из опозиционе пропагандне кухиње, фолирантима и медиокритетима који глуме уреднике појединих новосадских медија је то промакло.
Једноставно је било утврдити да су бушење аутомобилских гума и качење хрватске заставе у директној вези и да су организовани и реализовани само зато да се оптужи СНС.
Да су се мало зачитали препознали би да је акција изведена у складу са свим законитостима спиновања. Да би нека информација постала ударна вест, тема дана мора садржавати или бизарност или ексклузивитет. Најбоље обоје. Продорност информације у медије зависи од њене моћи мултипликовања. Уколико нема снагу да убеди све уреднике да је објаве и нема снагу да генерише велики број коментара, догађај ће остати непримећен.
Бушење аутомобилских гума једног члана Савета МЗ Лиман, иначе заступника концептуалних политика, представљало је осигурач две главне вести, које су лансиране неколико дана касније. Прво је „procurilaW фотографија записника са седнице Надзорног одбора Месне заједнице. Потом је изнад улаза у просторије МЗ окачена застава Хрватске. Мада спин представља суштину све три вести, само је трећа, са постављањем хрватске заставе креирана тако да формира информациону мрежу у великом броју медија, преко које ће линковима и коментарима и prеthodnе две добити потенцијал виралне информације. Догађаји су креирани по принципу удице да се прво закаче медији за које се сматра да су блиски власти.
Међутим, пошто опозицинари и њихови концептуални следбеници нису склони пажљивој анализи и изради пропагандних стратегија са сценаријима могућих исхода, погрешили су по ко зна који пут. Не може се истовремено тврдити да су напредњаци крезуби сендвичари, ботови без мозга, испразна гомила зомбија и мајстори најсофистициранијих техника односа с јавношћу и управљања масама!
Ма како брижљиво планирана и осмишљена, лаж има тенденцију да се разоткрије и ненамеравано помогне другом. Акција је уместо вас, ојачала СНС. И то није било тешко израчунати. Играње са симболима је опасан посао. Употреба негативиног симбола не може обебедити позитиван ефекат. Непромишљеним постављањем хрватске заставе ради пласирања медијске оптужбе, уместо да нашкодите СНС-у, нашкодили сте себи. Ако нису увидели раније, након тог догађаја Лиманци су дефинитивно препознали слабост концептуалних политика и директну повезаност њених експонената с компромитованим лидерима опозиционих политичких партија.
Али, ако вам је за утеху, грешке праве и ваши ментори, родоначелници спина и црне пропаганде. Муниција која је коришћена у нападу РОСУ на Србе на северу Косова открила је да иза убиства Оливера Ивановића стоје стране службе. О томе сам писао месец дана након његове ликвидације. Поново тврдим исто што сам тврдио тада. Стравично и трагично убиство Оливера Ивановића била је за све добра вест осим за Србију. То је био директан пуцањ у наше интересе. Притисак на Вучића и владу. Снајпер утицаја нациљан у политичке интересе Србије. Зашто то мислим? Одакле знам то што тврдим? Због чега сумњам у добре намере Запада? Аутомобил, регистрован на особу без идентитета, као злокобни печат смрти појавио се и 1999. и 2003. и 2018. године. Аутомобил носи тајну поруку дуге руке невидљивих господара српске прошлости, садашњости и будућности. Постоји много елемената који се подударају са акцијама у којима су рушени Слободан Милошевић, Ђинђић, Коштуница. Ивановићево убиство брутално подсећа на ликвидације Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића. У сва три смакнућа хици смрти испаљени су без промашаја, а налогодавци и инспиратори никад нису откривени. Савршеност политичког злочина крије се у ситницама. У измењеној призми посматрања. Пропагандна употреба Ивановићевог убиства је важна тачка у стратешком плану слабљења и покоравања Србије. Ви то нисте били у стању да препознате и разумете, него сте се радовали када су косовски и британски медији за убиство оптуживали Србију. Исто тако се сада радујете што ће нови амбасадор САД у Србији бити особа која је повезана са страшним разарањем и убијањем цивила у бомбардовању 1999. године. Погрешно се надате да ће вам Кристофер Хил помоћи да ослабите Вучића и победите га на изборима.
Кад бисте платили осредње истраживање јавног мњења утврдили бисте да је енглеска и америчка манипулација Ивановићевом смрћу, у којој сте здушно учествовали додатно ојачала Вучића. То истраживање би вам такође открило да ће после безброј лоше монтираних афера чак и они грађани који не навијају за СНС престати да буду њихови противници. То вам, верујем, није намера. Или грешим? Избор је ваш!
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу