Fenomenologija dežurnog krivca
Uzalud pišem i objašnjavam! Osobe koje se politikom bave iz opozicine orbite, ništa ne razumeju, ili pogrešno tumače, i srljaju iz greške u grešku.
Taj opozicioni delirijum tremens, nije neobjašnjiv. Politička demencija ne nastaje slučajno. Ona je proizvod dugogodišnjeg verovanja u svemoćnu snagu crne propagande, koja ti daje komoditet da ništa ne moraš da radiš - dovoljno je da ocrnjuješ političke protivnike. Ali, uverenje da Novosađani boluju od kolektivnog praznoverja, predstavlja predrasudu bez presedana. Sujeverje bez premca! Otuda nepodnošljiva lakoća ponavljanja istih pogrešnih propagandnih trikova, zasnovanih na manihejskoj podeli političkih partija i političara na dobre i zle. Problem je u tome što crna propaganda nije magija, mada semantički liči i ima magično delovanje na javno mnjenje. Ma koliko političari verovali da su birači skup bezumnika, da bi bio uspešan, propagandni ritual se ne zasniva na sujeverju sui generis. Propaganda nije samosvojna i nezavisna od volje ljudi. I zato se na događanja u budućnosti ne može uticati verovanjem u magijsku moć preduzetih radnji. U propagandi se uspešni poduhvati zasnivaju na naučnoj metodologiji.
Suprotno tome, levoliberalne stranke i političari okupljeni oko takozvane demokratske, građanske ideje, još od 1991. godine, svoj imix grade na ocrnjivanju drugih. Umesto dobrobiti građana i ekonomskog jačanja privrede i države, sistemski, kao suštinu svog programa, u politici gaje fenomen dežurnog krivca.
Kao i svaki drugi fenomen i fenomen dežurnog krivca površinski je razumljiv svima, ali većina glasača ne ume da objasni njegovu suštinu. I zato je podesan za manipulaciju. U suštini fenomena nalazi se preventivna optužba. Gotovo po pravilu lažna. Njena istinosna funkcija nije važna. Insistirajući na tuđim manama ona predstavlja svojevrsnu kontracepciju. Zaštitu od neželjenog razotkrivanja vlastitih nedostataka. A nedostaci opozicije su tako veliki da su očigledni i njima samima, zato se toliko očajnički po ceo dan bave ocrnjivanjem SNS-a. Vučića. Aleksandra. I Andreja. Vučevića. Vulina. I još nekolicine najbližih saradnika. Mislite da je građanima to zabavno? Da im je to duševna hrana? Da su im afere važnije od života? Grešite! To je čist infantilizam. Ne može se bespogovorno postati dobar tvrdnjama da je neko drugi loš. Birače zanima plan za budućnost. Ali, razumem vašu sklonost da uspeh tražite nemoralnom prečicom. Danonoćno proučavanje statističkih podataka, ekonomskih kretanja i tendencija, političkih potencijala na lokalnom i globalnom planu i geostrateških intencija u budućnosti, predstavlja težak posao, koji zahteva veliku posvećenost i predanost. Odlazak kod ljudi u njihova sela, u njihove kuće, upoznavanje s njihovim problemima i potrebama još je teže. Smišljanje negativnih kampanja o drugom mnogo je jednostavnije od analize prikupljenih činjenica i izrade političkog programa koji u svemu prevazilazi aktivnosti Vučića i SNS-a.
Crna propaganda je perverzna delatnost. Ona je subverzija. I emanacija zla. Njen cilj je da maskira laž, da je kostimira i tako preobučenu ponudi kao istinu.
Mada mnogi lovci u mutnom pogrešno tvrde da mogu postojati mnoge istine, rašomonijada smisla i suštine nije moguća! Moguća su mnoga tumačenja događaja, ali je objektivna analiza lišena emocija, podmetanja i krivotvorenja. Hegel kaže da je istinito, celovito znanje, moguće samo sa stanovišta celine.
- Istinito je celina, a celina je samo suština koja se ispunjava svojim razvojem. Tek na kraju je ono što uistinu jeste - kaže Hegel u “Fenomenologiji duha”.
Mada je bilo očigledno da je kačenje hrvatske zastave, puštanje u etar zapisnika sa sednice Saveta MZ, bušenje automobilskih guma, razbijanje prozora na Gradskoj kući i oštećivanje službenog automobila gradonačelnika, izašlo iz opozicione propagandne kuhinje, folirantima i mediokritetima koji glume urednike pojedinih novosadskih medija je to promaklo.
Jednostavno je bilo utvrditi da su bušenje automobilskih guma i kačenje hrvatske zastave u direktnoj vezi i da su organizovani i realizovani samo zato da se optuži SNS.
Da su se malo začitali prepoznali bi da je akcija izvedena u skladu sa svim zakonitostima spinovanja. Da bi neka informacija postala udarna vest, tema dana mora sadržavati ili bizarnost ili ekskluzivitet. Najbolje oboje. Prodornost informacije u medije zavisi od njene moći multiplikovanja. Ukoliko nema snagu da ubedi sve urednike da je objave i nema snagu da generiše veliki broj komentara, događaj će ostati neprimećen.
Bušenje automobilskih guma jednog člana Saveta MZ Liman, inače zastupnika konceptualnih politika, predstavljalo je osigurač dve glavne vesti, koje su lansirane nekoliko dana kasnije. Prvo je „procurilaW fotografija zapisnika sa sednice Nadzornog odbora Mesne zajednice. Potom je iznad ulaza u prostorije MZ okačena zastava Hrvatske. Mada spin predstavlja suštinu sve tri vesti, samo je treća, sa postavljanjem hrvatske zastave kreirana tako da formira informacionu mrežu u velikom broju medija, preko koje će linkovima i komentarima i prethodne dve dobiti potencijal viralne informacije. Događaji su kreirani po principu udice da se prvo zakače mediji za koje se smatra da su bliski vlasti.
Međutim, pošto opozicinari i njihovi konceptualni sledbenici nisu skloni pažljivoj analizi i izradi propagandnih strategija sa scenarijima mogućih ishoda, pogrešili su po ko zna koji put. Ne može se istovremeno tvrditi da su naprednjaci krezubi sendvičari, botovi bez mozga, isprazna gomila zombija i majstori najsofisticiranijih tehnika odnosa s javnošću i upravljanja masama!
Ma kako brižljivo planirana i osmišljena, laž ima tendenciju da se razotkrije i nenameravano pomogne drugom. Akcija je umesto vas, ojačala SNS. I to nije bilo teško izračunati. Igranje sa simbolima je opasan posao. Upotreba negativinog simbola ne može obebediti pozitivan efekat. Nepromišljenim postavljanjem hrvatske zastave radi plasiranja medijske optužbe, umesto da naškodite SNS-u, naškodili ste sebi. Ako nisu uvideli ranije, nakon tog događaja Limanci su definitivno prepoznali slabost konceptualnih politika i direktnu povezanost njenih eksponenata s kompromitovanim liderima opozicionih političkih partija.
Ali, ako vam je za utehu, greške prave i vaši mentori, rodonačelnici spina i crne propagande. Municija koja je korišćena u napadu ROSU na Srbe na severu Kosova otkrila je da iza ubistva Olivera Ivanovića stoje strane službe. O tome sam pisao mesec dana nakon njegove likvidacije. Ponovo tvrdim isto što sam tvrdio tada. Stravično i tragično ubistvo Olivera Ivanovića bila je za sve dobra vest osim za Srbiju. To je bio direktan pucanj u naše interese. Pritisak na Vučića i vladu. Snajper uticaja naciljan u političke interese Srbije. Zašto to mislim? Odakle znam to što tvrdim? Zbog čega sumnjam u dobre namere Zapada? Automobil, registrovan na osobu bez identiteta, kao zlokobni pečat smrti pojavio se i 1999. i 2003. i 2018. godine. Automobil nosi tajnu poruku duge ruke nevidljivih gospodara srpske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Postoji mnogo elemenata koji se podudaraju sa akcijama u kojima su rušeni Slobodan Milošević, Đinđić, Koštunica. Ivanovićevo ubistvo brutalno podseća na likvidacije Slavka Ćuruvije i Zorana Đinđića. U sva tri smaknuća hici smrti ispaljeni su bez promašaja, a nalogodavci i inspiratori nikad nisu otkriveni. Savršenost političkog zločina krije se u sitnicama. U izmenjenoj prizmi posmatranja. Propagandna upotreba Ivanovićevog ubistva je važna tačka u strateškom planu slabljenja i pokoravanja Srbije. Vi to niste bili u stanju da prepoznate i razumete, nego ste se radovali kada su kosovski i britanski mediji za ubistvo optuživali Srbiju. Isto tako se sada radujete što će novi ambasador SAD u Srbiji biti osoba koja je povezana sa strašnim razaranjem i ubijanjem civila u bombardovanju 1999. godine. Pogrešno se nadate da će vam Kristofer Hil pomoći da oslabite Vučića i pobedite ga na izborima.
Kad biste platili osrednje istraživanje javnog mnjenja utvrdili biste da je engleska i američka manipulacija Ivanovićevom smrću, u kojoj ste zdušno učestvovali dodatno ojačala Vučića. To istraživanje bi vam takođe otkrilo da će posle bezbroj loše montiranih afera čak i oni građani koji ne navijaju za SNS prestati da budu njihovi protivnici. To vam, verujem, nije namera. Ili grešim? Izbor je vaš!
Milorad Bojović
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću