ЕСКОБАР: Београд и Приштина да предузму кораке КА ДЕЕСКАЛАЦИЈИ
ВАШИНГТОН: Специјални изасланик Стејт департмента за Западни Балкан Габријел Ескобар изјавио је да Београд и Приштина треба да предузуму кораке ка деескалацији ситуације на Косову и Метохији као и да одмах наставе са дијалогом о нормализацији односа.
Обе стране имају улогу коју треба да одиграју у деескалацији и померању ка одрживом односу, рекао је Ескобар на онлајн конференцији за новинаре.
Он је рекао да тзв. Косово треба да престане са опонирањем Европској унији и САД, а да Србија треба да пусти косовске полицијаце које је ухапсила.
Додао је да градоначелници на северу КиМ треба да раде са алтернативних локација, а да косовска полиција и демонстранти треба да се повуку, те да хитно треба одржати нове изборе, уз безусловно учешће Срба.
Истовремено, истакао је да свако ко је починио насиље над припадницима Кфора или косовске полиције за то мора да одговара.
Они који желе да буду наши партнери, радиће са Европском унијом и Американцима на тачкама на којима инсистирамо, поручио је Ескобар на онлајн конференцији за медије и истакао да неће једна земља или један лидер одлучивати о регионалној стабилности.
Он је позвао обе стране да одмах наставе са дијалогом о нормализацији односа.
Коментаришући најављени састанак премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија и председника Александра Вучића у Бриселу, рекао је да још увек не зна да ли ће му присуствовати, да то треба да остане ЕУ процес, али да је реч о напору који "без сумње има пуну америчку подршку".
Ескобар је истакао да је обавеза о формирању Заједнице српских општина правно обавезујућа и да Курти одбијањем да формира ЗСО заправо одбија европски пут.
То је обавеза према Србији, али и према Европској унији, поручио је Ескобар и додао да му није јасно због чега Приштина одбија да формира ЗСО.
Навео је да ће САД помоћи Приштини да формирају ЗСО у складу са европским моделима.
Реагујући на изјаве Куртија да он само поштује владавину права, Ескобар је рекао да владавина права подразумева и поштовање Устава, одлука суда и других обавеза.
Он је истакао да функционери Куртијеве странке не треба да стављају у први план опонирање Србији, већ приврженост европским вредностима.
Ескобар је истакао да је све што су САД урадиле последњих месеци било у корист Приштине, али да је употреба зграда на северу КиМ била беспотребна ескалација у време повишених тензија, као и да је то оштетило односе Приштине са евроатлантском породицом.
Додао је да ће бити последица уколико Приштина буде наставила да игнорише захтеве по том питању.
Нагласио је да треба укинути забрану увоза робе из Србије, као и да се САД слажу са Бриселом који је такву меру описао као антиевропску.
Нема правног основа за то, рекао је Ескобар.
Одговарајући на питање новинара о ухапшеним косовским полицајцима, специјални изасланик САД је рекао да Вашингтон и Кфор и даље чекају чињенице, као и да би било непримерено давати изјаве пре завршетка истраге.
Међутим, рекао је да је сигурно да су косовски полицајци "одведени или да су отишли у Србију", а да то нису знали, те да треба да буду пуштени.
Ескобар је рекао да је и даље оптимиста када је реч о постизању финалног договора између Београда и Приштине, али да су ескалације оштетиле однос "две земље".
Он је навео да охридски договор пружа могућност Приштини да иде брже ка евроатлантским интеграцијама, као и да се њим од Србије тражи да призна територијални интегритет и суверенитет тзв. Косова, његове националне симболе, заставу и документа, али и да не блокира његово чланство у међународним структурама.
Према његовим речима, тим договором се од Србије захтева да прихвати чињеницу да ће тзв. Косово постати део евроатлантске породице.
Са друге стране, од приштинских власти се захтева да формирају Заједницу српских општина.
За мене, тај договор је пут ка мирном и стабилном односу две земље који би помогао региону да се опорави од рана из 1990-их година, рекао је Ескобар.
Говорећи о Русији, рекао је да њен утицај претеран у Србији и да то Москва користи, али да овде није реч о њој, већ о односима Приштине и Београда, те да је влада у Приштини од новембра прошле године предузимала једностране акције, без координације са међународном заједницом.